Википедија

Ослободилачка национална армија

(преусмерено са ОНА)

Ослободилачка национална армија (ОНА; алб. Ushtria Çlirimtare Kombëtare, UÇK; мкд. Ослободителна народна армија, ОНА), позната и као македонска УЧК,[а] била је албанска милитантна[10] и сепаратистичка милиција која је 2001. започела оружани сукоб на територији Републике Македоније. По неким изворима она је уско повезана са Ослободилачком војском Косова (ОВК).[11] Оружани сукоб је завршен потписивањем Охридског споразума, којим су Албанци у Македонији добили већа права.

Ослободилачка национална армија
Ushtria Çlirimtare Kombëtare
Вође
  • Али Ахмети
  • Гезим Острени
  • Џезаир Шаћири
  • Јакуп Асипи
  • Јетула Ћари
  • Хајрула Мисини
Вријеме дјеловања1999—2002.
2004—данас (отцепљене групе)
СједиштеШар-планина, Црна гора
ДјелокругСјеверозападна Македонија и Скопски регион
Идеологија
Бројност2.500—3.000[1]
Савезници Албанска национална армија
Ослободилачка војска Косова
Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца
ПротивнициСеверна Македонија Македонија
 НАТО[2][3][4]
Украјина Украјина[5][6][7]
 Бугарска[8][9]
Битке и ратовиСукоби у Републици Македонији

Настанак уреди

По неким изворима, ОНА је настала као наставак и трансформација Ослободилачке војске Косова на простору Северне Македоније, а њени чланови су бивши припадници ОВК који су учествовали у борбама на Косову и Метохији. Са распуштањем Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца већина њених припадника је прешла на територију Републике Македоније у састав ОНА.

Према многим изворима, крајњи циљ ОНА и ОВПМБ је независност Косова, што би представљало територијалну језгро на које би требало да се прикључи јужна Србија (тачније Прешевска долина) и западна Македонија.

Главни штаб ОНА је био у Призрену на челу са Ермушом Џемаилом, Али Ахметијем као политичким представником, Фазли Велиуом као одговорним за дијаспору и Гезимом Остренијем као главним војним командантом.

ОНА је добијала сталну логистичку подршку у финансијама, оружју, добровољцима, храни и лијековима од власти са Косова и из Албаније, албанске дијаспоре, као и локалног албанског становништва у Македонији. Велики дио припадника ОНА је пред сам почетак оружаних сукоба био на војној обуци у Сјеверној Албанији.

Формирање уреди

ОНА је своје јединице формирала у виду бригада и давала им је називе по троцифреним бројевима. Прва формирана је т.н. 112. бригада у близини Куманова и 113. бригада у близини Тетова.

ОНА је формирана у јесен 1999. године, и предводио ју је бивши командант ОВК Али Ахмети, унук Фазли Велиуа. Захтјеви у првом плану су били засновани на стварање конфедерације у Северној Македонији.[12] Према појединим изворима, високи команданти ОНА су изјављивали да они нису хтјели угрозити стабилност и територијални интегритет, и да су кроз герилски рат тражили своја права у Северној Македонији, једнака правима Македонаца.[13] Влада Републике Македоније је у почетку тврдила да је ОНА терористичка, екстремистичка и сепаратистичка организација чији је циљ био отцјепљење дијелова Северне Македоније, гдје Албанци чине већину, и њихово припајање Косову или стварању Велике Албаније.

На почетку, 22. јануара, ОНА је нападе на македонске снаге безбједности вршила употребом лаког наоружања.[14] Сукоб је убрзо ескалирао и почетком марта 2001. године, припадници ОНА су успоставили контролу на великом дијелу сјеверних и западних дјелова Северне Македоније, да би на крају стигли на неколико километара од Скопља, заузимајући село Арачиново.[15]

Током марта, ОНА је неуспјешно покушавала заузети град Тетово у отвореном оружаном сукобу, контролишући брдске и планинске приједеле између Косова и Тетова. Влада Северне Македоније 3. маја 2001. године покреће велики противнапад у кумановској области.[15] ОНА 13. јуна успијева заузети село Арачиново. Двије сукобљене стране су 13. августа 2001. године потписале мировни споразум познат као Охридски споразум, којим је сукоб у земљи доведен до краја, а припадници ОНА су добили амнестију од македонских власти.

Састав и војне способности уреди

Према процјени ОНА је имала око 5.000 припадника.[16][17] Дио припадника ОНА су обучавале британске снаге. Исто као и у случају ОВК-а, они су раним ратним дејствима користили лако наоружање њемачког, америчког, кинеског, албанског и југословенског поријекла. Били су опремљени аутоматским и полуаутоматским пушкама, ручним минобацачима, противтенковским и противпјешадијским минама, ручним бомбама, противавионским митраљезима, снајперским пушкама са великим дометом. Како је рат одмицао, побуњеници су дошли у посјед тешког наоружања, укључујући и тенкове Т-55 и оклопна возила, која су заплијенили током борбе са македонским снагама безбједности.[18][19]

Напомена уреди

  1. ^ УЧК је транскприпција скраћенице на албанском (UÇK) која се односи на двије сепаратистичке и терористичке албанске организације, Ослободилачку војску Косова и Ослободилачку националну армију, чије скраћенице на српском нису исте, тако да је скраћеница прве ОВК, а друге ОНА.

Референце уреди

  1. ^ Pettifer, James (2004). „The 2001 Conflict in FYROM-Reflections” (PDF). Defence Academy of the United Kingdom: 20. 
  2. ^ Gall, Carlotta (2001-03-08). „NATO Troops Help Macedonians Drive Away Ethnic Albanian Rebels”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-07. 
  3. ^ Gall, Carlotta (2001-03-09). „G.I.'s Join Macedonians in Fight Against Albanian Rebels”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-07. 
  4. ^ „US Troops Take over Rebel-Held Macedonian Village”. Al Bawaba (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-07. 
  5. ^ „Історія однієї дружби. Як Україна боролася за єдність Північної Македонії”. BBC News Україна (на језику: украјински). 2021-02-07. Приступљено 2023-07-13. 
  6. ^ Bugajski, Janucz (2004). Cold Peace: Russia's New Imperialism. Praeger. стр. 198-199. 
  7. ^ Petersen, Roger D. (2011-09-30). Western Intervention in the Balkans: The Strategic Use of Emotion in Conflict (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-50330-3. 
  8. ^ „CNN.com - Bulgaria offers troops to Macedonia - March 5, 2001”. edition.cnn.com. Приступљено 2023-07-16. 
  9. ^ Petersen, Roger D. (2011-09-30). Western Intervention in the Balkans: The Strategic Use of Emotion in Conflict (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-50330-3. 
  10. ^ Pugh, Michael Charles; Sidhu, Waheguru Pal Singh (2003). The United Nations & Regional Security: Europe and Beyond (на језику: енглески). Lynne Rienner Publishers. ISBN 978-1-58826-232-5. 
  11. ^ The Fight Against Terrorism and Crisis Management in the Western Balkans by Iztok Prezelj,2008,ISBN 978-1-58603-823-6,page 49-50
  12. ^ Guardian article,Macedonia timeline,Key dates in the crisis
  13. ^ BBC,Who are the rebels?
  14. ^ "Three Serb policemen killed by Kosovar extremists", The Scotsman, 19 February 2001
  15. ^ а б Guardian article
  16. ^ „Friends of Bosnia article,Albanian rebels , trained by the SAS are gaining ground in Macedonia, aiming for the key city of Tetovo”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2006. г. Приступљено 27. 05. 2015. 
  17. ^ "How many groups, how many guns?", The Economist, 25 August 2001
  18. ^ BBC article,Macedonia sets new peace conditions
  19. ^ "Macedonia on brink of war", Sunday Times, 10 June 2001

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ослободилачка_национална_армија&oldid=27495376”