Предраг Лазаревић
Предраг Гуго Лазаревић (Бања Лука, 28. мај 1929 — Бања Лука, 23. септембар 2014) био је српски књижевник, књижевни теоретичар и критичар, посланик у Народној скупштини Републике Српске и члан Сената Републике Српске.
| Предраг Лазаревић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. мај 1929. |
| Место рођења | Бања Лука, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 23. септембар 2014. (85 год.) |
| Место смрти | Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Држављанство | Републике Српске, БиХ |
| Националност | Србин |
| Религија | православна |
| Универзитет | Филозофски факултет Универзитета у Београду |
| Занимање | књижевник, књижевни теоретичар и критичар, |
| Награде | |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Српска странка Крајине и Посавине (1996—2009) |
| Почасни доктор наука српске књижевностиТрећа београдска гимназија | |
Биографија
уредиПознато је да је породица Предрага Лазаревића више од 200 година присутна у Бањалуци. Његов отац Тодор Лазаревић († 1938[1]), четврти бан Врбаске бановине, био је доктор права и члан Младе Босне. Предраг је одрастао у кући која је располагала библиотеком од преко десет хиљада књига. Школовао се у Бањалуци и Београду, гдје је завршио Трећу београдску гимназију и Филозофски факултет, гдје је 1953. дипломирао на групи Југословенски језици и књижевност.[2]
Цијели радни вијек провео је у Бањој Луци. Прво је био професор у бањалучкој Гимназији (1954-1956), а затим у Учитељској школи (1956-1958). Након тога је постао замјеник управника Народног позоришта и драматург, а потом и управник (1958-1964), као и савјетник у Просвјетно-педагошком заводу. Професор на Педагошкој академији је био 23 године (1966-1989) и декан (1970—1972) гдје је предавао теорију књижевности, након чега је именован за директора Народне и универзитетске библиотеке Петар Кочић у Бањалуци (1989—1999). На Педагошкој академији је предавао теорију и историју књижевности. Први је добитник награде „Ђуро Дамјановић“ Удружења књижевника Српске.[3] Бавио се и преводилачким радом. Предраг Лазаревић је био члан Сената Републике Српске од 1996. године. Одлуком Вијећа Универзитета у Бањој Луци 2011. додијељена му је титула почасног доктора наука српске књижевности.[4]
Преминуо је 23. септембра 2014. у својој кући у Бањалуци у 85. години живота.
Политичко дјеловање
уредиТоком деведесетих показао је спремност на јавни ангажман са националним предзнаком. Био је једини српски интелектуалац западно од Дрине, који је укључен у недовршену иницијативу за формирање Српског националног савјета у Београду.[5] Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је близак СДС, иако никад није био члан исте. Био је оснивач и предсједник Српске странке Крајине и Посавине, касније је промијенила име у Српска странка Републике Српске. Ова странка престала је да постоји 2009. када се чланство колективно придружило СДС. На општим изборима 1998. предводио је Српску коалицију за Републику Српску.
Преводилачки рад
уредиБавио се и превођењем. Превео је Стилистику и поетику Виктора Виноградова (Сарајево, 1971), неколико драмских текстова од којих су три изведена: Назим Хикмет: Дамоклов мач (Ниш 1962 и Бања Лука 1963) и Крава (Бања Лука, 1973), те Константин Симонов: Четврти (Бања Лука, 1963).[6]
Награде
уреди- Кочићева награда (2008)
- Награда Удружења књижевника Српске Ђуро Дамјановић (2011)[7]
- Орден заставе Републике Српске са златним вијенцем (2012)[8]
- Повеље, поводом 20 година од оснивања Удружења књижевника Републике Српске[9]
Библиографија
уредиУ листовима и часописима Бања Луке, Београда, Новог Сада, Српског односно Источног Сарајева и Сарајева објавио је више од двјеста радова и педесетак интервјуа о књижевности, позоришту и ликовним умјетностима, а од деведесетих година 20. вијека и о актуелним друштвено-политичким питањима. Приредио је неколико издања домаћих и страних писаца, сарађивао на изради Речника књижевних термина (Београд, 1985) и објавио више књига:
- Вихори и пркоси Крајине (у коауторству са Неркезом Смаилагићем, 1962),
- Миле Бекут - човек и песник (1979),
- Народно позориште Босанске Крајине 1950-1980 (коаутор, 1980),
- Читање као преиспитивање (1988),
- Без права на ћутање (1996),
- Сатира мотивисана родољубљем (2002),
- Преокупација или књиге + изложбе - позориште (2005),
- Без права на ћутање 2 (2007),
- Огледи из Крлежине драматургије (2009)
- Окрајци о књижевности, настави књижевности, изложбама, позоришту и политици (2010)[6]
- Андрић о Босни (2010) и
- Читање као преиспитивање: од светосавља до данас (2013)
Универзитет у Бањалуци објавио је Споменицу професору Предрагу Лазаревићу (2017.)
Референце
уреди- ^ "Време", 24. март 1938, стр. 4
- ^ Лазаревић, Предраг (2018). Прилике и слике. Бања Лука: Центар за српске студије. стр. 95. ISBN 978-99976-712-6-4.
- ^ „Предрагу Лазаревићу уручена награда „Ђуро Дамјановић“”. РТРС. 06. 5. 2011.
- ^ https://www.glassrpske.com/plus/teme/Predrag-Gugo-Lazarevic-Ne-mozete-unistiti-kulturu-ako-imate-talentovan-narod/lat/61278.html
- ^ https://www.frontal.rs/prva-i-druga-srpska/
- ^ а б Предраг Лазаревић, Окрајци о књижевности, настави књижевности, изложбама, позоришту и политици, Бања Лука, 2010
- ^ „Предрагу Лазаревићу награда Удружења књижевника РС”. Фронтал. 6. 5. 2011. Приступљено 13. 8. 2019.
- ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 01. 2012. Приступљено 10. 01. 2012.
- ^ http://banskidvor.org/proslava-povodom-20-godina-od-osnivanja-udruzenja-knjizevnika-republike-srpske/
Спољашње везе
уреди- Интервју са Предрагом Лазаревићем, 2004. (језик: српски)
- Култура сјећања и памћења - Предраг Лазаревић, 2012. (језик: српски)
- Предраг Лазаревић: Срби и рат, 1996. (језик: српски)
