Церовица (Кучево)
Церовица је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 314 становника.[1]
Церовица | |
|---|---|
 Дом културе у Церовици | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Браничевски |
| Општина | Кучево |
| Становништво | |
| — 2011. |  314 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 27′ 41″ С; 21° 38′ 22″ И / 44.4614° С; 21.6394° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 195 m |
.svg)  Церовица Церовица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 12240 |
| Позивни број | 012 |
| Регистарска ознака | PO |
Демографија уреди
У насељу Церовица живи 308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 125 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05. Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 3 | 5 | ||
| 75—79 | 7 | 13 | ||
| 70—74 | 11 | 13 | ||
| 65—69 | 6 | 11 | ||
| 60—64 | 15 | 9 | ||
| 55—59 | 11 | 10 | ||
| 50—54 | 14 | 10 | ||
| 45—49 | 16 | 12 | ||
| 40—44 | 13 | 15 | ||
| 35—39 | 16 | 8 | ||
| 30—34 | 8 | 15 | ||
| 25—29 | 10 | 14 | ||
| 20—24 | 16 | 15 | ||
| 15—19 | 9 | 11 | ||
| 10—14 | 13 | 7 | ||
| 5—9 | 9 | 15 | ||
| 0—4 | 12 | 8 | ||
| Просек : | 39,8 | 41,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 155 | 32 | 104 | 13 | 6 | 0 |
| Женски | 162 | 25 | 104 | 24 | 9 | 0 |
| УКУПНО | 317 | 57 | 208 | 37 | 15 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 78 | 16 | 0 | 8 | 22 |
| Женски | 47 | 10 | 0 | 0 | 19 |
| УКУПНО | 125 | 26 | 0 | 8 | 41 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 5 | 7 | 6 | 3 |
| Женски | 1 | 1 | 5 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 6 | 12 | 8 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 3 |
| Женски | 0 | 1 | 4 | 0 | 4 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 5 | 1 | 7 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 1 | |
Географија уреди
Село Церовица се налази у источној Србији на 153 km источно од Београда, а само 2 km од Кучева. На обронцима Звишких и Хомољских планина протеже се село Церовица са просечном надморском висином од 195 м.
Историја уреди
Први подаци о насељу на подручју садашње Церовице потичу из периода Римског царства. Међу првим становницима тадашњег насеља били су Келти и они су насељавали подручје поред потока такозвано Цоровица, западно од данашње Колоније.
Келти су махом били рудари који су радили у руднику у Мајдан - Кучајни. Из тог периода постоје остаци гробља видљиво и данас.
Други погром ових становника десио се у периоду Турака. Село је било изграђено у забаченим густим шумама али је турски пут пролазио делом територије паралелно куда води данас асфалтни пут за центар насеља Церовица. Пролазећи ту у одласку за Кладурово у рано јутро, турска војска чувши петлове открили су село и побили све што су затекли и све куће спалили.
Подаци говоре да је након тога формирано насеље у делу такозваном Шћомна (Старо село). Међу првим који су се доселили у Шћомну био је Јова Прву бежећи од зулума Турака из околине Кривељ код Бора. У том периоду важило је да турски субаша прву ноћ проведе са младом када се наш човек жени, али Јова Прву је дохватио пушку и убио субашу и тако се склонио на ово скривено место и ту са женом саградио кућу поред извора звано Чесма. Убрзо затим дошао је и његов брат, доселио се и саградио кућу поред другог извора звани Бобат.
Карактеристика тог насеља је била да су сви житељи имали куће са окућницом поред пута и потока не већи од 5 ари. Њихова имања су се налазила на подручју данашњег дела Церовице тз. Поље, Бојнатовац и Ваља. Да би обрађивали своја имања и гајили стоку морали су сваког јутра да иду на своје салаше, а увече да се врате својим кућама. У центру села су изградили заједничку колибу са пространом просторијом која им је служила за њихове скупове и народна весеља.
Такође на подручју Шћомне сада већ Церовице а помиње се од 1465. године од када званично постоји под тим именом, постојало је и месно гробље. Назив је добило од трговаца који су пролазили путем из Горње Крушевице (садашње Кучево) за Кладурово па видевши простране столетне церове шуме повикаше у глас „како су лепи ови церови“ и дадоше насељу име Церовица које се и до данас очувало. Због свакодневног мукотрпног одласка и повратка из села на салаше и обрнуто, након Другог светског рата почиње масовно исељавање из старог села Церовице и свако гради нову кућу на свом имању на подручју дела Поље и Бојнатовац. На тај начин од села збијеног типа настало је село разбијеног типа са засеоцима Бојнатовац, Поље - Центар, Старо село - Ваља.
Карактеристично је да се вековима на овом подручју становниство бавило пољопривредом и сточарством. У ранијем периоду ради лакшег чувања многобројне стоке постојала је утрина - ограђени простор удружених пашњака на коме се стока водила на испашу, а иначе бригу око ограде су водили власници стоке тако што су чувајући стоку имали деонице да обилазе и поправљају оштећења. Улаз у саму утрину је био у пределу званом Огрез. У ранијем периоду постојао је старешина села или кмет, а међу првима се помиње Петрић који је највише допринео формирању Церовице и организовању људи на овим просторима. Данас су грађани у насељу Церовица организовани ради остваривања својих потреба у оквиру Месне заједнице Церовица, а који је део јединственог система локалне самоуправе у Општини Кучево.
Седиште МЗ Церовица је у Церовици - Дом културе. МЗ Церовица граничи се са следећим МЗ: Кучево, Кучајна, Каона и у југозападном делу са Националним парком према Крсту. Церовица има развијену путну мрежу на својој територији куд пролази и регионални пут Кучево Петровац, а такође центар је асфалтним путем повезан са центром Кучева, остала путна мрежа су путеви насипани ризлом.
Референце уреди
- ^ „Церовица – Бојнатовац”. Туристичка организација "Кучево" Кучево (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе уреди
- Сајт села
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
