Отворите главни мени
Жупа Оногошт у вријеме Војислава Војиновића и Николе Алтомановића
1. Ширење Босне на Алтомановићеву жупу Оногошт ; 2. Ширење Балшића ; 3. Данашње границе Црне Горе.

Оногошт (Onogoste) стара словенска жупа у крашком пољу (Никшићко поље) и cачувала је свој несловенски (германски) назив кроз каснији период средњег вијека. Окружена планинама, до висине од око 1200 метара, била је настањена у античко вријеме. Ту се налазило римско насеље Андерба, односно, касноантички каструм Анагаста, са важним раскршћем путева, на данашњем локалитету Моштаница.

Садржај

Дукљански периодУреди

Као континенталана жупа, у дукљанској држави по Барском родослову, налазила се у источном дјелу Подгорја[a] (Submontana) као и жупе: Пива, Комерница и Морача. У континенталним жупама, Словени су задржали стару економику, ослоњену више на сточарство него на пољопривреду. Кроз Оногошт је још у антици пролазио трговачки пут, из јадранског приморја (околине данашњег Дубровника) преко Требиња (Tribunia). У жупи се овај пут спајао се са путем који је водио из Лушке и Подлушке жупе, односно Скадра. Такође користио се и стари римски пут (Anagastum – Risinium) а из Рисна се спајао са „дубровачким“ прије уласка у жупу. Након проласка кроз Оногошт, пут је излазио на жупу Комерница и водио према унутрашњости, у Рашку.

У српској државиУреди

Након Дукље (Зете) жупа Оногошт је била у границама средњовјековне државе Србије. Статус караванског одморишта и размах трговине, поспијешио је и развој насеља Оногошт. У њему је краљ Милутин, у јуну 1318. године, а касније и цар Урош, (1362) водио преговоре са Дубровчанима. Становници жупе, често су одлазили у приморске градове, посебно у Дубровник, гдје су налазили послове и учили занате. Након распарчавања српске државе од стране обласних господара, жупа Оногошт је у власти Николе Алтомановића (Војиновића).

У границама Великог војводства Косача и Краљевине БоснеУреди

Године 1373. послије сукоба са Коалицијом (Твртко I, кнез Лазаром и угарски краљ Лудвиг I) жупа је отета од српског властелина, жупана Николе Алтомановића и присаједињена бановини (убрзо краљевини) Босни. Ушла је у посјед породице Косача. Жупа је била под великим војводама: Влатком Вуковићем, Сандаљом Хранићем Косачом и Стефаном Вукчићем Косачом. Преко жупе Оногошт, Стефан Вукчић Косача је са војском ивршио упад у Зету (Српску деспотовину Ђурађа Бранковића) све до Бара, који је и заузео, 20.септембра 1441.

Турско освајањеУреди

Године 1463. код трга Пљевља, на ријеци Брезници, херцег Стефан је изгубио битку са надирућим Османлијама. По паду Босне, исте године, Турци су постепено заузимали и остале крајеве Велког војводства, међу којима и жупу Оногошт. Последњи је пао Нови, 1483. године. Некадашњи средњовјековни посједи, по титули херцега и презимену Стефанових насљедника (Херцеговићи) касније ће се називати Херцеговина, односно Стара Херцеговина.

НапоменеУреди

  1. ^ Према замислима писца Барског родослова о организацији државе, коју је он изразио у одлукама тзв. сабора у Дувањском пољу, у глави XXX четврти дио Тетррархије: „који се на словенском зове Подгорје, а на латинском Submontana“ ова област је добила такво име зато што је њен геграфски положај био посматран са приморја.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди