Никола Орсини
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Никола Орсини (грчки: Νικολαος Ορσινι) (умро 1323) је био гроф Кефалоније (1317—1323) и епирски деспот (1318—1323).
Никола Орсини | |
---|---|
![]() Печат Николе Орсинија | |
Лични подаци | |
Пуно име | Никола Орсини |
Датум смрти | 1323. |
Породица | |
Родитељи | Јован I Орсини Марија, ћерка Нићифора I Комнина Дуке |
Династија | Орсини |
Епирски деспот | |
Период | 1318-1323 |
Претходник | Тома I Комнин Дука |
Наследник | Јован II Орсини |
БиографијаУреди
Никола је био син Јована I Орсинија, грофа Кефалоније, и Марије, ћерке Нићифора I Комнина Дуке, епирског деспота и Ане Палеологине Кантакузине. Његов отац владао је Кефалонијом као вазал Карла II Напуљског. Никола је наследио оца након смрти 1317. године, али је, за разлику од својих претходника, био заинтересованији за интервенцију у епирским земљама неко за управу над латинским поседима у јужној Грчкој. Године 1318. изненадио је и убио свога ујака Тому I Комнина Дуке, Нићифоровог и Аниног сина и наследника на епирским територијама. Потчинио је епирску државу, односно крајеве око Арте. Да би учврстио своју позицију, Никола се оженио удовицом свога ујака, Аном Палеологином, ћерком Михаила IX Палеолога, односно нећаком Андроника II Палеолога. Понео је титулу деспота.
Никола је ступио у вазални однос према анжујском господару Јовану Гравини, сину Карла II и Марије Угарске. Припадао је православној вери. Северни Епир, са центром у Јањини, одбио је да призна Николину власт, већ је прихватио византијску управу. Никола је чекао смрт своје жене Ане и избијање грађанског рата у Византији, између Андроника и његовог унука, да нападне Византију. Он покушава да заузме Јањину, али безуспешно. Ступио је у савез са Млетачком републиком. Убијен је од стране свог брата Јована II Орсинија, 1323. године.
ИзвориУреди
- Nicol, Donald M. (1993) [1972]. The Last Centuries of Byzantium, 1261–1453. Cambridge: Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1984) [1957]. The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Ферјанчић, Божидар (1974). Тесалија у XIII и XIV веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Kazhdan, Alexander, ed. The Oxford Dictionary of Byzantium. . Oxford and New York: Oxford University Press. 1991. ISBN 978-0-19-504652-6..
- Miller, William (1908). The Latins in the Levant, a History of Frankish Greece (1204–1566). New York: E.P. Dutton and Company.
- Polemis, Demetrios I. . The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London. . Athlone Press. 1968.
- Cheetham, Nicholas . Mediaeval Greece. . Yale University Press. 1981.
Претходник: | Епирски деспот 1318–1323 |
Наследник: |
Претходник: | гроф Кефалоније 1317–1323 |
Наследник: |