Рабац
Рабац (итал. Portalbona) је туристичко место у Хрватској, у Истарској жупанији.
Рабац | |
|---|---|
 Рабац | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Истарска |
| Град | Лабин |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.393 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 04′ 41″ С; 14° 09′ 42″ И / 45.078166829321056° С; 14.161703339402713° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 61 m |
  Рабац Рабац на карти Хрватске | |
 Рабац Рабац на карти Истарске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 52221 Рабац |
| Позивни број | +385 52 |
| Веб-сајт | www |
Рабац се налази на југоисточној обали Истре, 5 km југоисточно од Лабина, у истоименој ували која је настала потапањем доњег тока потока Рапца у Краврнерски заливКварнерском заливу. Приобална равница при ушћу Рапца, завршава се неколико стотина метара дугом шљуковитом плажом. Због сликовитог положаја, прострне плаже, бујне вегетације и лаких веза са залеђем Рабац се из малог рибарског насеља развио у значајно туристичко место с хотелима и одмаралиштима.
Историја уреди
Рабац је средином 19. века било мало рибарско село са свега неколико кућних бројева. Због лепе увале и питорескнога краја убрзо га посећују први излетници. Међу првим рабачким туристима је био и енглески путописац и књижевник Ричард Френсис Бартон, који у Рапцу борави давне 1876. године. Убрзо Рабац почиње добијати и прве летњиковце, а најпознатије је здање ријечке трговачке породице Прохаска, родом из Чешке. По тој се породици данас зове један од најлепших делова места. Летњиковац је уништен у Другомг светском рату. У том делу Рапца саграђено је 12 тениских терена. Први рабачки хотел Quarnero отворен је 11. јуна 1889. године.
Рапчани су били одлични рибари, добри поморци и власници неколико једрењака, које су с временом потиснули моторни бродови.
Први већи хотел подигнут је тек за време управе Италије, када Рабац у свом центру 1925. године добија хотел Тријесте — данашње Приморје. Како је то било недовољно за све веће занимање туриста, углавном из северне Италије, тих се година почиње интензивније развијати и изнајмљивање соба у приватним кућама. Десетак година касније гради се и хотел 'Дополаворо', у којем је данас ресторан Јадран.
Туризам се у Истри, па тако и у Рапцу, почиње брже развијати тек почетком шездесетих година 20. века, када то мало место због својих природних лепота добија ласкави назив Бисер Кварнера. Затим су у кратко време подигнути сви остали хотели, туристичка насеља, ауто-камп те већина породичних кућа. У Рапцу се одржава Рабачки фестивал електронске музике.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, Рабац је имао 1.393 становника.
Према попису становништва из 2001. године у насељу Рабац живело је 1.472 становника[1] који су живели у 423 породична домаћинства.[2]
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[3]
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| бр. становника | 0 | 0 | 126 | 195 | 275 | 345 | 0 | 0 | 346 | 290 | 478 | 737 | 1.046 | 1.373 | 1.472 |
Напомена:У 1857, 1869. и од 1900. до 1971. исказано под именом Рабац Лука, а у 1890. под именом Рабачка Лука. У 1857, 1869, 1921. и 1931. подаци су садржани у насељу Рипенда Вербанци, као и део података у 1880. У 1981. повећано припајањем насеља Горњи Рабац. За то бивше насеље садржи податке од 1890. до 1910. и од 1948. до 1971. кад је исказивано као насеље.
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Рабац је имало 1.373 становника, следећег националног састава:
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Popis stanovništva 2001. Stanovništvo po naseljima, www.dzs.hr, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001, www.dzs.hr, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2013), Приступљено 24. 4. 2013.
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
