Ново Ланиште

Ново Ланиште
Ново Ланиште;
	Поглед на село
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Град	Јагодина
Становништво
— 2011.	618
Географске карактеристике
Координате	44°01′30″ СГШ; 21°14′11″ ИГД / 44.025° СГШ; 21.236333° ИГДКоординате: 44°01′30″ СГШ; 21°14′11″ ИГД / 44.025° СГШ; 21.236333° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина	107 м
	Ново Ланиште
Остали подаци
Поштански број	35271
Позивни број	035
Регистарска ознака	JA

Ново Ланиште је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 618 становника (према попису из 2002. било је 694 становника), удаљено је 7 km од Јагодине. Кроз Ново Ланиште пролази железничка пруга Београд - Ниш, док Ауто-пут Београд - Ниш, пролази поред села.

Између Новог и Старог Ланишта протиче река Белица која се недалеко од села улива у Велику Мораву.

Овде се налазе Запис храст код цркве (Ланиште), Запис храст код старог гробља (Ланиште), Запис храст код старе цркве (Ланиште) и Запис Милосављевића храст (Ланиште).

Садржај

ИсторијаУреди

У Ланишту, на ободу села у потесу „Градац“, пронађени су докази о постојању људских насеља из времена Трибала, на прелазу из гвозденог у бронзано доба.

Данашње становништво Ланишта се углавном населило у времену Првог српског устанка, мада је село постојало и много раније, јер се помиње у више турских пописа насељених места из XVI века, као и аустријском попису из 1718. године.. Поред Цркве Великомученице Марине, пронађени су остаци темеља из XIII века, из времена династије Немањића, као и новац из тог периода.

Прво становништво Ланишта се населило у самој близини Велике Мораве у потесу „Криве баре“, али се због честих поплава померало даље од реке, док се један део становништва насељава на левој обали реке Белице испод брда. Тако да су се временом у Ланишту формирале три физички одвојена дела села, на десној обали реке Белице, Доња мала и на левој обали Горња мала и Обрешка мала (названа по досељеницима из села Обреж код Варварина). Своју прву цркву, посвећену Успењу Пресвете Богородице, Ланиште добија 1939. године^[1]^[2].

Након Другог светског рата, општина Светозарево доноси одлуку да се Ланиште подели на два села и то Ново Ланиште (настаје од Горње Мале и Обрешке мале) и Старо Ланиште (настаје од Доње мале).

На попису из 1948. године село Ланиште пописано је по први пут одвојено, као Ново Ланиште и Старо Ланиште. Ова одлука СО Светозарево је озваничена у службеном гласнику НР Србије, 1955. године.

ГеографијаУреди

Црква Свете великомученице Марине

Само село се налази већим делом испод брда које се пружа као огранак Липара тј. Црног Врха, а мањим делом у беличкој долини. Ново Ланиште лежи на 44° 01' 50' ' СГШ и на 21° 14' 18' ' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 107 метара, највише до 160 m. Са Јагодином је повезано регионалним путем као и железничком пругом.

Кроз Ново Ланиште пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а у непосредној близини је и међународни ауто-пут Е-75.

Село је тимочког типа и спада у села средње збијености. У оквиру села постоје делови са својим називима као што су: „Црна бара“, „Поток“, „Симина Ђула“, а атар села се завршава Лукином косом где се и налази црква Свете великомученице Марине.

Атар села се граничи са истока Старим Лаништем, с југа Буковчем и Рибником, са запада Липаром а на северу Великом Моравом (са друге стране реке су села Рајкинац и Дубока), на северу са Багрданским атаром.

ОсталоУреди

Од јавних објеката у селу постоје две продавнице мешовите робе које задовољавају основне потребе становника, одељење поште која је радила до 2005. године, железничка станица Ланиште, два аутобуска стајалишта, четворогодишња основна школа, три цркве, фудбалски клуб и Месна канцеларија.

У Новом Ланишту је рођен велики српски генерал и војсковођа Вукоман Арачић (1850—1915). Такође је и активан фудбалски клуб „Млади радник“ . Активно је и културно-уметничко друштво које носи име „Живадин Јанковић - Кум“ као и Основна Организација Црвеног Крста.

Значајни датумиУреди

1884. г	Изградња железничке пруге Београд-Ниш и њен пролазак кроз Ланиште
1955. г	Електрификација села
1990. г	Телефонска централа
2010. г	Водоводна и гасоводна мрежа

ДемографијаУреди

Становници Новог Ланишта су српске националности и православне су вере.

Село Ланиште, је одлуком СО Светозарево, на попису 1948. године, подељено на Ново Ланиште и Старо Ланиште, а 1955. године године село је и званично административно подељено. Према попису из 1930. године у Ланишту је живело 1.704 становника. У насељу Ново Ланиште има 608 становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,0 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 250 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а од пописа 1961. године, примећен је пад у броју становника, како због миграција тако и због ниске стопе наталитета.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	991
1953.	1.048
1961.	1.055
1971.	940
1981.	826
1991.	752	748
2002.	694	727
2011.	608

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	689	99,27 %
Македонци	2	0,28 %
непознато	3	0,43 %

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Ланиште у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[5]
Куће	80	82	86	83	81	86	85	87	91	90	92	91
Пореске главе*	-	111	90	83	90	92	97	94	92	93	91	86
Арачке главе**	130	178	182	182	187	201	209	227	231	238	245	241
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Резултати пописа у другој половини 19. века

	1831.	1839.	1859.	1866.	1892.
Број кућа	98	97	135	136	180
Број пореских глава	-	-	179	182	225

Да би израчунали колики је број становника, потребно је број пореских глава помножити са коефицијентом 4,75 (који важи за Јагодину и околину).

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	4	7
80+	6	9
75—79	13	25
70—74	24	35
65—69	28	35
60—64	20	24
55—59	17	18
50—54	25	13
45—49	31	27
40—44	24	21
35—39	19	29
30—34	21	13
25—29	18	16
20—24	23	12
15—19	24	19
10—14	15	13
5—9	16	24
0—4	9	17
Просек :	43,0	45,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	198	215	240	245	235	226	250

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	51	86	32	49	16	13	3	0	0	0	2,78

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	297	87	184	14	12
Женски	303	36	186	70	11
УКУПНО	600	123	370	84	23

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	147	17	0	0	71
Женски	59	10	0	0	24
УКУПНО	206	27	0	0	95
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	8	12	1	11
Женски	0	1	8	4	1
УКУПНО	1	9	20	5	12
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	4	2	9
Женски	0	2	0	4	3
УКУПНО	0	3	4	6	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	6
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	4	0	0	8

ГалеријаУреди

Вила генерала Вукомана Арачића и његове породице у Новом Ланишту, саграђена око 1910. г. Снимак из 2012. године
Стара Црква Свете великомученице Марине саграђен 1936. г
Црква Свете великомученице Марине саграђен 1991. г
Црква успења Пресвете Богородице, саграђена 1938. г
Основна школа у селу, саграђена 1929. године.
Дом културе Ново Ланиште, изграђен 1949. године, реновиран 2010. године.

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2018. Приступљено 16. 01. 2018.
^ Црква Успенија Пресвете Богородице у Ланишту (Каленић, број 2/1984, стр. 12-14)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

[1] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2018. Приступљено 16. 01. 2018.

[2] Црква Успенија Пресвете Богородице у Ланишту (Каленић, број 2/1984, стр. 12-14)

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[Јагодинска_нахија_I-5] Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]