Отворите главни мени

Општина Гламоч је општина у Кантону 10, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ. Сједиште општине се налази у Гламочу. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Гламоч је укупно пописано 3.860 лица.

Гламоч
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Кантон 10
Сједиште Гламоч
Становништво
Становништво (2013.) Пад 3.860
Географске карактеристике
Површина 1.033,9 km2

BiH municipality location Glamoč.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Небојша Радивојша [1] (СНСД)
Позивни број (+387) 34
Гламоч

Садржај

ГеографијаУреди

Простор Гламоча и гламочке општине обухвата типичан крашки крај са два геоморфолошка подручја — пространу раван Гламочког поља од око 129 km2 површине и много веће подручје планинских била и крашких висоравни од око 867 km2.

Гламочко пољеУреди

Гламочко поље је пространа и доста затворена крашка равница која је издужена правцем СЗ-ЈИ око 45 км. Поље је најшире, 12 км, у свом централном дијелу на правцу Гламоч — Подгреда. Најуже је између Видимлија и Осоја гдје су се планинске стране, које га уоквирују, приближиле на само 700 м.

ПланинеУреди

Са свих страна Гламочко поље је просто забарикадирано високим крашким планинама које су се испеле на 2.006 м над нивоом мора и 1.100 м над нивоом поља. Почев од крајњег југоистока ове крашке висоравни и планинска била надовезују се једна на другу овим редом: Цинцар 2.006 метара, Малован 1.830 м, Курљај 1.590 м, Виторог 1.910 м, Чардак 1.604 м, Млиништа 1.230 м, Риђуша 1.361 м, Овчар 1.578 м, Буковача 1.651 м, Црни врх 1.359 м, Боровњача 1.040 м, Шатор 1.876 м, Старетина 1.490 м, Чатрња 1.634 м, Голија 1.890 м, Корићина 1.172 м и Круг 1.297 м. Овај планински ланац одваја Гламочко поље од долине Врбаса, Пливе, Сане и Унца, Граховског, Ливањског и Купрешког поља правећи од њега на тај начин доста затворену и изоловану цјелину.

ХидрологијаУреди

Основне хидролошке карактеристике овог простора у односу на сусједна подручја су помањкање воде, типична крашка хидрографска слика, пространи планински пашњаци и велики шумски комплекси.

Вода је у овом крају највећи проблем, може се рећи ограничавајући фактор у развоју општине. Према годишњој количини падавина воде је и више него што треба; проблем је што је она концентрисана у зимском периоду, док љети наступају суше. Љети се за снабдјевање становници највише користе водом из бунара и чатрња. Ове се воде ријетко филтрирају па често долази до појаве стомачних обољења. Само је неколицина сеоских насеља успјешно ријешила проблем снабдјевања водом.

Највеће језеро у Гламочкој општини је језеро Храст површине 25.000 м2. Ту су још два мања језера: Шаторско површине 8.000 м2 и језеро Бусија површине 4.000 м2.

КлимаУреди

У климатском погледу цијели гламочки крај припада планинском крашком климату са кратким, сушним и свјежим љетом и веома дугим, сњежним и суровим зимама. Прољећно и јесење вријеме овде врло кратко трају. Већ од септембра јављају се први сњегови, који формирају доста високи сњежни покривач, који се отопи тек средином маја. Децембар, јануар и фебруар увијек имају просјечну температуру испод нуле. Љети температура ријетко када прелази 20°, а обично се креће око 15°. Просјечна годишња температура износи 7,2° C. Над гламочким крајем током године падне просјечно изнад 1.480 mm падавина, од чега у хладнијем дијелу године више од четири петине.

ИсторијаУреди

Повјереништво за Општину ГламочУреди

Повјереништво за Општину Гламоч је формирано 1996. године на основу Тачке 2. Амандмана XXXV на Устав Републике Српске и Тачке 2. Одлуке о образовању повјереништава за општине односно подручја која су у цјелини или дјелимично ушла у састав Федерације БиХ. Повјереништво општине извршава налоге Народне скупштине, Предсједника Републике и Владе Републике Српске и врши послове из надлежности Скупштине општине и Извршног одбора ускладу са законом. Сједиште повјереништва је било у Бања Луци. Повјереништво је образовано у сљедећем саставу:[a]

  1. Милош Чегар, предсједник,
  2. Недељко Бабић,
  3. Саво Ђорда
  4. Милан Бојиновић,
  5. Бранко Ћулум,
  6. Недељко Ђукић,
  7. Мирко Талијан.

Насељена мјестаУреди

Бабића Брдо, Биличић, Ваган, Видимлије, Врба, Долац, Драгњић, Дубраве, Ђуличан, Гламоч, Главица, Заглавица, Зајаруга, Исаковци, Јакир, Камен, Карајзовци, Карловац, Копић, Корићна, Ковачевци, Красинац, Малкочевци, Мало Село, Маслина Страна, Младешковци, Оџак (дио), Опачић, Пердухово Село, Петрово Врело, Подглавица, Подградина, Подгреда, Подкрај, Поповићи, Прибеља (дио), Пријани, Радаслије, Рајићке, Рељино Село, Роре, Рудине, Скуцани, Старо Село, Стекеровци, Ћирићи, Ћослије, Халапић, Хасанбеговци (дио), Хасићи, Хотковци (дио), Хозићи, Хрбине (дио), Црни Врх и Шумњаци.

Општина је у периоду од 1992. до 1995. била у саставу Републике Српске, да би након потписивања Дејтонског споразума припала Федерацији БиХ.

Насељена мјеста Оџак, Прибеља, Хасанбеговци, Хотковци и Хрбине су дјелимично припала Републици Српској.

СаобраћајУреди

Осим путног саобраћаја у Гламочу се налази и Писта Сухопоље, удаљена од центра општине 4 km. Конфигурација Гламочког поља је таква да авиони могу слетати на неколико мјеста.

СтановништвоУреди

Попис 2013. годинеУреди

На попису становништва 2013. године, општина Гламоч је имала 3.860 становника, следећег националног састава:

Попис 2013.[1]
Срби
  
1.679 43,49 %
Бошњаци
  
1.251 32,41 %
Хрвати
  
906 23,47 %
Остали
  
13 0,33 %
неизјашњени
  
11 0,28 %
укупно: 3.860

Претходни пописиУреди

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Гламоч је имала 12.593 становника, распоређених у 55 насељених мјеста.

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 9.969 11.106 13.870
Муслимани 2.243 2.276 2.621
Југословени 116 389 31
Хрвати 184 238 378
Црногорци 6 11
Македонци 3 2
Мађари 3
Албанци 4 9
остали и непознато 31 95 57
Укупно 12.543 14.120 16.979 15.835
Демографија
Година Становника
1961. 15.835
1971. 16.979
1981. 14.120
1991. 12.543

Национални састав данасУреди

Крајем рата у БиХ здружене јединице војске Републике Хрватске, Хрватског вијећа обране и Армије Републике Босне и Херцеговине заузеле су подручје Гламоча, што је изазвало егзодус готово целокупног српског становништва. По кућама протераних и избјеглих Срба населили су се Хрвати. Од краја рата до данас повратак Срба тече споро, али је постојан. Данас се са сигурношћу може рећи да су Срби поново већинско становништво, како у самом граду и на подручју целе општине Гламоч.

Према незваничним подацима из 2008. године Општина Гламоч има око 5.900 становника са сљедећим националним саставом[3]:

  • Срби — 4.000 (67,80%)
  • Хрвати — 1.000 (16,95%)
  • Бошњаци — 900 (15,25%)

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Службени гласник Републике Српске 12/96

РеференцеУреди

  1. ^ Попис 2013.
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. ^ Завичајно удружење Гламоч: Становништво, Приступљено 17. 4. 2013.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди