Портал:Сједињене Америчке Државе/Чланак месеца 2015.
Изабрани чланци
уреди
Јануар уреди
.png)
„Звездане стазе: Војаџер“ (енгл. Star Trek: Voyager) је америчка научнофантастична ТВ серија, чија је радња смештена у измишљеном свету „Звезданих стаза“. Серију су створили Рик Берман (енгл. Rick Berman), Мајкл Пилер (енгл. Michael Piller) и Џери Тејлор (енгл. Jeri Taylor). „Звездане стазе: Војаџер“ је четврти наставак првобитне серије — „Звездане стазе: Оригинална серија“. Први пут је приказана 16. јануара 1995, на телевизијској мрежи „UPN“ (Јунајтед парамаунт нетворк, на енгл. United Paramount Network), а последња, 172. епизода серије је приказана 23. маја 2001. године.
Радња серије прати путовање кући свемирског брода „Војаџер“ (енгл. Voyager), који је услед несрећног сплета околности пребачен на други крај галаксије. Путујући кроз још увек неистражени део галаксије, они доживљавају бројне авантуре, кроз које откривају нове планете и врсте и уједно траже начин да путовање учине што краћим.
Поред тога што представља прву ТВ серију из серијала „Звезданих стаза“ са рачунарски створеним специјалним ефектима, ова серија по први пут уводи лик женског капетана свемирског брода — Кетрин Џејнвеј, што је довело до критика и негодовања једног дела обожавалаца. Упркос томе, као и скромној оцени критике, постигавши велики успех код ТВ гледалаца, серија је успела да, захваљујући расту популарности из сезоне у сезону.
Фебруар уреди
Конфедеративне Америчке Државе (енгл. Confederate States of America), или позната под називом Конфедерација, земља је у Северној Америци која је постојала од 1861. до 1865. године. Конфедеративне Америчке Државе је била конфедерација јужних држава Сједињених Америчких Држава које су се осамосталиле током председничког мандата Абрахама Линколна.
Конфедерација је у почетку била сачињена од седам држава, али касније су им се придружиле још четири. На северу се граничила са САД, на југу са Мексиком и Мексичким заливом, а на истоку са Атлантским океаном.
Уставом Конфедерације којег је потписало седам држава чланица (Јужна Каролина, Мисисипи, Флорида, Алабама, Џорџија, Луизијана и Тексас) означено је устројство „трајне савезне владе“ у граду Монтгомери године 1861. након што је тадашњи председник САД Абрахам Линколн позвао војне снаге из Вирџиније, Арканзаса, Тенесија и Северне Каролине како би се поново заузело утврђење Самтер и остала савезна подручја која су у међувремену била под окупацијом, као и четири државе које су прогласиле своје отцепљење од САД (Уније). Председник КАД-а је био Џеферсон Дејвис, а главни град Ричмонд.
Формирање Конфедерације довело је до Америчког грађанског рата познатог и као рат између „Севера“ и „Југа“. Наиме влада САД није признала конфедерацију и кренула је да војном силом поврати отцепљене територије.
Током грађанског рата због успешних војних операција Уније, контрола Конфедерације над својим територијама нагло је опадала као и њен број становништва (са 73% на 34%). Такође јој је слабила и контрола унутрашњих водених токова на Југу, а комплетна јужњачка обала налазила се у поморској блокади. Све то створило је несавладиви проблем у људству, залихама и финансијама. Јавна подршка председнику Конфедерације Џеферсону Дејвису и његовој администрацији с временом је јењавала уз учестало дезертерство, економски тешку ситуацију и оптужбе о аристократској владавини. Након четири године ратовања град Ричмонд пао је у априлу 1865. године и убрзо након тога главни генерал Конфедерације Роберт Ли предао се генералу Јулисизу Гранту услед чега је Конфедерација службено престала да постоји. Сам председник Дејвис ухапшен је 10. маја 1865. године у округу Ервин (држава Џорџија) и оптужен за издају. До суђења никада није дошло и оптужница је коначно одбачена 25. децембра 1868.
Због војних акција, рат је Југ оставио економски девастираним, поред огромних људских жртава уништена је инфраструктура и исцрпљени ресурси. Готово комплетна регија остала је далеко испод остатка националног нивоа развоја све до после Другог светског рата.
Март уреди
F-16 фајтинг фалкон (енгл. F-16 Fighting Falcon) је амерички вишенаменски ловачки авион, са једним турбомлазним мотором. Развила га је корпорација General Dynamics, за потребе Америчког ратног ваздухопловства. Замишљен је као лаки, дневни ловац, а временом је трансформисан у успешни вишенаменски масовни борбени авион. У првој варијанти је био развијен на нивоу 3. генерације, а кроз каснији развој је постигнута четврта. У ствари, започет је као експериментални програм, а доживео је масовну серијску производњу, борбеног авиона мултинационалног значаја. Произведено је око 4.500 примерака, почевши од доношења одлуке 1976. године, о серијској производњи и увођењу у оперативну употребу, све до данас. Производња ће се наставити за инострано тржиште и после интереса Америчког ратног ваздухопловства, предпоставља се, све до 2017. године.
General Dynamics је продао цео програм F-16 фајтинг фалкон (цео посао), Локидовој корпорацији 1993. године, а затим је настала нова фирма, под називом Локид Мартин, после Локидовог спајања са Мартин Маријета, 1995. године.
F-16 фајтинг фалкон је приоритетно авион за борбу у ваздушном простору, са бројним револуционарним иновацијама, у односу на своје претходнике. Новине су двострука настрешница улаза у усисник (друга је стрејк), наглашена једноделна купола поклопца кабине са значајним надвишењем изнад трупа за побољшање видљивости пилота, електричне команде лета, подношење високих оптерећења пилота у заваљеном седишту и са смањеном резервом статичке стабилности, чиме су побољшане маневарске карактеристике авиона. Топ М61 Вулкан, интегрисан је у структуру авиона, а споља је обезбеђено 11 линија за подвешавање разних борбених терета и допунских резервоара горива. F-16 Фајтинг фалкон има историјску улогу у светској ваздухопловној историји, по уведеном великом броју нових технологија и сасвим нових прилаза у концепцији и пројектовању борбених авиона. Пилоти интерно називају F-16 Фајтинг фалкон „поскок“, пошто на њега асоцира својим изгледом.
F-16 фајтинг фалкон, поред у америчком, налази се још у ваздухопловствима 25 других држава. Без обзира што је први лет направио пре 38 година, F-16 фајтинг фалкон је још увек веома конкурентан на светском тржишту борбених авиона.
Април уреди
„Thriller“ је шести студијски албум америчког извођача Мајкла Џексона. Објавио га је Епик рекордс 30. новембра 1982. године након певачевог критички и комерцијално успешног албума „Off the Wall“. Музички, „Thriller“ истражује жанрове сличне оним његовог претходника: поп, ритам и блуз, рок, пост-диско и фанк. Са продукцијским буџетом од 750 хиљада долара, снимање материјала је трајало од априла до новембра 1982. године у студију „Вестлејк рикординг“ у Лос Анђелесу, Калифорнија.
Уз асистенцију продуцента Квинсија Џонса, Џексон је написао четири од девет песама које су се нашли на коначном издању. За само годину дана, „Thriller“ је постао најпродаванији албум свих времена са процењеним бројем од између 65 и 110 милиона продатих копија. У Сједињеним Државама дели прво место најпродаванијих албума свих времена са „Their Greatest Hits (1971-1975)“, компилацијом највећих хитова бенда Иглс. Седам песама је издато као синглови и све су ушле међу првих десет на топ-листи „Билборд хот 100“. „Thriller“ је освојио рекордних осам Греми награда 1984, укључујући и ону за албум године.
„Thriller“ је поставио Џексона међу доминантне поп звезде са краја 20. века и омогућио му да сруши расне баријере, појављивањима на Музичкој телевизији и састанком са председником Роналдом Реганом у Белој кући. Један је од првих албума који је користио спотове као успешне промотивне алатке. Спотови песама „Thriller“, „Billie Jean“ и „Beat It“ су редовно приказивани на поменутој телевизији. Године 2001, објављено је специјално издање албума која садржи аудио интервјуе, демо снимке и Гремијем награђену песму „Someone in the Dark“. Албум је по трећи пут издат 2008, као „Thriller 25“, и на њему се налазе ремикси савремених извођача, раније необјављивани материјал и ДВД.
„Thriller“ заузима двадесето место на листи „500 најбољих албума свих времена“ коју је објавио магазин „Ролинг стоун“ 2003. године и треће место на листи „Дефинитивних 200 албума свих времена“ Удружења музичких комерцијалиста. Албум се чува у Конгресној библиотеци уз опис да је културно препознатљив.
Мај уреди
F-16 фајтинг фалкон (енгл. F-16 Fighting Falcon) је амерички вишенаменски ловачки авион, са једним турбомлазним мотором. Развила га је корпорација General Dynamics, за потребе Америчког ратног ваздухопловства. Замишљен је као лаки, дневни ловац, а временом је трансформисан у успешни вишенаменски масовни борбени авион. У првој варијанти је био развијен на нивоу 3. генерације, а кроз каснији развој је постигнута четврта. У ствари, започет је као експериментални програм, а доживео је масовну серијску производњу, борбеног авиона мултинационалног значаја. Произведено је око 4.500 примерака, почевши од доношења одлуке 1976. године, о серијској производњи и увођењу у оперативну употребу, све до данас. Производња ће се наставити за инострано тржиште и после интереса Америчког ратног ваздухопловства, предпоставља се, све до 2017. године.
General Dynamics је продао цео програм F-16 фајтинг фалкон (цео посао), Локидовој корпорацији 1993. године, а затим је настала нова фирма, под називом Локид Мартин, после Локидовог спајања са Мартин Маријета, 1995. године.
F-16 фајтинг фалкон је приоритетно авион за борбу у ваздушном простору, са бројним револуционарним иновацијама, у односу на своје претходнике. Новине су двострука настрешница улаза у усисник (друга је стрејк), наглашена једноделна купола поклопца кабине са значајним надвишењем изнад трупа за побољшање видљивости пилота, електричне команде лета, подношење високих оптерећења пилота у заваљеном седишту и са смањеном резервом статичке стабилности, чиме су побољшане маневарске карактеристике авиона. Топ М61 Вулкан, интегрисан је у структуру авиона, а споља је обезбеђено 11 линија за подвешавање разних борбених терета и допунских резервоара горива. F-16 Фајтинг фалкон има историјску улогу у светској ваздухопловној историји, по уведеном великом броју нових технологија и сасвим нових прилаза у концепцији и пројектовању борбених авиона. Пилоти интерно називају F-16 Фајтинг фалкон „поскок“, пошто на њега асоцира својим изгледом.
F-16 фајтинг фалкон, поред у америчком, налази се још у ваздухопловствима 25 других држава. Без обзира што је први лет направио пре 38 година, F-16 фајтинг фалкон је још увек веома конкурентан на светском тржишту борбених авиона.
Јун уреди
„Три Хил“ (енгл. One Tree Hill) је телевизијска серија, по жанру драма, о животима младих људи у месту Три Хил. У центру приче су петоро младих људи, који су међусобно повезани љубављу и пријатељством, а све их је на неки начин спојила кошарка.
Три Хил је серија коју је креирао Марк Швон, а прва епизода серије емитована је 23. септембра 2003. године на телевизији WB. Серија је приказивана на телевизији WB све до 3. мајa 2006. године, када је објављено да ће доћи до спајања телевизијских мрежа UPN и WB и формирања нове телевизијске мреже под називом CW. Четврта сезона почела је да се приказује на телевизији CW 27. септембра, 2006, у термину од 21 час, понедељком. Пета сезона се приказивала у истом термину, и завршена је 19. маја 2008. Телевизијска мрежа CW је објавила да ће се снимати и шеста сезона серије. 6. октобра 2008, Марк Швон је потписао уговор, који готово стопроцентно гарантује снимање нове, седме, сезоне серије, иако већини главних глумаца уговори истичу на крају приказивања тренутне, шесте, сезоне. Досад је емитовано шеснаест епизода шесте сезоне. Сам Марк Швон, такође је лично загарантовао да ће бити снимана и приказана и седма сезона, и то у току 2009. и 2010. године.
Јул уреди
Колорадо (енгл. Colorado), америчка је савезна држава која покрива велики део Стеновитих планина као и северозападни део платоа Колорадо и западни ћошак Велике равнице. Колорадо је део Западних Сједињених Држава и једна је од планинских држава. Обухвата већину јужних Стеновитих планина као и североисточни део Колорадо преријске регије и западне ивице Велике равнице. Колорадо је део западних америчких држава, југозападних држава и планинских држава. Колорадо је осма по величини и двадесетдруга најнасељенија од 50 америчких држава. Држава је названа по Колорадо реци, коју су шпански истраживачи назвали Рио Колорадо по руменој боји слива реке из планина. 1.августа 1876. године амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је прокламацију којом је Колорадо постао 38. америчка држава. Граничи се са севера са Вајомингом, на североистоку и истоку са Небраском и Канзасом, на југу са Новим Мексиком и Оклахомом на западу са Јутом и на југозападу са Аризоном. Денвер је главни и најнасељенији град у Колораду.
Август уреди
Лос Анђелес (енгл. Los Angeles, шп. Los Ángeles) град и лука је у америчкој савезној држави Калифорнија. По попису становништва из 2010. у њему је живело 3.792.621 становника. Основали су га Мексиканци 1781. До 1846. био у саставу Мексика. Пуно оригинално име града на шпанском гласи: Pueblo de Nuestra Señora la Reina de Los Ángeles del Río de Porciuncula (Град наше Богородице краљице Анђела са реке Порсиункула).
Средиште је копненог и ваздушног саобраћаја. Универзитетски је центар, а у граду се налази и велики филмски студио (Холивуд), и музеј филма. Такође је и туристичко средиште. Развијене су нафтна, хемијска, авионска, филмска, алуминијумска, дрвна и прехрамбена индустрија.
Лос Анђелес је познат као један од најважнијих светских економских, културалних и забавних центара. У граду се налазе бројни универзитети, научне институције, позоришта и музеји. Лос Анђелес је средиште филмске и телевизијске индустрије која је смештена у његовом предграђу Холивуду, а уз то је и важно средиште музичке сцене као и индустрије авиона и свемирских летелица. Град је осим тога двапут био и домаћин Олимпијских игара које су се у њему одржавале 1932. и 1984. године.
Септембар уреди
Мичиген (енгл. Michigan, IPA изговор: /ˈmɪʃɨɡən/), савезна је држава на средњем западу Сједињених Америчких Држава. Мичиген је држава региона Великих језера. Име потиче од назива Мичиген језера, чије име је француска адаптација чипева речи мишигама, што значи „велика вода“ или „велико језеро“.
Девета је најмногољуднија држава САД (9.883.360, попис из 2012) и једанаеста (250,493 km²) од педесет највећих. Главни град је Лансинг (114.297, попис из 2010), а највећи Детроит (713.777, по попису из 2010). Састоји се од два полуострва (Горње и Доње), која раздваја канал Макинак, дугачак 8 км. Полуострва су повезана Макинак мостом. Четири од пет Великих језера налазе се у Мичигену. Такође има чак 64.980 језера и бара.
Мичиген има најдужу слатководну обалу од било које политичке јединице у свету, граничи се са четири од укупно пет Великих језера, плус са језером Сент Клер. 2005. године, Мичиген је био рангиран трећи по броју рекреативних чамаца, иза Калифорније и Флориде. Мичиген има укупно 64.980 унутрашњих језера.
Мичиген је једина држава која се у потпуности састоји од два полуострва, од доњег и горњег полуострва.
Октобар уреди
Калифорнија (енгл. California) савезна је држава на западној обали САД. По површини је на трећем а по броју становника на првом месту међу савезним државама САД. Граничи се са савезним државама Орегоном на северу, Невадом на истоку, Аризоном на југоистоку, и мексичком савезним државом Доњом Калифорнијом на југу. Протеже се око 1.300 км у правцу север-југ и око 400 км у правцу исток-запад. На међусобној удаљености од 137 километара налазе се Маунт Витни и Долина смрти, највиша и најнижа тачка међу 48 континенталних савезних држава САД. После Аљаске и Флориде, Калифорнија има трећу по дужини обалу у САД.
Сакраменто је главни град државе од 1854. године. Подручје данашње Калифорније првобитно су настањивала индијанска племена. Први Европљани на овом подручју били су Шпанци. Хуан Кабриљо је током 1542. и 1543. допловио до обале Калифорније и прогласио је шпанском територијом. Хуниперо Сера је 1769. основао прву мисију на подручју данашњег Сан Дијега. У то време ово подручје се звало Горња Калифорнија (шп. Alta California) и било је део Вицекраљевства Нова Шпанија. Након што се Мексико изборио за независност од Шпаније 1821. Горња Калифорнија је постала део Мексичког царства, да би након Мексичко-америчког рата 1848. постала део САД. Савезна држава САД је постала 9. септембра 1850, као 31. чланица.
Откриће злата у Калифорнији 1848. подстакло је Златну грозницу и огромне друштвене и демографске промена, праћене великим миграцијама становништва са истока земље и наглим привредним успоном.
Разноврсни рељеф карактерише Калифорнију. На истоку су планине Сијера Невада, на западу је обала Тихог океана, на северозападу су шуме секвоје, док је на југоистоку пустиња Мохаве. Земљотреси су чести због положаја државе дуж Пацифичког ватреног појаса. Око 37.000 земљотреса се забележи сваке године, али већином су слабог интензитета. Ипак, Калифорнија су погађали озбиљни земљотреси, а најразорнији су били у Сан Франциску 1906. и 1989. и у Лос Анђелесу 1994.
Новембар уреди
Алабама (енгл. Alabama), савезна је држава САД, која се налази у њеном јужном делу. Површина Алабаме је 135.765 km², а број становника по попису из 2000. је 4.447.100. Главни град је Монтгомери. Највећи град је Бермингхам, који је био центар за производњу челика, а данас је претворен у модерну метрополу са врло развијеним сектором услужних делатности. У граду Хантсвилу, који се налази у северном делу Алабаме, изграђен је први центар за космичке летове у САД - НАСА.
Алабама се граничи са Тенесијем на северу, Џорџијом на истоку, Флоридом на југу и Мисисипијем на западу. На југу излази на Мексички залив. Алабама је 30. америчка држава по укупној копненој површини, и друга по дужини водених токова. Она је 23. по броју становника, са скоро 4.600.000 становника 2006.
Децембар уреди
Амерички грађански рат (познат и као Сецесионистички рат) је оружани сукоб који се између 1861. и 1865. године водио између Уније, односно владе САД којом су доминирале северне државе, и јужних држава које су се отцепиле и формирале Конфедерацију америчких држава. Након самог рата за овај сукоб је фигурирала одредница Рат између држава, а тек касније је историографија, вероватно по жељи победника, назвала овај рат грађанским ратом. Назив није без значаја, јер у првом случају подразумева међународни сукоб и агресију једне према другој страни, а у другом регуларне напоре централне владе да пацификује побуњенике.
На председничким изборима 1860., Републиканци, предвођени Абрахамом Линколном, су се противили ширењу ропства у територије САД. Линколн је победио на изборима, али пре председничке инаугурације 4. марта 1861, седам робовласничких држава чија се привреда заснивала на узгоју памука су формирале Конфедерацију. Првих шест држава које су се отцепиле су имале највећи удео робова у свом становништву, укупно 48,8 %. Одлазећи демократски председник Џејмс Бјукенан и долазећи републиканци су оценили сецесију као незакониту. У свом првом обраћању на инаугурацији Линколн је објавио да његова администрација неће започети грађански рат. Осам преосталих робовласничких држава су одбијале позиве на сецецију. Војници Конфедерације су освојили бројне федералне тврђаве на територији које је присвајала Конфедерација. На мировној конференцији није постигнут компромис, и обе стране су се почеле припремати за рат. Конфедерација је претпоставила да су европске државе толико зависне од производње памука на југу САД да ће интервенисати у њихову корист; ниједна то није урадила и ниједна није признала нове Конфедеративне Америчке Државе.
Непријатељства су почела 12. априла 1861. када су војници Конфедерације отворили ватру на Форт Самтер, кључну тврђаву у Јужној Каролини коју су држали војници Уније. Линколн је затражио да свака држава пружи војску како би се поново заузела тврђава. Због тога су се још четири робовласничке државе придружиле Конфедерацији, повећавши њихов број на једанаест. Унија је ускоро ставила под контролу пограничне државе и увела поморску блокаду која је уништила привреду Конфедерације. Источни фронт је био неодлучен током 1861-1862. У јесен 1862. поход Конфедерације на Мериленд (држава Уније) се окончао повлачењем конфедерације у бици код Антитама, што је спречило британску интервенцију. Линколн је затим објавио Проглас о еманципацији, у којој је укидање ропства истакнуто као ратни циљ. На западном фронту до лета 1862. Унија је уништила речну морнарицу Конфедерацију, затим највећи део њених западних армија, Унијина опсада Виксбурга је поделила Конфедерацију на два дела дуж реке Мисисипи. Поход конфедерацијског генерала Роберта Лија на север из 1863 се окончао бици код Гетисбурга. Успеси на западу учинили су Јулисиза С. Гранта командантом свих војски Уније у 1864. Генерал Вилијам Шерман се пробијао на исток да би освојио Атланту и марширао до мора, уништавајући уз пут инфраструктуру Конфедерације. Унија је стекла довољно средстава и војске да нападне Конфедерацију из свих праваца и могла је себи да приушти битке исцрпљивања током Оверландске операције према Ричмонду, главном граду Конфедерације. Војска Конфедерације је поражена, што је довело до Лијеве предаје Гранту након битке код Апоматокса 9. априла 1865. Сви генерали Конфедерације су се предали тог лета.
Амерички грађански рат је један од првих правих индустријских ратова. Железнице, телеграф, парни бродови и масовна израђивана оружја су се интензивно користили. Мобилизације цивилних фабрика, рудника, бродоградилишта, банака, саобраћајница и залиха хране су наговештавале шта ће се десити у Првом светском рату. Амерички грађански рат је најкрвавији рат у америчкој историји, који је изазвао смрти око 750.000 војника и неутврђен број цивила.