Остојићево (Чока)
Остојићево (мађ. Tiszaszentmiklós) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2324 становника.
Остојићево | |
|---|---|
 Православна Црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Чока |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.324 |
| — густина | 36/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 53′ 18″ С; 20° 09′ 57″ И / 45.888415° С; 20.165757° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 88 m |
| Површина | 63,6 km2 |
.svg)  Остојићево Остојићево на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23326 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | KI |
Историја уреди
Остојићево је једно од најстаријих места на северу Војводине. Од давнина су се овде мештани бавили риболовом, а потом и земљорадњом.
Прво писано помињање села, под именом Рашан Св. Никола (мађ. Rasán-Szent-Miklós) потиче из 1280. године. Становништво је увек било етнографски мешано, али је пре најезде Турака било нешто више Мађара. У времену Османлијске управе бива напуштено, 1582. године је забележено да у њему обитава само петоро пастира Срба. Насеље поново заживљава тек у 17. веку, а 1779. године се припаја Торонталској жупанији. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Тиса Сент Миклош" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1] Године 1797. у месту су пописана три православна свештеника. Били су то пароси, поп Јаков Максимовић (рукоп. 1763), поп Лазар Станковић (1790) и ђакон Василије Димитријевић - који је и сеоски учитељ.[2]
По последњем аустроугарском попису из 1910. године насеље је имало 3530 становника, од чега 38,9% Мађара, 38,4% Срба, 15,3% Немаца и 7,4% осталих етницитета (Пољака, Словака, Хрвата и других).
Своје садашње име је добило 1947. године, по Тихомиру Остојићу, књижевнику и угледном члану и званичнику Матице српске, родом из овог места.
Ранији назив места је био Tiszaszentmiklós (у преводу Потиски Свети Никола).
Од значајнијих објеката грађевинског и културног наслеђа истиче се Српска православна црква Св. Николе завршена 1833. године, и католичка црква Св. Јосипа подигнута 1907. године.[3]
Познати житељи Остојићева уреди
- Тихомир Остојић, историчар[4]
- Паја Крајчо, спортиста и спортски радник[4]
- Бранислав Букуров, српски географ и академик САНУ
Демографија уреди
У насељу Остојићево живи 2298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 25 | 39 | ||
| 75—79 | 27 | 70 | ||
| 70—74 | 59 | 101 | ||
| 65—69 | 84 | 104 | ||
| 60—64 | 82 | 104 | ||
| 55—59 | 87 | 72 | ||
| 50—54 | 119 | 106 | ||
| 45—49 | 120 | 113 | ||
| 40—44 | 96 | 97 | ||
| 35—39 | 130 | 89 | ||
| 30—34 | 80 | 80 | ||
| 25—29 | 92 | 73 | ||
| 20—24 | 88 | 87 | ||
| 15—19 | 104 | 76 | ||
| 10—14 | 84 | 95 | ||
| 5—9 | 66 | 71 | ||
| 0—4 | 64 | 60 | ||
| Просек : | 39,6 | 43,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.193 | 384 | 697 | 71 | 41 | 0 |
| Женски | 1.211 | 189 | 700 | 290 | 31 | 1 |
| УКУПНО | 2.404 | 573 | 1.397 | 361 | 72 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 620 | 289 | 3 | 0 | 158 |
| Женски | 393 | 195 | 0 | 0 | 96 |
| УКУПНО | 1.013 | 484 | 3 | 0 | 254 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 11 | 32 | 29 | 11 | 30 |
| Женски | 1 | 2 | 31 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 12 | 34 | 60 | 11 | 32 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 3 | 8 | 21 | 5 | 9 |
| Женски | 6 | 1 | 6 | 20 | 30 |
| УКУПНО | 9 | 9 | 27 | 25 | 39 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 8 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 10 | 0 | 0 | 4 | |
Галерија уреди
-
Православна црква у селу -
Словачка евангеличка црква -
Словачка евангеличка црква -
Ентеријер словачке евангеличке цркве
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
- ^ Северни деканат — Зрењанинска бискупија
- ^ а б Остојићево: „Познати житељи Остојићева“, приступ 3.10.2016.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
