Равно Рашће

За друге употребе, погледајте Рашће (вишезначна одредница).

Равно Рашће је насељено мјесто на подручју града Глине, Банија, Република Хрватска.

Равно Рашће
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ГрадГлина
ОбластБанија
Становништво
 — 2011.Пад 129
Географске карактеристике
Координате45° 18′ 16″ СГШ; 16° 08′ 51″ ИГД / 45.304547720560635° СГШ; 16.147445347079316° ИГД / 45.304547720560635; 16.147445347079316
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина162 м
Равно Рашће на мапи Хрватске
Равно Рашће
Равно Рашће
Равно Рашће на мапи Хрватске
Равно Рашће на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Равно Рашће
Равно Рашће
Равно Рашће на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44403 Маја
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

ИсторијаУреди

Други свјетски ратУреди

У лето 1942. године приликом једног напада усташа и домобрана на село Равно Рашће, срез Глина, одведено је много жена и деце. Том приликом одведено је троје деце Стојана и Кате Паланчанина, и то Никола стар 12 година, Драгица 11 и Петар 6 година. Деца су прво транспортована у затвореним вагонима у Јасеновац у којима су остала 8 дана под стражом без хране. Одатле су их аутобусима пребацили у Стару Градишку, стрпали их у једну велику бараку, раније шталу за коње. Прва три дана нису добили ништа за храну, а четвртог су добили неко "упарено брашно". Пошто су одвојили децу од родитеља, сву женску децу до 9 година послали су у Порићанце, а у Градишци су остали само мушкарци изнад 12 година, које су обукли у усташку униформу. Од неколико хиљада, колико их је ту било, хрватске власти су око 400 дечака послали у Горњу Ријеку ради похађања школе, од којих је 200 помрло. Због напада партизана на Горњу Ријеку усташе су са децом побегле у Јаску, а када су партизани заузели Јаску, заробили су све усташе и око 7000 деце, која су ту била у логору. После 24 часа партизани су напустили Јаску, повели су са собом децу до Мрзлог Поља, где су их Немци бомбардовали. Тада су партизани одвојили одраслије дечаке и повели их са собом а остале оставили у Мрзлом Пољу, где су их поново преузеле усташе, потрпале у аутобусе и одвели у Самобор. Ту су остали 8 дана у једном логору. Одатле су одведени у Загреб, уписани код црвеног крста и после неколико дана распоређени. Мали Никола био је смештен код Антона Јежека у Великом Буковцу код Лудбрега, где је чувао марву и радио све кућне послове. Јежек и његова породица су га терали да иде у католичку цркву, али он то није хтео чинити. Сестра Николина Драгица, која је из Градишке послата у Порићанце, нашла се са братом у Мрзлом Пољу. Ту је неко време остала код жупника, али како је била сврабљива, није је хтео даље задржати, већ ју је уступио једној жени. Код ње је била 6 недеља. Одатле су је усташе одвеле у Самобор, затим у Загреб па у Лудбрег, и најзад је и она доспела у Велику Буковицу. Ту ју је узео католички жупник Мата Гожин, дао је у школу код часних сестара, које су је приморале да сваке недеље иде у католичку цркву. Николини и Драгичини родитељи који су били избегли у Србију, успели су да их преко пријатеља нађу у Великој Буковици, и да их 12. јула 1943. године доведу у Србију. О трећем детету нису ништа могли дознати.[1]

Распад СФРЈУреди

Равно Рашће се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Равно Рашће је имало 129 становника.

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 198 239 295 368
Хрвати 105 124 121 122
Југословени 6 7 15 1
Словенци 2 2
Мађари 1 1
Муслимани 2
остали и непознато 5 14 6 1
Укупно 314 385 440 496
Демографија[2]
Година Становника
1948. 457
1953. 485
1961. 496
1971. 440
1981. 385
1991. 314
2001. 163
2011. 129

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Равно Рашће је имало 314 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
198 63,05%
Хрвати
  
105 33,43%
Југословени
  
6 1,91%
Словенци
  
1 0,31%
неопредељени
  
4 1,27%
укупно: 314

ИзвориУреди

  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 231-232
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.