Александар II Николајевич

Александар II Николајевич (рус. Александр II Николаевич; Москва, 29. априла 1818 — Санкт Петербург, 13. марта 1881) био је руски император од 1855. до 1881. године.

Александар II Николајевич
Александар II
Датум рођења	(1818-04-29)29. април 1818.
Место рођења	Москва Руска Империја
Датум смрти	13. март 1881.(1881-03-13) (62 год.)
Место смрти	Санкт Петербург Руска Империја
Династија	Романов
Отац	Николај I Павлович
Мајка	Шарлота од Пруске
Супружник	Марија Александровна, Катарина Долгорукова
Потомство	Николај Александрович, Александар III Александрович, Владимир Александрович, Алексеј Александрович, Сергеј Александрович, Павле Александрович, Александра Александровна, Марија Александровна, Георг Александрович Јуријевски, Олга Александровна Јуријевскаја, Катарина Александровна Јуријевскаја, Евгениј Иванович Алексејев ?
император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске
Период	1855—1881.
Претходник	Николај I Павлович
Наследник	Александар III Александрович

Биографија

портрет императора Александра

Александар је син Николаја I (1796—1855) из династије Романов и пруске принцезе Шарлоте (1798—1860) која је после преласка у православље носила име Александра Фјодоровна.

После завршетка Кримског рата Александар II се одлучио на увођење друштвених и економских реформи. Најважнија је била реформа села из 1861. године. Од тада земљопоседници нису имали право да располажу са кметовима, да их кажњавају ни пресељавају.

породица цара Александра

Споменик Цару Ослободиоцу Александру II у Софији

Револуционарно-демократски и либерални кругови су критиковали ове реформе.

У јануару 1863, у држави је букнуо устанак Пољака који је угушен исте године.

Многе организације се нису слагале са његовом политиком. Међу њима се налазила и организација Народна воља, чији је комитет донео одлуку о убиству цара. После многих неуспелих покушаја 13. марта 1881. Александар II је убијен у бомбашком нападу који је извршио члан организације Народна воља, Пољак Игнаци Хрињевицки, са ким је блиско сарађивала и Јеврејка Гесја Гелфман. После смрти Александра II престо је наследио његов син Александар III Александрович (1845—1894).

Оженио се 16. априла 1841. Маријом од Хесен-Дармштата (1824—1880), после удаје познатом и као Марија Александровна. Са њом у браку је имао осморо деце.

Породично стабло

16. Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа

8. Петар III Фјодорович

17. Ана Петровна

4. Павле I Петрович

18. Кристијан Август, кнез од Анхалт-Зербста

9. Катарина Велика

19. Јохана Елизабета од Холштајн-Готорпа

2. Николај I Павлович

20. Карл Александар, војвода од Виртемберга

10. Фридрих II Еуген

21. Марија Аугуста од Турна и Таксиса

5. Марија Фјодоровна

22. Фридрих Вилхелм, маркгроф од Бранденбург-Швета

11. Фредерика Доротеја од Бранденбург-Швета

23. Софија Доротеја од Пруске

1. Александар II Николајевич

24. Аугуст Вилхелм од Пруске

12. Фридрих Вилхелм II

25. Лујза од Брауншвајг-Волфенбитела

6. Фридрих Вилхелм III

26. Лудвиг IX од Хесен-Дармштата

13. Фредерика Лујза од Хесен-Дармштата

27. Каролина Хенриета Кристина Филипина Луиза од Пфалц-Цвајбрикена

3. Александра Фјодоровна

28. Карл Лудвиг Фридрих од Мекленбург-Штрелица

14. Карл II од Мекленбург-Штрелица

29. Елизабета Албертина од Сакс-Хилдбургхаузена

7. Лујза од Мекленбург-Штрелица

30. Вилхелм од Хесен-Дармштата

15. Фредерика од Хесен-Дармштата

31. Марија Луиза Албертина од Лејнинген-Дагсбург-Фалкенбурга

Породица

Александров старији син Николаја (1843—1865) који је био престолонаследник и који се у лето 1864. верио са принцезом Маријом—Дагмар од Данске (1847—1928). На самртној постељи Николај је своју вереницу уступио 2 године млађем брату Александру, будућем цару. Марија је била ћерка данског краља Кристијана IX (1818—1906) и његове жене Лујзе од Хесе—Касела (1817—1898).

У Русији је била позната као Марија Фјодоровна. Александар и Марија су венчани 9. новембра 1866. године. У току живота, цар је имао неколико ванбрачних веза, а наводи се и седморо ванбрачне деце. После само неколико дана од смрти супруге, цар је почео јавно да живи са својом дугогодишњом љубавницом Катарином Долгоруковом, са којом је имао четворо ванбрачне деце.

Супружник

име	слика	датум рођења	датум смрти
Марија Александровна		8. август 1824.	8. јун 1880.

Деца

име	слика	датум рођења	датум смрти	супружник
Александра Александровна		30. август 1842.	10. јул 1849.	умрла у детињству од менингитиса
Николај Александрович		20. септембар 1843.	24. април 1865.	умро у младости од менингитиса
Александар III Александрович		10. март 1845.	20. октобар 1894.	Марија Фјодоровна
Владимир Александрович		22. април 1847.	17. фебруар 1909.	Марија од Мекленбург-Шверина
Алексеј Александрович		14. јануар 1850.	14. новембар 1908.	Александра Жуковска, нису се венчали; имали сина;
Марија Александровна		17. октобар 1853.	24. октобар 1920.	Алфред од Сакс-Кобурга и Готе
Сергеј Александрович		11. мај 1857.	17. фебруар 1905.	Елизабета од Хесена и Рајне
Павле Александрович		3. октобар 1860.	30. јануар 1919.	Александра од Грчке и Данске

Литература

• Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура. 

Спољашње везе

• Генеалогија цара Александра II

Претходник: Николај I Павлович

Руски императори (1855—1881)

Наследник: Александар III Александрович