Отворите главни мени
Положај Оногошта у 9. и 10. вијеку

Жупа Оногошт или Оногоште (лат. Onogoste) је средњовјековна жупа, која је обухватала шири простор око Никшићког поља. Окружена планинама, до висине од око 1200 метара, представљала је засебну географску цјелину. Била је настањена већ у античко вријеме. Ту се налазио римски каструм Андерба (лат. Anderba), односно потоње остроготско упориште Анагастум (лат. Anagastum), са важним раскршћем путева, на данашњем локалитету Моштаница. Од поменутог остроготског назива настао је и словенизовани облик Оногошт, као назив за град и околну жупу.[1]

ИсторијаУреди

 
Жупа Оногошт у држави кнеза Војислава Војиновића и жупана Николе Алтомановића
 
1. Ширење Босне на Алтомановићеву жупу Оногошт ; 2. Ширење Балшића ; 3. Данашње границе Црне Горе.

Као континенталана жупа, у дукљанској држави по Барском родослову, налазила се у источном дјелу Подгорја[a] (Submontana) као и жупе: Пива, Комерница и Морача. У континенталним жупама, Словени су задржали стару економику, ослоњену више на сточарство него на пољопривреду. Кроз Оногошт је још у антици пролазио трговачки пут, из јадранског приморја (околине данашњег Дубровника) преко Требиња (Tribunia). У жупи се овај пут спајао се са путем који је водио из Лушке и Подлушке жупе, односно Скадра. Такође користио се и стари римски пут (Anagastum – Risinium) а из Рисна се спајао са „дубровачким“ прије уласка у жупу. Након проласка кроз Оногошт, пут је излазио на жупу Комерница и водио према унутрашњости, у Рашку.

У држави Немањића и ВојиновићаУреди

Након Дукље (Зете) жупа Оногошт је била у границама средњовјековне државе Србије. Статус караванског одморишта и размах трговине, поспијешио је и развој насеља Оногошт. У њему је краљ Милутин, у јуну 1318. године, а касније и цар Урош, (1362) водио преговоре са Дубровчанима. Становници жупе, често су одлазили у приморске градове, посебно у Дубровник, гдје су налазили послове и учили занате. Након распарчавања српске државе од стране обласних господара, жупа Оногошт је у власти Николе Алтомановића (Војиновића).

У држави Котроманића и КосачаУреди

Године 1373. послије сукоба са Коалицијом (Твртко I, кнез Лазаром и угарски краљ Лудвиг I) жупа је отета од српског властелина, жупана Николе Алтомановића и присаједињена бановини (убрзо краљевини) Босни. Ушла је у посјед породице Косача. Жупа је била под великим војводама: Влатком Вуковићем, Сандаљом Хранићем Косачом и Стефаном Вукчићем Косачом. Преко жупе Оногошт, Стефан Вукчић Косача је са војском ивршио упад у Зету (Српску деспотовину Ђурађа Бранковића) све до Бара, који је и заузео, 20.септембра 1441.

Турско освајањеУреди

Године 1463. код трга Пљевља, на ријеци Брезници, херцег Стефан је изгубио битку са надирућим Османлијама. По паду Босне, исте године, Турци су постепено заузимали и остале крајеве Велког војводства, међу којима и жупу Оногошт. Последњи је пао Нови, 1483. године. Некадашњи средњовјековни посједи, по титули херцега и презимену Стефанових насљедника (Херцеговићи) касније ће се називати Херцеговина, односно Стара Херцеговина.

НапоменеУреди

  1. ^ Према замислима писца Барског родослова о организацији државе, коју је он изразио у одлукама тзв. сабора у Дувањском пољу, у глави XXX четврти дио Тетррархије: „који се на словенском зове Подгорје, а на латинском Submontana“ ова област је добила такво име зато што је њен геграфски положај био посматран са приморја.

РеференцеУреди

Извори и литератураУреди

Извори
Литература

Спољашње везеУреди