Википедија

Награда Европске уније за књижевност

Награда Европске уније за књижевност (The European Union Prize for Literature — EUPL) је награда у области књижевности коју од 2009. године додељује Европска унија. Циљ је да се препознају нови изузетни књижевни таленти из целе Европе, промовишу и преводе књижевна дела међу европским земљама и да се истакне креативност и разноликост европских народа.

Награда Европске уније за књижевност
Додељује се заизузетне књижевне таленте из Европе
ДодељујеКонзорцијум Европске награде
ПредстављаЕвропска унија
Веб-сајтwww.euprizeliterature.eu

Књижевни конкурс за најбољу европску причу расписује конзорцијум Европске награде за књижевност који сачињавају Европски савет писаца (EWC), Европска федерација издавача (FEP) и Европска и међународна федерација књижара и дистрибутера (EIBF), уз подршку Европске комисије за књижевност.[1] Награда се финансира из програма Европске уније Креативна Европа и доступна је свим земљама учесницама овог програма.[2]

Награђене ауторе именују наизменично национални жирији трећине земаља чланица програма. На овај начин су у трогодишњем периоду заступљене све земље које испуњавају услове за подршку у оквиру програма Креативна Европа.[3]

Победници добијају 5.000 евра и подршку фондова за превођење на друге језике и промоцију у другим земљама.[4]

Државе учеснице уреди

Преводи уреди

Европска унија промовише превођење књижевна дела и међунационалну циркулацију књижевности у Европи и шире, истичући њену креативност и разноликост.[6] Већина награђених дела преведена је на српски језик.

Победници уреди

У попису су, код дела која су преведена на српски, наслови и имена аутора дата у преводу, онако како се могу пронаћи у бази Кобис. Код непреведених дела наслови и имена аутора дати су и у оригиналу.

2009. уреди

  • Аустрија : Паулус Хохгатерер, Слаткост живота
  • Хрватска : Мила Павићевић, Девојчица од леда и друге бајке
  • Француска : Емануел Пагано, Млади троглодити
  • Мађарска : Ноеми Сечи, Комуниста Монте Кристо
  • Ирска : Карен Гилис, Наплавине
  • Италија : Данијеле Дел Ђудиче, Покретни хоризонт
  • Литванија : Лаура Синтија Черњаускајте, Дисање у мермер
  • Норвешка : Карл Фроде Тилер, Заокруживање
  • Пољска : Јацек Дукај, Лед
  • Португал : Дулсе Марија Кардозо, Моја саосећања
  • Словачка : Павол Ранков, Догодило се првог септембра (или неког другог дана)
  • Шведска : Хелена Хеншен, У сенци злочина[7]

2010 уреди

2011. уреди

2012. уреди

2013. уреди

2014. уреди

2015. уреди

  • Аустрија : Каролина Шути, Мора да сам једном ходала по мекој трави
  • Хрватска : Лука Бекавац, Виљево
  • Француска : Гаел Жос, Последњи чувар острва Елис
  • Мађарска : Едина Сворен, Нема, и нека не буде
  • Ирска : Донал Рајан, Срце на капији
  • Италија : Лоренцо Амури, Без даха
  • Литванија : Ундине Радзевичиуте, Рибе и змајеви
  • Норвешка : Ида Хегази Хејер, Опрости
  • Пољска : Магдалена Парис, Мађионичар
  • Португал : Давид Машадо, Просечна вредност среће
  • Словачка : Светлана Жухова, Слике из живота М.
  • Шведска : Сара Стридсберг, Бекомберја : ода мојој породици[5]

2016. уреди

2017. уреди

2018. уреди

Године 2018 награда Европске уније за књижевност прославила је десетогодишњицу. У част овог јубилеја организован је ексклузивни конкурс за Награду читалаца Европске уније за најбољу европску причу, на који је могло да се пријави само 108 дотадашњих победника,[12] а изабрано је пет добитника:


2019. уреди

  • Аустрија : Лаура Фројденталер, Прича о утварама
  • Финска : Пиа Леино, Небеса
  • Француска : Софи Дол, У великој перионици
  • Мађарска : Река Ман-Вархеђи, Магнетно брдо
  • Грузија : Бека Адамашвили, Сви умиру у овој књизи
  • Грчка : Никос Хрисос (Νίκος Χρυσός), Καινούργια μέρα (Kainourgia mera)
  • Ирска : Јан Карсон (Jan Carson), The Firestarters
  • Италија : Ђовани Дозини, А Бабукар је ишао први
  • Литванија : Дајна Ополскајте, Пирамиде дана
  • Пољска : Марта Ђидо, Уживање
  • Румунија : Татјана Цибулеак, Стаклена башта
  • Словачка : Ивана Добраковова, Мајке и камионџије
  • Украјина : Хаска Шијан (Гаська Шиян), За спиною
  • Уједињено Краљевство : Мелиса Харисон (Melissa Harrison), All Among the Barley

2020. уреди

2021. уреди

2022. уреди

Године 2022 промењен је начин награђивања. Седмочлани жири бира само једног победника и пет додатних дела посебно поменутих (special menitons).[17]

Победник:

  • Грузија : Ива Пезуашвили (ივა ფეზუაშვილი), ბუნკერი (Bunk’eri)

Посебно поменути:

2023. уреди

Победник:

Посебно поменути:

Референце уреди

  1. ^ „EU nagrada spisateljici Jeleni Lengold”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 2018-11-07. Приступљено 2024-04-01. 
  2. ^ „Proglašeni dobitnici Nagrade EU za književnost – EUPL”. deskkultura.hr. Приступљено 2022-01-12. 
  3. ^ а б „Dobitnici nagrade Europske unije za književnost bit će objavljeni u Frankfurtu”. min-kulture.gov.hr. Приступљено 2022-01-12. 
  4. ^ Jovandić, Matija (2021-04-18). „Pisci iz Srbije u trci za Evropsku nagradu za književnost”. NOVA portal. Приступљено 2024-04-02. 
  5. ^ а б „Home | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Приступљено 2022-01-12. 
  6. ^ „Creative Europe | EU Prize for Literature”. euprizeliterature.eu. 
  7. ^ „Anthology 2009 | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 2022-01-12. 
  8. ^ „Winners of the 2011 European Union Prize for Literature | European Union Prize for Literature”. web.archive.org. 2014-03-01. Архивирано из оригинала 1. 3. 2014. г. Приступљено 2022-01-12. 
  9. ^ „EU Prize for Literature picks 12-to-read | euronews, generation y”. web.archive.org. 2012-10-14. Архивирано из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступљено 2022-01-12. 
  10. ^ „Press corner”. European Commission - European Commission (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-12. 
  11. ^ „Announcement of winners of the 2017 European Union Prize for Literature — European Union Prize for Literature”. web.archive.org. 2017-04-23. Архивирано из оригинала 23. 4. 2017. г. Приступљено 2022-01-12. 
  12. ^ K. A. D. (2021-01-16). „"Jasmin i smrt" na portugalskom u Mozambiku - Društvo - Dnevni list Danas”. Приступљено 2024-04-02. 
  13. ^ „The EUPL 10th Anniversary Edition | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Приступљено 2022-01-12. 
  14. ^ „European Union Prize for Literature announces 2020 laureates | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Приступљено 2022-01-12. 
  15. ^ „Maša Kolanović dobila Nagradu Europske unije za književnost”. tportal.hr. Приступљено 2022-01-12. 
  16. ^ „European Union Prize for Literature announces the 2021 laureates | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Архивирано из оригинала 30. 10. 2021. г. Приступљено 2022-01-12. 
  17. ^ „European Union Prize for Literature announces the 2022 winner and special mentions | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Приступљено 2022-08-27. 
  18. ^ „European Union Prize for Literature announces the 2023 winner and special mentions | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Приступљено 2023-12-03. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Награда_Европске_уније_за_књижевност&oldid=27537266”