Прва влада Миленка Веснића
Прва влада Миленка Веснића је била влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца која је владала од 17. маја 1920. до 18. августа 1920. године.
Датум оснивања | 17. мај 1920. |
---|---|
Претходне администрације | |
Расформирано | 18. август 1920. |
Замењена са администрацијом | |
Седиште | Београд Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
Председник Министарског савета |
Историја
уредиНакон успешних преговора Протић је поднео оставку како би се створила нова влада којом је председавао неутрална фигура Миленко Веснић.
Тријанонски споразум је закључен 4. јуна 1920. године у палати Тријанон у Версају (Француска), између земаља Антанте и Мађарске. Споразум је регулисао статус нове независне мађарске државе и дефинисао њене границе према суседима. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је према Тријанонском споразуму, независној Мађарској уступила део Бачке и највећи део Барање. Мађарска је, према споразуму, уступила Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца Међумурје и Прекумурје.[тражи се извор]
Одлуком Привременог народног представништва од 15. јула 1920, реч Краљевство у имену државе је промењена у Краљевина након претходог предлога председника Министарског савета Миленка Веснића да се употребљава реч Краљевина. Тако да је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Промена у називу државе није одмах уследила на званичним документима нити је истовремено примењена.[1]
Краљевина СХС и Република Чехословачка су 14. августа 1920. у Београду потписали уговор о одбрандбеном савезу.[2]
Чланови владе
уредиФункција | Слика | Име и презиме | Детаљи |
---|---|---|---|
Председник Министарског савета | Миленко Р. Веснић | ||
Министар иностраних дела | Анте Трумбић | ||
Министар војске и морнарице | Бранко Јовановић | ||
Министар унутрашњих дела | Љубомир М. Давидовић | ||
Министар правде | Марко Н. Трифковић | ||
Министар просвете | Светозар Прибићевић | ||
Министар финансија | Коста Стојановић | ||
Министар грађевина | Јован П. Јовановић | ||
Министар трговине и индустрије | Момчило А. Нинчић | ||
Министар пољопривреде и вода | Велизар С. Јанковић | ||
Министар пошта и телеграфа | Мате Дринковић | ||
Министар шума и руда | Иван Ковачевић | ||
Министар социјалне политике | Вјекослав Куковец | ||
Министар народног здравља | Живојин Рафајловић | ||
Министар вера | Павле Д. Маринковић | ||
Министар припреме за Уставотворну скупштину и изједначење закона | Стојан М. Протић | ||
Министар аграрне реформе | Хинко Кризман | ||
Министар исхране и обнове земље | Ристо Јојић | ||
Министар саобраћаја | Антон Корошец |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Миладин Милошевић, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Први назив југословенске државе Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. јануар 2017), Часопис Архив - година I број 1, Архив Југославије
- ^ „УГОВОР О ОДБРАМБЕНОМ САВЕЗУ ИЗМЕЂУ КРАЉЕВИНЕ СХС И РЕПУБЛИКЕ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ, Београд, 14. август 1920.”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 07. 03. 2014.
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Димић, Љубодраг (2005). „Министарски савети Краљевине Југославије 1918-1941”. Владе Србије 1805-2005. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 245—272.