Раковац (Беочин)

Раковац
Раковац;
	Манастирска улица у Раковцу
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Беочин
Становништво
— 2011.	2248
— густина	97/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 12′ 14″ С; 19° 45′ 34″ И / 45.204° С; 19.7595° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	177 m
Површина	20,5 km2
	Раковац Раковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21299
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Раковац је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2248 становника.

Село се налази у брдима Фрушке горе на путу Беочин-Нови Сад. Од Беочина је удаљено око 4 km и Новог Сада 13 km.

Историја уреди

Настао је као прњавор, насеље манастирских кметова поред манастира Раковац саграђеног у 16. веку.

Током другог светског рата, комплетан Срем потпао је под нацистичку управу злочиначке Независне државе Хрватске (НДХ). Као и сва остала српска места, Раковац је прошао тортуру хрватских Усташа. У току 1943. године манастир је опљачкан, драгоцености су однесене у Загреб (главни град фашистичке хрватске државе), а потом је комплетан манастир са звоником, конацима и портом миниран - порушен (данас делимично обновљен). Многи невини житељи Раковца били су поклани и побијени од стране хрватских нациста а само село било је спаљено. После рата село није обновљено, већ је низводно, северније подигнуто насеље Нови Раковац (касније промењен назив у Раковац, а старији део села у Стари Раковац.

Током последњих 50 година спонтаним миграцијама село је обновљено досељеницима из Босне у потрази за послом у фабрици цемента у Беочину, а и многим другим који су овде успели да реше свој стамбени проблем. Због велике близине Новог Сада, у брдима Раковца се граде и многобројна викенд насеља. Обнављају се старе куће или граде нове.

Овде се налазе Спомен-обележје Стручица, Спомен-обележје Каменолом, Раковачки поток.

Демографија уреди

У насељу Раковац живи 1592 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (38,4 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 683 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	582
1953.	715
1961.	1.060
1971.	968
1981.	1.081
1991.	1.357	1.350
2002.	1.989	2.020

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.700	85,47%
Југословени	71	3,56%
Мађари	44	2,21%
Хрвати	42	2,11%
Муслимани	22	1,10%
Црногорци	15	0,75%
Словаци	11	0,55%
Словенци	9	0,45%
Украјинци	7	0,35%
Румуни	4	0,20%
Македонци	3	0,15%
Руси	2	0,10%
Буњевци	2	0,10%
Бугари	2	0,10%
Русини	1	0,05%
Роми	1	0,05%
Немци	1	0,05%
непознато	2	0,10%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	7	6
80+	7	20
75—79	17	29
70—74	41	45
65—69	57	44
60—64	48	49
55—59	61	63
50—54	80	90
45—49	96	96
40—44	79	74
35—39	56	70
30—34	51	55
25—29	70	68
20—24	85	67
15—19	64	79
10—14	58	64
5—9	54	55
0—4	46	38
Просек :	38,4	39,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	248	262	351	314	376	488	683

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	151	158	133	152	48	21	14	5	0	1	2,91

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	819	249	501	37	32	0
Женски	855	193	495	129	37	1
УКУПНО	1.674	442	996	166	69	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	388	7	0	36	107
Женски	288	3	0	7	76
УКУПНО	676	10	0	43	183
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	18	54	56	6	25
Женски	0	8	56	8	6
УКУПНО	18	62	112	14	31
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	7	18	4	8
Женски	6	11	12	17	58
УКУПНО	9	18	30	21	66
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	23	0	0	16
Женски	13	0	0	7
УКУПНО	36	0	0	23

Види још уреди

Национални парк Фрушка гора

Референце уреди

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Мапа Беочинске општине.

Спољашње везе уреди

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]