Равно Рашће
Равно Рашће је насељено мјесто на подручју града Глине, Банија, Република Хрватска.
Равно Рашће | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Град | Глина |
| Област | Банија |
| Становништво | |
| — 2011. |  129 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 18′ 16″ С; 16° 08′ 51″ И / 45.304547720560635° С; 16.147445347079316° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 162 m |
  Равно Рашће Равно Рашће на карти Хрватске | |
 Равно Рашће Равно Рашће на карти Сисачко-мославачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 44403 Маја |
| Позивни број | +385 44 |
| Регистарска ознака | SK |
Историја уреди
Други свјетски рат уреди
Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У лето 1942. године приликом једног напада усташа и домобрана на село Равно Рашће, срез Глина, одведено је много жена и деце. Том приликом одведено је троје деце Стојана и Кате Паланчанина, и то Никола стар 12 година, Драгица 11 и Петар 6 година. Деца су прво транспортована у затвореним вагонима у Јасеновац у којима су остала 8 дана под стражом без хране. Одатле су их аутобусима пребацили у Стару Градишку, стрпали их у једну велику бараку, раније шталу за коње. Прва три дана нису добили ништа за храну, а четвртог су добили неко "упарено брашно". Пошто су одвојили децу од родитеља, сву женску децу до 9 година послали су у Порићанце, а у Градишци су остали само мушкарци изнад 12 година, које су обукли у усташку униформу. Од неколико хиљада, колико их је ту било, хрватске власти су око 400 дечака послали у Горњу Ријеку ради похађања школе, од којих је 200 помрло. Због напада партизана на Горњу Ријеку усташе су са децом побегле у Јаску, а када су партизани заузели Јаску, заробили су све усташе и око 7000 деце, која су ту била у логору. После 24 часа партизани су напустили Јаску, повели су са собом децу до Мрзлог Поља, где су их Немци бомбардовали. Тада су партизани одвојили одраслије дечаке и повели их са собом а остале оставили у Мрзлом Пољу, где су их поново преузеле усташе, потрпале у аутобусе и одвели у Самобор. Ту су остали 8 дана у једном логору. Одатле су одведени у Загреб, уписани код црвеног крста и после неколико дана распоређени. Мали Никола био је смештен код Антона Јежека у Великом Буковцу код Лудбрега, где је чувао марву и радио све кућне послове. Јежек и његова породица су га терали да иде у католичку цркву, али он то није хтео чинити. Сестра Николина Драгица, која је из Градишке послата у Порићанце, нашла се са братом у Мрзлом Пољу. Ту је неко време остала код жупника, али како је била сврабљива, није је хтео даље задржати, већ ју је уступио једној жени. Код ње је била 6 недеља. Одатле су је усташе одвеле у Самобор, затим у Загреб па у Лудбрег, и најзад је и она доспела у Велику Буковицу. Ту ју је узео католички жупник Мата Гожин, дао је у школу код часних сестара, које су је приморале да сваке недеље иде у католичку цркву. Николини и Драгичини родитељи који су били избегли у Србију, успели су да их преко пријатеља нађу у Великој Буковици, и да их 12. јула 1943. године доведу у Србију. О трећем детету нису ништа могли дознати.[1]
Распад СФРЈ уреди
Равно Рашће се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, Равно Рашће је имало 129 становника.
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 198 | 239 | 295 | 368 |
| Хрвати | 105 | 124 | 121 | 122 |
| Југословени | 6 | 7 | 15 | 1 |
| Словенци | 2 | 2 | ||
| Мађари | 1 | 1 | ||
| Муслимани | 2 | |||
| остали и непознато | 5 | 14 | 6 | 1 |
| Укупно | 314 | 385 | 440 | 496 |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 457 | |
| 1953. | 485 | |
| 1961. | 496 | |
| 1971. | 440 | |
| 1981. | 385 | |
| 1991. | 314 | |
| 2001. | 163 | |
| 2011. | 129 | |
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Равно Рашће је имало 314 становника, следећег националног састава:
Извори уреди
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 231-232
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
 | Овај чланак везан за села у Сисачко-мославачкој жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
