Остојићево (Чока)

Остојићево (мађ. Tiszaszentmiklós) је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2324 становника.

Остојићево
Ostojićevo, Catholic Church.jpg
Католичка црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаЧока
Становништво
 — 2011.Пад 2324
 — густина45/км2
Географске карактеристике
Координате45°53′16″ СГШ; 20°09′31″ ИГД / 45.887833° СГШ; 20.1585° ИГД / 45.887833; 20.1585Координате: 45°53′16″ СГШ; 20°09′31″ ИГД / 45.887833° СГШ; 20.1585° ИГД / 45.887833; 20.1585
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина88 м
Површина63,6 км2
Остојићево на мапи Србије
Остојићево
Остојићево
Остојићево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23326
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

ИсторијаУреди

 
Српска православна црква Светог Николе, споменик културе

Остојићево је једно од најстаријих места на северу Војводине. Од давнина су се овде мештани бавили риболовом, а потом и земљорадњом.

Прво писано помињање села, под именом Рашан Св. Никола (мађ. Rasán-Szent-Miklós) потиче из 1280. године. Становништво је увек било етнографски мешано, али је пре најезде Турака било нешто више Мађара. У времену Османлијске управе бива напуштено, 1582. године је забележено да у њему обитава само петоро пастира Срба. Насеље поново заживљава тек у 17. веку, а 1779. године се припаја Торонталској жупанији. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Тиса Сент Миклош" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1] Године 1797. у месту су пописана три православна свештеника. Били су то пароси, поп Јаков Максимовић (рукоп. 1763), поп Лазар Станковић (1790) и ђакон Василије Димитријевић - који је и сеоски учитељ.[2]

По последњем аустроугарском попису из 1910. године насеље је имало 3530 становника, од чега 38,9% Мађара, 38,4% Срба, 15,3% Немаца и 7,4% осталих етницитета (Пољака, Словака, Хрвата и других).

Своје садашње име је добило 1947. године, по Тихомиру Остојићу, књижевнику и угледном члану и званичнику Матице српске, родом из овог места.

Ранији назив места је био Tiszaszentmiklós (у преводу Потиски Свети Никола).

Од значајнијих објеката грађевинског и културног наслеђа истиче се Српска православна црква Св. Николе завршена 1833. године, и католичка црква Св. Јосипа подигнута 1907. године.[3]

Познати житељи ОстојићеваУреди

ДемографијаУреди

У насељу Остојићево живи 2298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.105
1953. 4.265
1961. 4.024
1971. 3.678
1981. 3.395
1991. 3.040 3.007
2002. 2.844 2.877
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.597 56,15 %
Мађари
  
754 26,51 %
Словаци
  
181 6,36 %
Роми
  
82 2,88 %
Југословени
  
42 1,47 %
Хрвати
  
22 0,77 %
Словенци
  
2 0,07 %
Муслимани
  
2 0,07 %
Македонци
  
2 0,07 %
Чеси
  
1 0,03 %
Црногорци
  
1 0,03 %
Русини
  
1 0,03 %
Румуни
  
1 0,03 %
Немци
  
1 0,03 %
непознато
  
9 0,31 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ Северни деканат — Зрењанинска бискупија
  4. 4,0 4,1 Остојићево: „Познати житељи Остојићева“, приступ 3.10.2016
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди