Разговор:Масакр у јужној Бачкој/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Пребачено из чланка Мађарска окупација Бачке. --BokicaK ^{Got something to say?} 09:26, 27. март 2007. (CEST)

Скривени текст пребачен из чланка

GDE SA OVIM?

Јануарски покољи

Према прикупљеним подацима, велики жупан у Новом Саду др Петер Фернбах затражио је од војних власти да се упути казнена експедиција ради уништења комуниста у Шајкашкој, у ствари, ради „прочешљавања“ Срба и успут Јевреја. Захтев је упућен по савету Одбора деветорице.

Наређење за „рацију“ потписао је командант сегединске дивизиске области генерал Фекете Халми Цајднер. За команданта експедиције постављен је генерал витез Граши Јожеф. Поред свих напред регистрованих злочинаца, у овој крвавој и разбојничкој „рацији“ издавали су наређења или иначе узимали учешћа жандарски пуковник Деак Ласло: потпуковник Гунде Геза; потпуковник Петерди: командант 16 хатарвадаш батаљона, адвокат и јавни бележник др. Лех Тибор; председник новосадске општине витез Нађ Миклош; Пап Ђорђе; жанд. капетан др. Зелди Мартон; и капетан Габор из Сомбора.

Повод за рацију био је „устанак“, који је измишљен. 4. јануара 1942. године патрола мађарских жандарма и граничних ловаца напала је на једну групу родољуба у Жабљу. У самоодбрани родољуби су убили два граничара ловца и два жандарма, а неколико их ранили. Овај догађај званична клика прогласила је за „устанак“ и мађарска влада шаље у жабаљски крај хонведе из сегединског гарнизона. Ови долазе у жабаљски крај и тителску област и почињу да харају, пале, убијају, силују и пљачкају. Зверства хонведа у то доба превазилазе све што се да замислити. Отпочети 4. јануара 1942. године, ови злочини све су се више гомилали, док у Новом Саду 23. јануара нису доживели свој врхунац.

По Шајкашкој крв се потоцима лије...

У недељу 4. јануара 1942 отпочело је пушкарање по улицама Чуруга, у жабаљском срезу. Чурушки петоколонаши, наоружани пушкама, почели су убијати мирно становништво по улицама. У исти мах, добошем је наређено да се сви становници повуку у своје куће. Два сата по овом наређењу, стигли су у Чуруг хонведи из Сенте и Сегедина у јачини од 3.000 људи. Прво су стигли тенковски одреди, затим пешадија у камионима па онда и артиљерија. Истовремено са хонведима стижу у жабаљски срез и жандарми из Темерина, Бачког Градишта и других места. Један део сегединских хонведа упутио се у чурушки рит, где је, пролазећи кроз салаше, убијао и клао цивилно становништво, док је други део остао у граду где је, залазећи од куће до куће, изводио укућане, мушкарце, жене и децу. Чурушки становници, овако одвођени из својих кућа, убијани су без милости и без суда. Убијани су где су се затекли и где је то разбојницима било згодно: пред кућама, на улици, у општинској згради, у полицији, у основној школи. Један део похватаних становника одведен је у два житна магазина Дитриха и Омиљанског, па су ту убијени из митраљеза. Највише је ових мученика страдало на самој реци Тиси, где су убијани, па бацани под лед који је, као што је познато, услед изузетно оштре зиме године 1941/42, био необично дебео. У рупе на Тиси бацани су и они који су убијани на другим местима, па су ту довожени у заједничку ледену гробницу. У Чуругу је побијено тада, од 4. до 9. јануара 1942. године, неких 1.800 душа, људи, жена и деце. Убиства и масакрирања вршена су по дану и по ноћи. Сви убијени су претходно до голе коже опљачкани, а њихова имовина је развучена.

У Жабљу је такође извршен масован покољ. Ту су Срби довођени на жабаљску скелу. Прво су морали у једном магацину скинути одело и онако голи, само са доњим вешом, па и без њега, по незапамћеној цичи, одвођени су на Тису и ту убијани. Насред Тисе биле су проваљене рупе на леду, па су око тих рупа постројаване жртве, митраљеском ватром убијане и под лед бацане. Неки су натеривани да сами скачу под лед. Неки који нису хтели скочити, одвођени су до једног стрводера који их је ударао секиром по глави, па их онда полуживе бацао под лед. Било је случајева да су људи пробадани бајонетом и бацани у Тису. Мајке су натериване да саме својом руком бацају своју децу под лед. Оне који су били убијени на обали, сами Срби морали су превући и гурнути под лед да би затим и они били убијени.

У Госпођинцима, у срезу жабаљском, убијено је у време јануарских покоља 80-100 душа. Убијени су између осталих Јанко Висларски, свештеник; др. Илија Булановић, лекар са женом и троје деце итд.

У Ђурђеву, срез Жабаљ, убијено је око 300 душа. Међу осталим убијен је тада Марко Злаколица, бележник. У Тителу убијено је око 60-80 душа, међу којима и Ђорђе Парабућски, прота.

У Мошорину и околини: 7. јануара на сам православни Божић, чета од 150 хонведа, увече између 8 и 9 сати, отишла је у село и почела из кућа изводити мирне становнике, који су прослављали Божић. Све ухапшене одводили су у општинску коњушницу и у школу, где су их, по претходном мучењу, убијали. Многе су водили на Тису, па их убијали код мошоринске пумпе. Делом су их убијали и по улицама. Убијене су претходно злостављали и мучили, тако да су сви лешеви били унакажени: очи извађене, носеви одсечени, језици ишчупани, руке и ноге пребијене. Жене су силовали па им груди секли. Имовина убијених је пљачкана, разношена, упропашћивана и уништена. Тада су између осталих убијени Светозар Влашкалић, прота; Јоца Сузић, економ и жена му Зорка; Рада Живковић, трговац; Милош Гавриловић, трговац; Рада Заназир, економ итд.

Кад је лед на Тиси почео да се отапа, лешеви су стали пловити. У времену од 2. маја до 25. јуна 1942, на подручју Окружног суда у Петровграду, судским путем прегледано је и сахрањено 292 леша, од којих је било 227 мушких и 65 женских. Идентитет ни код једног леша није се могао утврдити, јер ни код једног нису нађене исправе. Сви лешеви имали су жицом везане руке на леђима. Сви су били само у доњем рубљу или голи. Од тога броја лешева било је 16 деце до 15 година, а 15 од 15 до 20 година. Било је неколико лешева деце до 5 година, а био је и један леш мушког детета између три и по и четири године, Утврђено је да је дете било прободено бајонетом и да је од тога наступила смрт. Нађен је у води и један џак, у коме је било завезано троје деце од једне до четири године. На подручју Среског суда у Перлезу сахрањено је у исто време 144 леша. од којих је било 109 мушких, 27 женских и 3 дечја. Осим тога, општине на подручју Окружног суда у Петровграду, сахраниле су још око стотину лешева извучених из Тисе.

Можда нема јасније оптужбе ових зликовачких дела него што је следећи став из пера већ поменутог народног посланика Жилинског: „Једна верзија о прогону гласи, да су током ноћи у Забију сакупили нешто око 1.000 до 1.400 људи, у огромној већини Србе, мањим делом Јевреје, и целе породице, заједно са женама, девојкама, децом и одојчадима, превозили на обалу Тисе војничким камионима, овде их поставили на стрму обалу, насупрот банатској обали, као да чекају скелу, након чега су их изрешетали аутоматским пушкама, а затим бацили у Тису кроз рупу исечену на леду. Према другој верзији, ова се убиства у Жабљу одвијају те и мањим деловима и то у данима од 5 до 19 јуануара. У суседној великој општини Чуругу ово клање је наводно обављано од куће до куће док је пред кућама стајао војнички камион, у који су бацали лешеве, па када би се камион напунио, одвозили су их на Тису и онде их бацали под лед залеђене Тисе. Камион се затим враћао и тако је текло то језиво клање, током кога ни за кога није било милости, па ни за децу, ни за старце, догод се поново камион не би напунио.

Пребацио сам овај скривени текст из чланка на страну за разговор. Нема смисла да толико велик текст стоји скривен у чланку. Може ли неко да каже зашто је тај текст уопште био сакривен и можемо ли тај текст или његов део уклопити у постојећи текст чланка? PANONIAN (разговор) 19:42, 29. август 2013. (CEST)

za vreme Božića u Novom Sadu?

Po kom kalendaru je Božić od 21. do 23 januara?