Википедија

Аеродром Хенри Коанда

Међународни аеродром Хенри Коанда Букурешт (рум. Aeroportul Internațional Henri Coandă București, IATA: OTP, ICAO: LROP), познат скраћено као Аеродром Букурешт-Отопени по оближњем насељу, је међународни аеродром румунске престонице Букурешта, смештен 17 километара северно од града. То је један од два градска аеродрома Букурешта, мада други аеродром, Аурел Влајку, познат и као Банеаса, има ограничен промет (бизнис летови).

Међународни аеродром Хенри Коанда

Лого аеродрома

Аеродром Хенри Коанда
Аеродром Хенри Коанда

Општи подаци
Изворни назив Aeroportul Internaţional Henri Coandă
IATA OTP
ICAO LROP
Тип Јавни
Оператор Compania Naţională Aeroporturi Bucureşti S.A.
Отворен 1965.
Држава Румунија
Најближи град Букурешт
Надморска висина 96 m
Координате 44° 34′ N 26° 05′ W / 44.567° С; 26.083° З / 44.567; -26.083
Полетно-слетне стазе
Смер Дужина Површина
m ft
08R/26L 3.500 11.484 Асфалтирана
08L/26R 3.500 11.484 Асфалтирана

Аеродром Отопени је највећа по величини промета ваздушна лука у Румунији, - 2018. године ту је превезено близу 14 милиона путника[1]. На аеродрому је седиште авио-компанија „ТАРОМ” (национална) и „Блуер”, а сам аеродром је авио-чвориште за још неколико авио-компанија: „Ер Букурешт”, „Рајанер” и „Виз ер”.

Историја уреди

Током Другом светском рата, Аеродром Отопени је користио Трећи рајх. До 1965. године био је коришћен као војни аеродром и био је једина и највећа главна база румунског вазухопловства. Аеродром Банеаса је до 1965. био једини аеродром у Букурешту који је служио за цивилно ваздухопловство. Са порастом путника који су користили Аеродром Банеаса реновиран је Аеродром Отопени да би био спреман за цивилну употребу. Полетно-слетна стаза је била продужена за 1.200 метара на 3.500 метара, која је тада била и већа од тадашње полетно-слетне стазе на Аеродрому Орли у Паризу. Такође, на аеродрому је грађен и нови терминал за домаће и мећународне летове.

Крајем шездесетих година 20. века, када је Амерички председник Никсон посетио Румунију изграђен је нови ВИП салон, а 13. априла 1970. аеродром је реконструисан, а капацитет је подигнут на 1,2 милиона путника годишње. Са порастом путника, летова и авио-компанија изгађена је још једна полетно-слетна стаза и више рулних стаза за ову нову полетно-слетну стазу.

Године 1997. изграђена је модерна хала за одласке са капацитетом од 1.000-1.200 путника на час и пет модерних авио мостова. Године 2000. почела је модернизација хале за доласке као друга фаза реконструкције.

Данас је Аеродром Хенри Коанда је један од најмодернијих аеродрома у источној Европи и највећи аеродром у Румунији.

Авио-компаније и дестинације уреди

Авио-компаније које користе Аеродром Хенри Коанда-Букурешт су (стање од марта 2008. године):

Међународни летови уреди

 
Шопинг на спрату за одласке

Домаћи летове уреди

  • Карпатер (Темишвар)
  • ТАРОМ (Бакау, Баја Маре, Јаши, Клуж Напока, Орадеа, Сату Маре, Сибињ, Сућеава, Темишвар, Тргу Муреш)

Чартер авио-компаније уреди

Карго авио-компаније уреди

Референце уреди

  1. ^ Traffic on Bucharest airport hits new record in 2018 | Romania Insider

Спољашње везе уреди

 
Аеродром Хенри Коанда на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аеродром_Хенри_Коанда&oldid=26806083”