Подвршка
Подвршка је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу, налази се на око 13 км од Кладовa, у горњем сливу Подвршке реке, на висоравни Кључ. Према попису из 2022. у насељу је било 734 становника (према попису из 2011. било је 981 становника, према попису из 2002. било је 1143 становника).
Подвршка | |
|---|---|
 Панорама насеља Подвршка | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Општина | Кладово |
| Становништво | |
| — 2011. |  981 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 35′ 00″ С; 22° 30′ 00″ И / 44.583333° С; 22.5° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 125 m |
.svg)  Подвршка Подвршка на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19321 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | KL |
Географија уреди
Подвршка се налази на око 6 км од пута Кладово-Неготин у подножју Велике (379 m) и Мале чуке (350 m), на саставу речица Ваља маре и Ваља мика образујући Подвршку реку, која се касније под именом Речица улива у Дунав.
Насеље је збијеног типа а на салашима ван села веома је мало кућа.
Суседна места су Манастирица, Кладово, Речица, Велика Каменица, и Петрово Село.
Више села западно према брдима су шуме, а плодна поља су ниже, северо-источно и јужно од села.
У катастрофалним поплавама које су погодиле Источну Србију, септембра 2014. године које су изазване обилним падавинама у околини Кладова и Неготина, Подвршка је можда највише страдала. Тада је две трећине села било прекривено муљем, а једна особа је страдала.
Историја уреди
Према турском катастарском попису 1741. године у Подвршкој је било 22 особе које су плаћале испенџу (порез на земљиште кога је плаћало немуслиманско становништво Османског царства), а 52 које су плаћале џизију (порез који су плаћали у замену за необављање војничких обавеза и од кога су били ослобођени деца, жене, старци и физички или психички неспособни).
Демографија уреди
У насељу Подвршка је 1846. године било 56 кућа 1866. године 112 а 1924. године 254 куће. Према попису из 1866. године било је 528 становника од којих је 10 знало писати.
Према последњем попису из 2022. године у насељу је живело 734 становника што је за 247 мање у односу на 2011. када је на попису било 981 становника. У насељу живи 641 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 52,34 година (50,29 код мушкараца и 54,47 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41.[2] а према истом попису у насељу има 662 стамбених јединица од којих је 326 насељених.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 4 | 0 | ||
| 80+ | 11 | 19 | ||
| 75—79 | 21 | 30 | ||
| 70—74 | 51 | 66 | ||
| 65—69 | 59 | 62 | ||
| 60—64 | 50 | 55 | ||
| 55—59 | 40 | 36 | ||
| 50—54 | 41 | 46 | ||
| 45—49 | 36 | 35 | ||
| 40—44 | 36 | 25 | ||
| 35—39 | 28 | 25 | ||
| 30—34 | 40 | 24 | ||
| 25—29 | 31 | 33 | ||
| 20—24 | 49 | 17 | ||
| 15—19 | 20 | 24 | ||
| 10—14 | 22 | 19 | ||
| 5—9 | 27 | 15 | ||
| 0—4 | 28 | 18 | ||
| Просек : | 44,5 | 49,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 517 | 123 | 324 | 45 | 25 | 0 |
| Женски | 497 | 32 | 335 | 113 | 17 | 0 |
| УКУПНО | 1.014 | 155 | 659 | 158 | 42 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 204 | 80 | 0 | 0 | 32 |
| Женски | 108 | 80 | 0 | 0 | 5 |
| УКУПНО | 312 | 160 | 0 | 0 | 37 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 21 | 23 | 12 | 2 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 7 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 21 | 23 | 19 | 2 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 6 | 4 | 4 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 6 | 8 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 7 | 10 | 12 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 11 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 12 | |
Знаменитости уреди
Постоје сазнања да се на Великој чуки налазе трагови зидина из римског доба, али нису значајније убицирани.
Насеље данас уреди
Становништво претежно живи од пољопривреде, један део ради у Кладову а има доста њих кој раде у иностраним земљама.
У Подвршкој постоји осмогодишња школа која је основана 1870. године и која је од 1930 до 1972. године носила име Стевана Синђелића, а затим је добила име по учитељици ове школе Љубици Јовановић Радосављевић која је учитељевала у овој школи од 1937. до 1940. године, која је била учесник НОБ-а тако да се данас зове ОШ „Љубица Јовановић Радосављевић”. Број ђака је био променљив зависно од демографских прилика и кретао се од 50 на прелазу векова да би шездесетих година прошлог века достигао између 300 и 400 ђака. У последње време број становника а и број ученика је значајно самњен, тако да је школу похађало школске 2021/2022. године 46 ученика, а школске 2022/2023. године укупно 49 ученика.
Село има водовод, телефонску централу, амбуланту и апотеку. У њему су радиле две приватне пекаре, пет приватних продавница мешовите робе и два угоститељска објекта.
У насељу је активан фудбалски клуб са дугом традицијом, а изграђен је и фудбалски терен.
Цркве и споменици уреди
Православна црква Светог оца Николаја Мирликијског у Подвршкој се налази у центру села, подигнута је 1897. године на месту старијег храма од слабијег материјала изграђеног 1840. године. Црква је посвећена Спасовдану. а иконостас потиче из 1899. године. Живописао га је Милисав Марковић, сликар и иконописац из Књажевца.
Галерија уреди
Извори уреди
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 17.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 121. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
Ономатолошки прилози, САНУ, Београд, 2018, Јакша Динић, Топоними Мајданпека и Мироч планине, стр 72
Неготинска Крајина и кључ, Коста Јовановић, СКА, Београд, 1940, стр. 267
Др Петар Пауновић, Путопис од села до села, од школе до школе, од куће до куће, широм Тимочке Крајине, Рајачка школа здравља, Рајац, 2020, ст. 327.
Радмила Тричковић – Катастарски попис Крајине и Кључа 1740. године
Радмила Тричковић – Попис харача Крајине и Кључа 1740. године
