Савет држава Балтичког мора
Савет држава Балтичког мора, СДБМ (енгл. Council of the Baltic Sea States, CBSS) је регионална, међувладина организација земаља око Балтичког мора, као и Исланда и Норвешке. Савет састављају 11 држава чланица уз Европску унију, а још 11 земаља има статус посматрача.[1] Седиште организације је у Стокхолму (Шведска), где се налази Секретаријат Савета. Службени језик СДБМ је енглески.
| Савет држава Балтичког мора | |
|---|---|
| Council of the Baltic Sea States | |
 | |
 Чланице Савета (тамноплава); и Савета и ЕУ (најтамније плава); остале земље ЕУ (светлоплава) | |
| Скраћеница | CBSS |
| Датум оснивања | март 1992. |
| Тип | регионална међувладина организација |
| Седиште | Стокхолм, Шведска |
| Службени језици | енглески |
| Генерални директор | Grzegorz Marek Poznański |
| Председавање | Норвешка |
| Главни орган | Секретаријат Савета држава Балтичког мора |
| Веб-сајт | www |
Савет је основан 1992. године у Копенхагену на састанку министара спољних послова учествујућих држава и представника ЕУ, услед геополитичких промена око Балтичког мора после Хладног рата. Том приликом су само Данска и Немачка биле чланице и Савета и Европске уније, док је данас већина држава у Савету такође део ЕУ. Исланд се придружио заједници 1995. године. Стални Секретаријат је основан 1998. године.[2]
Организација служи за сарадњу у сврхе унапређења економског, социјалног и културног развоја у региону. Три дугорочна приоритета Савета су стварање регионалног идентитета, промовисање одрживог развоја привреде и утврђивање безбедности и сигурности у регији. СДБМ има пет експертних група које се старају за остваривање ових циљева.[3] Главни скупови Савета су седнице министара спољних послова (енг. CBSS Ministerial Summit), односно шефова влада (енг. Baltic Sea States Summit), сваки од којих се одржава једном годишње.[4] Главни представник Савета је шеф дипломатије председавајуће државе, која се мења сваке године.[1]
Председавајућа чланица за 2020.–2021. годину је Литванија, а Председник Савета њен министар спољних послова Линас Линкевичијус.[5]
СтруктураУреди
Рад СДБМ је усмерен на остваривање три договорена дугорочна приоритета: (1) стварање регионалног идентитета, (2) промовисање одрживог развоја и стварање просперитетне регије и (3) утврђивање сигурности и безбедности у регији.[6] Поред улоге форума за разговор између држава чланица, у Савет спада неколико извршних органа, који служе за остваривање договорених планова.
СекретаријатУреди
Стални међународни Секретаријат је основан у Стокхолму 1998. услед одлуке на седмој Министарској седници раније те исте године. Улоге Секретаријата се своде на олакшавање рада других органа СДБМ, чување архива и база података организације и одржавање контаката са властима држава чланица, медијима и са другим организацијама које послују у региону. Финансијска средства Секретарија састављају годишњи доприноси држава чланица, која се одређују у складу са буџетом који сваке године одобрава Комитет виших службеника.[7]
Комитет виших службеникаУреди
Комитет виших службеника (енгл. Committee of Senior Officials, CSO) је паралелни одбор који служи за континуирану дискусију и организацију делатности Савета између седница. Комитет се састоји од високих представника министарстава спољних послова 11 држава чланица Савета, као и високог представника Европске уније. Комитет треба да надгледа и координира рад свих структура СДБМ.[8]
Председавајућа држава у Комитету је иста као у Савету. Председавајући у Комитету је представник, обично на нивоу амбасадора, кога именује министарство спољних послова која том приликом има председништво у Савету. Комитет виших службеника надгледа и координира рад експертних група, који се спроводи у сврхе остваривања три дугорочна приоритета.[8]
Експертне групеУреди
СДБМ има пет експертних група, које се старају за остваривање три дугорочна приоритета. Оне су:
- Експертна група за нуклеарну и радијациону безбедност (енг. CBSS Expert Group on Nuclear and Radiation Safety)
- Експертна група за поморску политику (енг. CBSS Expert Group on Maritime Policy)
- Експертна група за одрживи развој (енг. CBSS Expert Group on Sustainable Development)
- Експертна група за децу под ризиком (енг. CBSS Expert Group on Children at Risk)
- Радна група за бробу против трговине људима (енг. The Task Force against Trafficking in Human Beings)
Државе чланицеУреди
Савет сачињавају 11 држава чланица, а такође стално представништво ЕУ. Десет њих учествују у Савету од његовог зачећа, док је Исланд постао чланица 1995. године. Чланице су:[1]
Државе посматрачиУреди
ПредседништвоУреди
Председник Савета је министар спољних послова председавајуће чланице. Овај положај се мења 1. јула сваке године.[1]
Председавајућа чланица за 2020.–2021. годину је Литванија, а Председник Савета њен министар спољних послова Линас Линкевичијус.[5]
Списак председништава од оснивања:
|
|
|
РеференцеУреди
- ^ а б в г CBSS. „Council”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
- ^ а б CBSS. „History”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
- ^ CBSS. „Our Work”. CBSS (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 15. 07. 2020. Приступљено 2020-07-20.
- ^ CBSS. „Strategic Documents”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
- ^ а б CBSS. „Lithuanian Presidency 2020-2021”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
- ^ CBSS. „Our Work”. CBSS (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 15. 07. 2020. Приступљено 2020-07-22.
- ^ CBSS. „Secretariat”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-22.
- ^ а б „Committee of Senior Officials - CSO”. Council of the Baltic Sea States (на језику: енглески). 2016-11-08. Приступљено 2020-07-22.
- ^ CBSS. „Annual Briefing of the CBSS Observer States”. CBSS (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
