Општина Нови Град (Сарајево)
Општина Нови Град је једна од девет општина које чине кантон Сарајево и једна од четири општине које чине административну јединицу град Сарајево.
| Нови Град | |
|---|---|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине
|
| Кантон |  Кантон Сарајево
|
| Становништво | |
| Становништво | 124.035 (2009) [1] |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 47,98 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Семир Ефендић (СДА) [2] |
| Позивни број | +387 33 |
| Веб-сајт | www.novigradsarajevo.ba |
Простире се на површини од 47,98 км2 и граничи се са општинама Ново Сарајево, Илиџа, Вогошћа и Илијаш, као и градом Источно Сарајево односно општином Источна Илиџа.
СтановништвоУреди
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Нови град (једна од градских општина града Сарајева) је имала 136.616 становника, распоређених у 3 насељена места.
| Становништво општине Нови Град | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 69,430 (50,82%) | 33,391 (41,44%) | 37,147 (33,22%) | |||
| Срби | 37,591 (27,51%) | 22,190 (27,54%) | 45,806 (40,96%) | |||
| Хрвати | 8,889 (6,50%) | 6,612 (8,20%) | 17,491 (15,64%) | |||
| Југословени | 15,580 (11,40%) | 14,055 (17,44%) | 5,798 (5,18%) | |||
| остали и непознато | 5,126 (3,75%) | 4,311 (5,35%) | 5,569 (4,98%) | |||
| укупно | 136,616 | 80,559 | 111,811 | |||
На попису становништва из 1971. године, општина Нови град је била јединствена са општином Ново Сарајево.
Општина има (подаци из 2002) 116.588 становника, од чега 93.551 или 80,2 % Бошњака, 7.311 или 6,3 % Хрвата, 13.134 или 11,3 % Срба
Просјечна густина насељености је 2.343 становника по км2.
На дан конституисања општине у овом дијелу Сарајева живјело је 60.000 становника у 18 мјесних заједница.
Насељена мјестаУреди
Дио насељеног мјеста Сарајево, Бојник и Речица.
О СарајевуУреди
Град Сарајево је током седамдесетих година карактерисао брз економски и културни развој, у којем су навећу експанзију доживјели индустрија и грађевинарство. Велике слободне површине претворене су, прво у градилиште, а затим у модерне урбане цјелине, које су се готово спојиле са градским комплексима. Брз пораст броја становника, нагли развој индустрије , трговине, саобраћаја... нужно су условили и одговарајућу територијалну прерасподјелу града, општина и мјесних заједница. Новом територијалном расподјелом бивших градских општина те прикључењем нових које су постале интегрална градска цјелина, Сарајево је постало град са десет општина: Центар, Стари Град, Вогошћа, Илиџа, Ново Сарајево, Нови Град, Илијаш, Трново, Хаџићи и Пале. По броју становника и индустријском потенцијалу највећа општина тада у Босни и Херцеговини – Ново Сарајево, подијељена је на двије: Ново Сарајево и Нови град. Општина Нови град као административни, културни, образовни, здравствени, трговинско-услужни центар града Сарајева формирана је 12. априла 1978. године. Обухватила је индустријско предграђе и новоизграђена насеља Сарајева.