Портал:Црна Гора/Биографија 14
Јелена Петровић Његош или Јелена Савојска (Цетиње, 8. јануар 1873 — Монпеље, 28. новембар 1952) је црногорска принцеза и последња краљица Италије у периоду 1900—1946. Била је удата за италијанског краља Виторија Емануела III.
Рођена је 8. јануара 1873. године, на Цетињу, тадашњој пријестоници Књажевине Црне горе, од оца Николе Петровића Његоша и Милене рођене Вукотић. као шесто дијете у породици. Од шесте до дванаесте године је за тутора имала швајцарску гувернанту Луису, а касније је наставила школовање у Русији. Рану младост је провела на институту Смољни у Санкт Петерсбургу и руском царском двору. Крштена је у Влашкој цркви на Цетињу од стране руског цара Александра II Романова.
На светској изложби сликарства у Венецији априла 1895. године упознала је будућег супруга, напуљског принца Виторија Емануела III, са којим се касније зближила на балу у Русији организованог поводом крунисања цара Николаја II. Вјенчани су 24. октобра 1896. године након што је Емануел дошао на Цетиње у госте краљу Николи Петровићу и затражио руку његове ћерке. Након удаје Јелена је узелаа презиме Савојска и примила католичку вјеру. На вјенчању у Риму Јеленина мајка Милена није присуствовала јер није хтјела да прихвати чињеницу да је Јелена промијенила вјеру.
Дана 29. јула 1900. године, након убиства оца, Емануел је ступио на италијански пријесто, када је и Јелена званично преузела титуле свог мужа и постала краљица Италије, а послије Мусолинијеве окупације Албаније и Етиопије, преузела је и титуле краљице Албаније и царице Етиопије.
Почетком Другог свјетског рата, након инвазије Њемачке на Пољску написала је писмо и послала га краљицама шест држава како би предупредила трагедију и погибију коју би донио рат. Писмо је послала краљици Данске Александрин, краљици Вилхелмини од Холандије, Шарлоти, великој војвоткињи од Луксембурга, краљици Белгије Елизабети Баварској, њеној ћерки Ђовани Савојској, краљици Бугарске и Марији Карађорђевић, мајци југословенског краља. Касније је и утицала на свог мужа да лобира код Мусолинија, премијера Италије за стварање независне Краљевине Црне Горе. Након пада фашизма у Италији она је са својим мужем и дјецом напустила Рим и прешли су у Бриндизи, а касније уз помоћ савезника у егзил у Александрију где их је уз велике почасти дочекао краљ Фарук. Преминула је од рака 28. новембра] 1952. у Монпељеу у 80. години живота.
65 година након њене смрти, 15. децембра 2017. године њени посмртни остаци су враћени из Монпељеа у базилику Викофорте, а посмртни остаци Емануела су два дана касније из Египта пренети и сахрањени заједно са њеним.