Неле Карајлић

српски музичар, композитор, писац и глумац

Ненад Јанковић (Сарајево, 11. децембра 1962) познатији по свом псеудониму др Неле Карајлић, српски и југословенски је рок музичар, композитор, глумац, писац и некадашњи телевизијски режисер у Југославији.

Неле Карајлић
Nele Karajlić consert 1.jpg
Неле Карајлић
Лични подаци
Пуно имеНенад Јанковић
Датум рођења(1962-12-11)11. децембар 1962.(60 год.)
Место рођењаСарајево, ФНР Југославија
ДржављанствоСрбија
Занимањемузичар, глумац, писац
Музички рад
Жанррок музика
Остало
НаградеНаграда Момо Капор

БиографијаУреди

 
Неле Карајлић на промоцији књиге Солунска 28 у Баточини

Рођен је 11. децембра 1962. године у Сарајеву. Његов отац је био професор оријенталних наука на Универзитету у Сарајеву.

Завршио је Другу гимназију у Сарајеву и уписао студије оријенталистике на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, али је напустио студије када је постао апсолвент.

Током 1980-их година био је познат као певач групе „Забрањено пушење“ и глумац и писац у телевизијској серији Топ листа надреалиста. Оснивач је покрета Новог примитивизма.

Априла 1992. године, услед избијања рата у Босни и Херцеговини је избегао у Београд, где је с новом поставом наставио рад групе Забрањено пушење. Компоновао је музику за филм Емира Кустурице Црна мачка, бели мачор из 1998. године. Такође је компоновао, али и написао сценарио, режирао и глумио у серији Сложна браћа 1995. Потом је био глумац, редитељ и косценариста серије Надреална телевизија.[1]

Написао је 2014. године књигу „Фајронт у Сарајеву“, а 2018 године књигу „Солунска 28“ и потписао псеудонимом др Неле Карајлић.[2][3] Написао је књигу „ФБИ -Досије Тесла“, крими причу у стиху, по којој је 2016. изведен позоришни мултимедијални перформанс у Београду, Новом Саду и Бањалуци.[4]

Стални је члан популарног квиза Ја волим Србију.

Политичка делатностУреди

Ниједан Србин није се вратио у Сарајево, а од потписивања Дејтонског споразума и престанка ратних операција до данас САД су промијениле три предсједника, Русија се вратила међу свјетске силе, Индија је нарасла на милијарду становника, Новак Ђоковић је постао најбољи спортиста свијета, измишљен је мобилни телефон, црнац је постао најбољи играч голфа, бијелац највећи репер, Београд је био главни град три различите државе, а ја сам имао хиљаду концерата у преко 40 земаља свијета.

[5][6] — Карајлић о Србима повратницима у Сарајеву

Једини пут када је узео учешће у политичком животу, било је уочи првих вишестраначких општих избора у СР Босни и Херцеговини 1990. године, када је јавно подржао Савез реформских снага Југославије, који је предводио Анте Марковић, председник Савезног извршног већа СФР Југославије.[7] Огранак Савеза у БиХ је предводио др Ненад Кецмановић.

Промоцију његовог романа „Солунска 28“, 27. августа 2018. године у Чачку, организовао је Српски покрет Двери, а модератор догађаја је био Бошко Обрадовић.[8]

Награде и признањаУреди

За свој први роман „Солунска 28“, добио је Награду Момо Капор, коју додељује Задужбина Момчило Момо Капор. Одлуку о додели награде је донео жири који су чинили Мухарем Баздуљ, Драгана Марковић и Вуле Журић.

Награду му је уручио академик Матија Бећковић на свечаности у Старом двору (Скупштини града Београда), којој су присуствовали градоначелник Зоран Радојичић, заменик градоначелника Горан Весић, као и некадашњи фудбалер Црвене звезде Душан Савић.[9]

РеференцеУреди

  1. ^ Надреалисти од уторка крећу на првој, Блиц, 29. август 2013.
  2. ^ Равно до дна, Време, 19. јун 2014.
  3. ^ Солунска 28, Лагуна
  4. ^ Премијера ФБИ Досије Тесла: Научник у 3Д спектаклу, Новости, 19. децембар 2016.
  5. ^ N.N (2016-03-12). „Održana Akademiji povodom 20 godina od egzodusa Srba iz Sarajeva”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2022-12-27. 
  6. ^ Срна (2016-03-12). „»Пут суза« до слободе и јаке Републике Српске”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2022-12-27. 
  7. ^ „Сарајево, раја и Неле којих више нема”. Политика. 28. фебруар 2015. 
  8. ^ „Солунска 28 - адреса духа једног времена”. 2. септембар 2018. 
  9. ^ „Награда "Момо Капор" за Нелета Карајлића”. Радио телевизија Републике Српске. 8. април 2019. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди