Отворите главни мени

Николинци (рум. Nikolinţ) су насеље у Србији у општини Алибунар у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. имало је 1131 становника.

Николинци
Nikolinci, Romanian Orthodox church.jpg
Румунска православна црква у селу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаАлибунар
Становништво
 — 2011.Пад 1131
 — густина15/км2
Географске карактеристике
Координате45°02′35″ СГШ; 21°04′01″ ИГД / 45.043° СГШ; 21.067° ИГД / 45.043; 21.067Координате: 45°02′35″ СГШ; 21°04′01″ ИГД / 45.043° СГШ; 21.067° ИГД / 45.043; 21.067
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина92 м
Површина82,9 км2
Николинци на мапи Србије
Николинци
Николинци
Николинци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26322
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

ИсторијаУреди

Насеље је кроз историју носило различита имена: Szent-Miklös у 15. веку, Мало Каково-1775. године, Николинце-1894. године, Temes-Miklös -1920. године, Николинце-1920. године, Николинци-1922. године.

Године 1404. постојала су два Сентмиклоша, други је био Zenthmyklos et alias Zenthmykos, у крашовском комитату.

При крају турске владавине постојала су исто тако два насеља, која су носила име Николинце: Мало Николинце, које је 1698. године престало да постоји, и Велико Николинце, које је 1716. године пропало.

Године-1716 ушла је николиначка околина у састав вршачког диштрикта темишварског Баната, а 1717. године село има 10 насељених кућа. Велико Николинце било је на месту садашњег села, а Мало Николинце је лежало више према истоку. Оба места постојала су и даље као пољска добра. Године 1723. узели су становници села Какова ова поњска добра у закуп од царске коморе, јер су своје земље имали мало. Године-1744. су Каковчани молили за дозволу да 40 својих породица преселе у Николинце, јер је њихово Каково пренасељено. Пошто су добили дозволу, населили су се на данашње поље „Селиште“, источно од Малог Николинца, и основали Мало Каково. Године 1746. подигли су цркву брвнару и узели у закуп суседно пољско добро „Оца“ (Otsa, данас Банатски Карловац). Године 1749. бројало је Мало Каково 66 домова, а сеоски поп је био Радул Команов. Године 1751. било је 70 кућа.

Године 1774. додељено је Мало Каково илирској, а 1776. године влашко-илирској регименти. Али пошто је Мало Каково страдало од поплаве, премештено је 1774. године на место Великог Николинца и од тада је насеље носило име Николинце.

Године 1782. ново насеље је бројало 1203 православне душе. Године 1785. било је 140, а 1799. године 143 куће, са 1494 душе. Године 1785. свештеник је био Павел Михаловић, а ђакон Данијел Пинко. Године 1789. општински начелник је био Јанош Пинко. Тада је школу похађало 45 ученика.

Године 1827. пописано је 22 католика и 2620 православаца. Године 1837. било је 25 католика и 2475 православаца. Године 1854. насеље је имало 2771 становника. Године 1873. припојено је тамишком комитату, а 8. децембра 1894. године отворена је железничка станица. Године-1905. појављују се први назарени, којих 1928. год има 69 породица.

Године 1909. порушена је стара црква и на њеном месту подигнута је (1910. год) нова у византијском стилу са два торња.

Година Број становника
1869. 3.065
1880. 3.063
1890. 3.299
1900. 3.458
1910. 3.483

Кретање броја становника од 1869. до 1910. године.

За време преврата (30.10. 1918 год.) побунили су се мештани и демолирали бележнички стан, а бележника најурили: опљачкали су затим жељезничку станицу и један воз. Вођа руље и једна жена платила главом.

Године-1923. укинута је овдашња поштанска испостава и модернизиран Иванчанин млин, а 31. јануара 1921. године пописано је 3230 становника од којих је било Срба-23, Румуна-3040, Немаца-4, Мађара-4, и осталих (Цигана) 159 душа.

ЗанимљивостиУреди

У Николинцима је 1969. године рођен један од тренутно најбољих хармоникаша света Лело Ника. Два пута је проглашаван за званично најбољег хармоникаша на свету. Данас живи у Малмеу, Шведска.

Николинци се налазе на путу М 1.9, између Банатског Карловца и Уљме.

ДемографијаУреди

У насељу Николинци живи 986 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,7 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 408 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је већински насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.862
1953. 2.820
1961. 2.716
1971. 2.377
1981. 1.905
1991. 1.634 1.540
2002. 1.240 1.499
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Румуни
  
921 74,27 %
Роми
  
143 11,53 %
Срби
  
129 10,40 %
Мађари
  
9 0,72 %
Југословени
  
6 0,48 %
Муслимани
  
5 0,40 %
Македонци
  
4 0,32 %
Црногорци
  
3 0,24 %
Словаци
  
3 0,24 %
Немци
  
2 0,16 %
Хрвати
  
1 0,08 %
Власи
  
1 0,08 %
Албанци
  
1 0,08 %
непознато
  
8 0,64 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Литература
  • Летописи општина у јужном Банату написао Филикс Милекер ISBN 86-85075-04-1
  • Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Николинцима настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [1]
  • Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везеУреди