Википедија

Инвазија Русије на Украјину

инвазија започета 24. фебруара 2022.
(преусмерено са 2022 Russian invasion of Ukraine)

Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену,[25] широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима,[26] а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Војске су кренуле у офанзиву на четири главна правца – са севера према Кијеву, са североистока према Харкову, са југоистока од Донбаса и са југа од Крима.[27][28] Сукоб између Руске Федерације и Украјине почео је 2014. године после Евромајдана, након чега је уследило руско анектирање Крима и сукоби на подручју Донбаса.[29] У Руској Федерацији и Белорусији се овај конфликт често назива као „специјална војна операција на територији Украјине, Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике”,[30] док је у појединим државама позната и као „ратна агресија”.[31][32][33]

Инвазија Русије на Украјину
Део Руско-украјинског рата

Војно стање од 5. новембра 2024.
       Под контролом Украјине
       Под окупацијом Русије и проруских снага
За детаљнију мапу, види детаљнију мапу руско-украјинског рата
Време24. фебруар 2022 (2022-02-24) — данас (2 године, 8 месеци, 3 седмице и 3 дана)
Место
Украјина[в]
Статус

У току

Сукобљене стране
Подржава:
Подржава:
Команданти и вође
Јачина
  •  Русија:
    ~300.000[6][7]
  • Доњецка НР:
  • 20.000[8]
  • Луганска НР:
  • 14.000[8]
  •  Украјина:
  • 700.000 (оружане снаге)
  • 102.000 (паравојне снаге)
  • 900.000 (резервне снаге)[8]
Жртве и губици

Русија
Према Русији:
1.351 војник убијен, 3.825 рањено (до 25. марта 2022.)[9]
2 цивилна брода бомбардована (неколико жртава на броду)[10]
3 Су-25 оборена[11][12]
1 Ан-26 оборен (посада погинула)[13]

Према Украјини:
150.000+ погинулих[14]
преко 250 система ПВО уништено[14]
преко 3.460 тенкова уништено[14]
преко 6.760 оклопних возила уништено[14]
преко 300 авиона оборено[14]
преко 250 хеликоптера уништено[15]
преко 1.400 дронова уништено[15]

Украјина
Према Украјини:
31.000 војника убијено; непознат број рањених[16][17]
1 транспортни авион оборен (пет погинулих)[18]

Према Русији:
Неутралисано 4.000+ војних објеката Украјине, уништено преко 520 система ПВО[19]
преко 6.480 војника предато[20]
преко 16.080 тенкова и оклопних возила уништено[19]
преко 600 оборених авиона[19]
преко 270 хеликоптера уништено[19]
преко 24.370 дронова уништено[19]
Према УН: најмање 9.701 цивила убијено, 17.748 повређено (до 24. септембра 2023.)[21][22]
преко 11 милиона цивила напустило Украјину[23]
1 турски брод оштећен[24]
Према Украјини: 9.000+ Украјинаца убијено, 15.000+ рањено[22]

Бројна упозорења о предстојећој инвазији објављена су у медијима од октобра 2021. године, али су руски највиши званичници доследно порицали припреме за рат са Украјином.[34]

Непосредно пре инвазије, Русија је тражила да се Украјини законски забрани улазак у војну алијансу НАТО.[35] Дана 21. фебруара 2022. Русија је признала две самопроглашене државе унутар граница Украјине — Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику. Путин је изразио руске иредентистичке ставове и довео у питање право Украјине на државност.[36][37] Покушавајући да обезбеди casus belli, Путин је оптужио Украјину да је извршила геноцид над својим руским говорницима; оптужба је у Западним земљама описана као неоснована.[38][39] Експерти сматрају да је Русија створила сепаратистички покрет у Донбасу, након чега је користила признање ДНР и ЛНР као основу за инвазију.[40][41]

Оружане снаге Руске Федерације ушле су 21. фебруара у регион Донбас у источној Украјини. Дана 24. фебруара, око 5 часова по локалном времену, председник Русије — Владимир Путин, најавио је „специјалну војну операцију” у источној Украјини.[42] Неколико минута касније, почели су ракетни удари на локацијама широм Украјине, укључујући престоницу Кијев. Украјинска гранична служба саопштила је да су нападнути њени гранични прелази са Русијом и Белорусијом.[43][44] Два сата касније копнена војска Русије је ушла у земљу.[35] Председник Украјине Володимир Зеленски је одговорио доношењем ванредног стања, прекидом дипломатских односа са Русијом и најавом опште мобилизације. Као оправдање за инвазију, Путин је навео потребу заштите ДНР и ЛНР и саме Русије, а такође је употребио карактеризацију Украјине као неонацистичке државе.[45]

Инвазија је добила широку међународну осуду, укључујући нове санкције уведене Русији, што је изазвало финансијску кризу. Против инвазије су одржани глобални протести, док су се током протеста у Русији догодила масовна хапшења.[46][47] И пре и током инвазије, разне државе су Украјини пружале страну помоћ, укључујући подршку у наоружању и другом материјалу.

Инвазија је изазвала велику миграциону кризу: према подацима Уједињених нација, до 9. јуна 2022. 7,3 милиона избеглица је напустило Украјину,[48] док су, према подацима од 23. маја, око 7,1 милион људи постали интерно расељена лица.[49] Један број новинара назвао је инвазију највећим војним сукобом у Европи од краја Другог светског рата.[50][51][52][53]

Позадина

Постсовјетски контекст

Након распада Совјетског Савеза 1991. године, Украјина и Русија су наставиле да одржавају блиске везе. Украјина је 1994. пристала да напусти свој нуклеарни арсенал и потписала Будимпештански меморандум о безбедносним гаранцијама под условом да Русија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе дају гаранције против претњи или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности Украјина. Пет година касније, Русија је била једна од потписница Повеље о европској безбедности, где је „поново потврдила инхерентно право сваке државе учеснице да буде слободна да изабере или промени своје безбедносне аранжмане, укључујући уговоре о савезу, како буду еволуирали“.[54] Из руске перспективе, први суседи Русије имају право избора, а то је да ли ће градити добросуседске односе, као што то чини Канада према САД или ући у зону конфронтације по својој или туђој жељи. Најбољи пример представља Белорусија која је први сусед Русији и која је изабрала "Канадски модел". Међутим, добросуседски односи између Белорусије и Русије нису у интересу одређеним западним структурама, којима би више одговарало да Белорусија уђе у конфронтацију са својим великим суседом. Тактика конфронтације најближих суседа Русије, од Балтика до делте Дунава, преко Кавказа и средње Азије, последњих година геостратешки је веома уочљива. Конфронтација се успоставља по устаљеном методу или шаблону "превратом или обојеном револуцијом" код првог суседа Русије, где новоуспостављени режим прекида политичке, привредне и културне везе са Москвом и исказује намере да жели чвршће политичке и привредне везе са "Западом" што је чак у већини случајева и физички неизводљиво. У овом случају, први сусед Русије постаје први сусед Америке. Држава која има добросуседске односе са Русијом код одређених западних центара квалификује се као проруска и ставља на листу за изолацију док се у њој помажу оне струје које су спремне на конфронтацију са Русијом. Интелектуалне и политичке елите, у овим земљама, немају трећу опцију већ две које се могу свести "да ли си за нас или против нас". Ове конфронтације заправо највише штете обичном становништву, док сукоби овог типа се у литератури обично називају прокси ратови.

НАТО пакт примајући бивше чланице Варшавског уговора у своје чланство све више се приближавао границама Руске Федерације. Сматра се да је постављање ракетног штита код бивших совјетских сателита, у Пољској[55] и Румунији представљао прекретницу у безбедносном смислу за постсовјетску Русију. Русија и Европа у потенцијалном сукобу спадају у веома угрожене територије док Америка због своје удаљености не дели такав степен ризика још од Кубанске кризе. Руски председник Владимир Путин је 2008. године говорио против потенцијалног придруживања Украјине НАТО пакту[56][57] Румунски аналитичар Јулијан Чифу и његови коаутори су 2009. године изнели мишљење да је Русија у погледу Украјине следила ажурирану верзију доктрине Брежњевљева, који диктира да суверенитет Украјине не може бити већи од суверенитета држава чланица Варшавског пакта пре колапса совјетске сфере утицаја током касних 1980-их и почетком 1990-их.[58] Осим тога, старе и нове чланице НАТО и ЕУ такође имају ограничен суверенитет у одлучивању. Генерално мање чланице морају да прате, попут вазала, више циљеве САД и немачке ЕУ у супротном могу се наћи под притиском истих као суверенисти или проруски субјекти. Узрок проблема поједини историчари виде у обећањима датим Михаилу Горбачову и Едуарду Шеварднадзеу да се, уколико Совјетски Савез дозволи уједињење Немачке, НАТО неће проширивати, како је то говорио Џејмс Бејкер, „ни педаљ према истоку”, а да су касније та обећања изневерена.[59]

Украјинска револуција и рат

После вишенедељних протеста у склопу покрета Евромајдан (2013–2014), проруски украјински председник Виктор Јанукович и лидери украјинске парламентарне опозиције су 21. фебруара 2014. потписали споразум о нагодби којим су тражили превремене изборе. Следећег дана, Јанукович је побегао из Кијева уочи гласања о опозиву којим су му одузета овлашћења председника.[60][61][62] Лидери руског говорног подручја источних региона Украјине прогласили су трајну лојалност Јануковичу што је изазвало проруске немире у Украјини 2014. године.[63][64] Немире је пратила анексија Крима од стране Русије у марту 2014. и рат у Донбасу, који је почео у априлу 2014[65]. стварањем самопроглашених држава Доњецке и Луганске Народне Републике које подржава Русија.[66][67]

Проамерички председник Украјине Володимир Зеленски је 14. септембра 2020. одобрио нову стратегију националне безбедности Украјине, „која предвиђа развој посебног партнерства са НАТО-ом у циљу чланства у НАТО-у“.[68][69][70] Зеленски је 24. марта 2021. године потписао Указ бр. 117/2021 којим се одобрава „стратегија деокупације и реинтеграције привремено окупиране територије Аутономне Републике Крим и града Севастопоља“.[71]

 
Украјински председник Володимир Зеленски током инвазије није напуштао ни Украјину ни Кијев. Поједини извори га посматрају као националног хероја покрета отпора.[72]

У јулу 2021, Путин је објавио есеј под насловом О историјском јединству Руса и Украјинаца, у којем је поново потврдио свој став да су Руси и Украјинци „један народ“.[73] Поједини новинари и аутори из Уједињеног Краљевства и САД критиковали су његову главну тврдњу као историјски ревизионизам, империјализам и искривљено виђење украјинске историје.[74][75][76][77][78]

Русија је рекла да могући улазак Украјине у НАТО и проширење НАТО-а уопште угрожавају њену националну безбедност.[79][80][81] Заузврат, Украјина и друге европске земље суседне Русије оптужују Путина за покушај руског иредентизма и за вођење агресивне милитаристичке политике.[82][83][84][85][86]

Почетак инвазије

Сукоб је почео великим војним јачањем, у почетку од марта до априла 2021, а затим од октобра 2021. до фебруара 2022. Током другог војног јачања, Русија је поставила захтеве Сједињеним Државама и НАТО-у, предлажући два нацрта уговора који су садржали захтеве за оно што је назвала „безбедносним гаранцијама“, укључујући правно обавезујуће обећање да Украјина неће ући у НАТО, као и смањење у трупама НАТО-а и војној опреми стационираним у источној Европи, и запретила неодређеним војним одговором ако НАТО настави да се држи „агресивне линије“.[87][88]

Руске оптужбе

Руски председник Владимир Путин је 9. децембра 2021. говорио о дискриминацији оних који говоре руски изван Русије, рекавши: „Морам да кажем да је русофобија први корак ка геноциду. Ви и ја знамо шта се дешава у Донбасу. То свакако веома личи на геноцид.“[89][90] Русија је такође осудила украјински закон о језику.[91][92][93] Путин је 15. фебруара 2022. рекао новинарима: „Оно што се управо дешава у Донбасу је геноцид”.[94] Медији су навели да, упркос Путиновој оптужби за геноцид над говорницима који говоре руски, украјински председник Володимир Зеленски и сам говори руски језик.[95]

Руске тврдње о геноциду одбачене су као лажне од стране западних и других медија.[96] Неколико међународних организација, укључујући Високог комесара Уједињених нација за људска права, Специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а у Украјини и Савет Европе, није нашло никакве доказе који подржавају руске тврдње.[97][98][99][100] Европска комисија је одбацила оптужбе за геноцид као руску дезинформацију.[101]

Америчка амбасада у Украјини описала је руску тврдњу о геноциду као „неистину за осуду“, док је портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс рекао да Москва такве тврдње износи као изговор за инвазију на Украјину.[102][103] Дана 18. фебруара, руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов оптужио је САД да одобравају „присилну асимилацију Руса у Украјини“.[104]

У говору 21. фебруара, Путин је такође навео да је „украјинско друштво“ постало „неонацистичко“ без доказа.[105][106] Према Џонатану Алену, нема доказа за такав крајње десничарски национализам у влади, војсци или бирачком телу. Украјински председник Зеленски је Јевреј, а три члана његове породице погинула су у Холокаусту.[106] Осврћући се посебно на руску тврдњу, Зеленски је рекао да се његов деда борио против нациста у совјетској пешадији.[107]

Сукоби

Борбе у Донбасу су значајно ескалирале 17. фебруара 2022. Док се дневни број напада током првих шест недеља 2022. кретао од два до пет, украјинска војска је пријавила 60 напада 17. фебруара.[108] Руски државни медији су такође известили о преко 20 артиљеријских напада на положаје сепаратиста истог дана.[108] Украјинска влада оптужила је руске сепаратисте да су гранатирали обданиште у Станици Луганској користећи артиљерију, при чему су ранила три цивила. Луганска Народна Република саопштила је да је украјинска влада напала њене снаге минобацачем, бацачима граната и митраљеском ватром.[109][110]

Следећег дана, Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република наредиле су обавезну евакуацију цивила из својих главних градова, иако је примећено да ће за потпуну евакуацију бити потребни месеци.[111][112][113][114] Украјински медији известили су о порасту артиљеријског гранатирања милитаната предвођених Русијом у Донбасу као и покушаја да се испровоцира украјинска војска.[115][116]

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) је 21. фебруара објавила да је украјинско гранатирање уништило гранични објекат ФСБ-а удаљен 150 m од границе између Русије и Украјине у Ростовској области.[117] Одвојено, прес-служба Јужног војног округа саопштила је да су руске снаге тог дана ујутро убиле групу од пет диверзаната у близини села Митјакинскаја у Ростовској области, која је продрла на границу из Украјине са два борбена возила пешадије, при чему су возила уништена.[118] Украјина је негирала да је умешана у оба инцидента и назвала их операцијом под лажном заставом.[119][120] Поред тога, пријављено је да су два украјинска војника и један цивил убијени гранатирањем у селу Зајцево, 30 km северно од Доњецка.[121]

Неколико аналитичара, укључујући истражни сајт Белингкат, објавило је доказе да је многе нападе, експлозије и евакуације у Донбасу инсценирала Русија.[122][123][124][125]

Непознате снаге су 21. фебруара гранатирале Луганску термоелектрану у Луганској Народној Републици.[126] Украјинске вести су саопштиле да су због тога била принуђене да прекину програм.[127]

Ескалација

Дана 21. фебруара, након признања Доњецке и Луганске Народне Републике, председник Путин је наредио да се руске трупе (укључујући механизоване снаге) пошаљу у Донбас у, како је Русија назвала, „мировну мисију“.[128][129] Руска војска саопштила је да је убила пет украјинских "диверзаната" који су прешли границу са Русијом, што је оштро демантовао украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба.[130] Касније тог дана, неколико независних медија потврдило је да руске снаге улазе у Донбас.[131][132][133][134] Напад на Донбас од 21. фебруара нашироко је осудио Савет безбедности УН и Русија није добила никакву подршку.[135] Амбасадор Кеније Мартин Кимани упоредио је Путинов потез са колонијализмом и рекао: „Морамо да завршимо опоравак од жара мртвих империја на начин који нас не гурне назад у нове облике доминације и угњетавања.”[136]

Амерички председник Џо Бајден је 22. фебруара изјавио да се догодио „почетак руске инвазије на Украјину“. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и канадски премијер Џастин Тридо рекли су да је дошло до „даље инвазије”. Украјински министар спољних послова Кулеба је изјавио: „Не постоји таква ствар као што је мања, средња или велика инвазија. Инвазија је инвазија." Шеф спољне политике Европске уније Жозеп Борељ изјавио је да су „руске трупе стигле на украјинско тло“ у „непуноправној инвазији“.[137] Истог дана, Савет Федерације је једногласно овластио Путина да употреби војну силу ван Русије. Заузврат, председник Зеленски је наредио регрутацију украјинских резервиста, а да се још није обавезао на општу мобилизацију.[138]

Врховна рада Украјине прогласила је 23. фебруара 30-дневно ванредно стање широм земље, искључујући окупиране територије у Донбасу, које је ступило на снагу у поноћ. Парламент је такође наредио мобилизацију свих резервиста Оружаних снага Украјине.[139][140][141] Истог дана, Русија је почела да евакуише своју амбасаду у Кијеву и такође је спустила руску заставу са врха зграде.[142] Сајтови украјинског парламента и владе, као и банкарски сајтови, погођени су ДоС нападима.[143]

Још један састанак Савета безбедности УН одржан је 23-24. фебруара. Русија је извршила инвазију на Украјину током хитног састанка Савета безбедности УН са циљем да смири кризу. Генерални секретар Антонио Гутерес је изјавио: „Дајте шансу миру“.[144] Русија је извршила напад док је била председавајућа Саветом безбедности УН у фебруару 2022. и има право вета као једна од пет сталних чланица.[72][145] У раним сатима 24. фебруара, Зеленски је одржао телевизијски говор у којем се обратио грађанима Русије на руском језику и замолио их да спрече рат.[146][147]

Ток инвазије

Главни чланак: Хронологија инвазије Русије на Украјину

Осуде и санкције

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес позвао је Русију да одмах прекине агресију на Украјину, док су француски и амерички амбасадори најавили да ће 25. фебруара 2022. поднети резолуцију Савету безбедности УН.[148][149] Уједињено Краљевство, Сједињене Државе, Канада и Европска унија означиле су напад као непровоциран и неоправдан и обећале оштре санкције руским појединцима, предузећима и имовини.[150][151][152][153] Напад су такође осудиле Француска, Шпанија, Јапан, Италија и Грузија.[154][155][156][157][158]

Пољска, Румунија, Литванија, Летонија и Естонија покренуле су безбедносне консултације НАТО-а према члану 4. Естонска влада објавила је саопштење премијерке Каје Калас: „Распрострањена агресија Русије представља претњу за цео свет и за све земље НАТО-а и морају се покренути консултације НАТО-а о јачању безбедности савезника како би се спровеле додатне мере за обезбеђење одбране НАТО савезника. Најефикаснији одговор на агресију Русије је јединство.“[159] Председник Чешке Милош Земан позвао је на избацивање Русије из Друштва за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију (СВИФТ).[160] Аустралијски премијер Скот Морисон је 24. фебруара најавио циљане забране путовања и финансијске санкције против осам чланова руског савета за националну безбедност.[161]

Ујутро 24. фебруара, председница Европске комисије Урзула фон дер Лајен најавила је "масовне" санкције ЕУ које ће блок усвојити. Санкције ће бити усмерене на технолошке трансфере, руске банке и руску имовину.[162]

Хрватски премијер Андреј Пленковић објавио је на Твитеру саопштење у којем је рекао: „Најоштрије осуђујемо руску агресију и инвазију на Украјину. Овај ничим изазван напад је грубо кршење суверенитета Украјине и међународног права.“[163] Пленковић се састао и са амбасадором Украјине у Хрватској, уз напомену да ће Хрватска подржати санкције ЕУ и да је спремна да Украјини пружи хуманитарну и техничку помоћ.[164]

Председница Молдавије Маја Санду такође је објавила изјаву на Твитеру, у којој је рекла: „Снажно осуђујем чин рата Русије против Украјине, што је очигледно кршење међународног права и украјинског суверенитета и територијалног интегритета.“[165] Она је рекла да је Молдавија спремна да прихвати десетине хиљада људи који беже из Украјине након руског напада. Она је навела да је до 24. фебруара преко 4.000 украјинских држављана прешло у Молдавију.[166]

Истог дана, израелски министар спољних послова Јаир Лапид издао је саопштење у којем је рекао: „Руски напад на Украјину представља озбиљно кршење међународног поретка. Израел осуђује напад и спреман је да пружи хуманитарну помоћ грађанима Украјине. [... ] Израел има дубоке, дуготрајне и добре односе са Русијом и Украјином. У обе земље има на десетине хиљада Израелаца, а у обе земље има стотине хиљада Јевреја. Одржавање њихове безбедности и безбедности је на врху нашег разматрања.“[167][168]

Истог дана, Игор Полиха, изасланик Украјине у Индији, изразио је дубоко незадовољство због става који је заузело индијско Министарство спољних послова. Раније тог дана, Министарство спољних послова Индије је саопштило да „Индија помно прати развој догађаја у региону“.[169] Портпарол индонежанског Министарства спољних послова Теуку Фаизасија изразио је забринутост Индонезије због ескалације сукоба. Индонезија је позвала Русију да поштује суверенитет и територијални интегритет Украјине.[170] Индонежански председник Џоко Видодо је такође твитовао „Зауставите рат. Рат доноси патњу човечанству и угрожава свет.“ [171]

Организација америчких држава издала је саопштење у којем осуђује напад као „несумњив [напад] на мир и безбедност човечанства, као и на цивилизоване односе међу државама”.[172]

Герхард Шредер, бивши канцелар Немачке, председник руске енергетске компаније Росњефт и пријатељ председника Путина позвао је на прекид непријатељстава, наводећи да „рат и повезане патње за народ у Украјини морају бити окончани што пре."[173][174] [173] Он је окривио обе стране за грешке из прошлости, али је рекао да „чак ни безбедносни интереси Русије не оправдавају употребу војних средстава“.[174]

Као одговор на напад, немачки фудбалски клуб Шалке 04 најавио је да ће уклонити лого Гаспрома, његовог главног спонзора, са својих униформи.[175][176]

Аустралија је такође проширила већ постојеће санкције из 2014. године, тако да сада обухватају ограничења извоза или испоруке одређене робе, ограничења на увоз, куповину или транспорт одређене робе, ограничења одређених комерцијалних активности, ограничења у пружању одређених услуга, ограничења у пружању средстава одређеним лицима или ентитетима, ограничења у поступању са имовином одређених лица или ентитета и забране путовања назначеним лицима.[177]

Кинеска и остале реакције

Руски надзор над медијима, Роскомнадзор, наредио је медијима у земљи да „користе само информације и податке из званичних руских извора”, упозоравајући да би непоштовање тога могло довести до новчаних казни и блокада.[178] Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против инвазије.[179]

Народна Република Кина је 24. фебруара 2022. године изјавила да сукоб није инвазија и оптужила Сједињене Државе да агитирају за рат. Портпаролка министарства спољних послова НРК Хуа Чуњин позвала је обе стране да раде на миру, а не да ескалирају тензије. Асошиејтед прес је известио да ће Кина повећати свој увоз руске пшенице, ефективно ублажавајући санкције Запада Русији.[180][181]

Српска православна црква упутила је материјалну помоћ народу Украјине.[182]

Економске последице

Московска берза је привремено обуставила сво трговање на својим тржиштима 24. фебруара у 08:05 по московском времену, пре него што је настављена у 10:00.[183][184][185][186] Берза у Санкт Петербургу је такође обуставила трговање до даљњег.[187] Рубља је 24. фебруара пала на рекордно низак ниво у односу на амерички долар. Централна банка Русије најавила је своје прве тржишне интервенције од анексије Крима 2014. како би стабилизовала тржиште. Аналитичари су очекивали да ће руска тржишта наставити да се припремају за предвиђене санкције Запада и да ће централна банка повећати кључну каматну стопу како би се супротставила инфлаторним притисцима због пада рубље.[188]

Народна банка Украјине је 24. фебруара суспендовала тржиште валута, најављујући да ће поправити званични курс. Централна банка је такође ограничила подизање готовине на 100.000 гривна дневно и забранила подизање у страној валути од стране јавности. ПФТС берза је 24. фебруара саопштила да је трговање обустављено због ванредних догађаја.[189] Као резултат инвазије, цене нафте типа Брент су порасле изнад 100 долара по барелу први пут од 2014. док су тржишта у Азији пала.[190][191][192] Слично, океанска тржишта су пала, а Аустралијска берза хартија од вредности и новозеландска берза пале су за више од 3%.[193][194] Индијски индекс Нифти је 24. фебруара 2022. завршио за више од 5% ниже, док је Сенсек пао за више од 2.700 поена.[195]

Протести

Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против извршеног напада.[196]

Проукрајински протести су организовани испред неколико руских амбасада у иностранству, укључујући оне у Белгији, Исланду, Холандији, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама.[197][198][199][200][201]

Википедија

Федерални сервис за надзор комуникације, информационих технологија и медија Роскомнадзор који служи за надгледање и цензуру медија је 1. марта 2022. писао задужбини Викимедија тражећи уклањање чланка о инвазији Русије на Украјину 2022. (Вторжение России на Украину (2022)) са Википедије на руском језику, тврдећи да чланак садржи "илегално дистрибуиране информације", укључујући и "репортаже о бројим цивилним жртвама у редовима особља Руске Федерације, као и цивилног становништва Украјине, укључујући децу".[202][203]

Напади на Русе

Након почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022. широм Европе је изражена русофобија и напади на руску културу.[204] Уведене су санкције за руске спортисте и забрањено је приказивање и истицање државне заставе и химне Руске Федерације.[205] Федерација регистара мачака ФИФЕ забранила је мачкама узгојеним у Русији да учествују на међународним изложбама,[206] а један универзитет у Италији је забранио предавање о руском писцу Фјодору Достојевском,[207] одлука која је касније поништена.[208] Кардифска филхармонија је уклонила дела Чајковског са репертоара.[209] Диригенту Валерију Георгијеву, који је у прошлости био велики поборник Владимира Путина, није било дозвољено да диригује у Карнеги Холу дан после почетка инвазије, као и пијанисти Денису Матсујеву. Градоначелник Милана Ђузепе Сала изјавио је да истом диригенту неће бити дозвољено да диригује Пиковом дамом у Миланској Скали ако не проговори против инвазије.[210] Баварска опера га је потом отпустила из Минхенске филхармоније, заједно са Аном нетребко, пошто су одбили да осуде инвазију.[211] Упоредо сa почетком напада на Украјину појачале су се и негативне тензије према грађанима Немачке руског порекла, а учестали су напади на трговине које држе људи руског порекла.[212] Руски медији као што су Раша тудеј и Спутњик су забрањени у Европској унији и на платформи Youtube.[213][214]

Види још

Напомене

  1. ^ а б Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република су сепаратистичке државе које су прогласиле независност у мају 2014. године, док су једна од друге добиле признања, дефакто државе Јужне Осетије и Русије (од 2022).[1][2][3]
  2. ^ Одређене руске снаге извршиле су инвазију са белоруске територије.[4] Белоруски председник Александар Лукашенко је такође изјавио да би белоруске трупе могле да учествују у инвазији ако буде потребно.[5]
  3. ^ Дошло је до кратких обрачуна у Русији, када су украјинске снаге са своје територије ракетирале војни аеродром у Милерову, који је близу украјинске границе.

Референце

  1. ^ „South Ossetia recognises independence of Donetsk People's Republic”. Information Telegraph Agency of Russia. 27. 6. 2014. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. Приступљено 31. 1. 2022. 
  2. ^ Alec, Luhn (06. 11. 2014). „Ukraine's rebel 'people's republics' begin work of building new states”. The Guardian (на језику: енглески). Donetsk. Архивирано из оригинала 26. 01. 2022. г. Приступљено 31. 01. 2022. „The two 'people's republics' carved out over the past seven months by pro-Russia rebels have not been recognised by any countries, and a rushed vote to elect governments for them on Sunday was declared illegal by Kiev, Washington and Brussels.” 
  3. ^ „Общая информация” [General Information]. Official site of the head of the Lugansk People's Republic (на језику: руски). Архивирано из оригинала 12. 03. 2018. г. Приступљено 11. 03. 2018. „11 июня 2014 года Луганская Народная Республика обратилась к Российской Федерации, а также к 14 другим государствам, с просьбой о признании её независимости. К настоящему моменту независимость республики признана провозглашенной Донецкой Народной Республикой и частично признанным государством Южная Осетия.” 
  4. ^ а б Lister, Tim; Kesa, Julia (24. 2. 2022). „Ukraine says it was attacked through Russian, Belarus and Crimea borders”. CNN. Kyiv. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  5. ^ Rodionov, Maxim; Balmforth, Tom (25. 2. 2022). „Belarusian troops could be used in operation against Ukraine if needed, Lukashenko says”. Reuters. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  6. ^ Barnes, Julian E.; Crowley, Michael; Schmitt, Eric (10. 1. 2022). „Russia Positioning Helicopters, in Possible Sign of Ukraine Plans” . The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 1. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022. „American officials had expected additional Russian troops to stream toward the Ukrainian border in December and early January, building toward a force of 240.000.” 
  7. ^ Bengali, Shashank (18. 2. 2022). „The U.S. says Russia's troop buildup could be as high as 190,000 in and near Ukraine.” . The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022. 
  8. ^ а б в The military balance 2021. Abingdon, Oxon: International Institute for Strategic Studies. 2021. ISBN 978-1032012278. 
  9. ^ Peskov: Rusija pretrpela značajne gubitke u Ukrajini
  10. ^ „Russian forces closing in on Kyiv, claiming dozens of casualties”. Ynet. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  11. ^ „Oboren ukrajinski jurišni avion SU-25”. danas.rs. 30. 4. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  12. ^ „Ruski lovci oborili dva jurišna ukrajinska aviona Su-25”. politika.rs. 12. 6. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  13. ^ Ostroukh, Andrey (24. 2. 2022). „Military transport aircraft crashes in southern Russia -Interfax”. Reuters.com. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  14. ^ а б в г д РАТ У УКРАЈИНИ: Украјински командант о кланици у Бахмуту - Борбе за сваку кућу, Руси пресекли логистику
  15. ^ а б MFA of Ukraine : Total combat losses of the enemy from Feb 24 to Oct 29
  16. ^ Zelenski kaže da je 31.000 ukrajinskih vojnika poginulo u ratu
  17. ^ „Zelenskyy Says 31,000 Ukrainian Soldiers Killed Since Start of War”. Voice of America (на језику: енглески). 
  18. ^ Zinets, Natalia; Marrow, Alexander (24. 2. 2022). „Ukrainian military plane shot down, five killed – authorities”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  19. ^ а б в г д РАТ У УКРАЈИНИ: Зеленски ће бранити Волчанск до последњег војника; Жестоке борбе за Часов Јар, Руси ушли у Гуљајпоље
  20. ^ РТС: Шојгу тврди да су руске трупе заузеле већи део Луганске и Доњецке области; Кијев избацио "Рат и мир" из лектире
  21. ^ „Ukraine: civilian casualty update 24 September 2023”. United Nations. 25. 09. 2023. Приступљено 26. 09. 2023. 
  22. ^ а б „УН: У рату погинуло више од 7.000 цивила, стваран број "знатно већи"; У Дњепру се трага за још 25 особа”. Радио Телевизија Србије (на језику: српски). 17. 1. 2023. Приступљено 17. 1. 2023. 
  23. ^ „Situation Ukraine Refugee Situation”. United Nations High Commissioner for Refugees. Приступљено 09. 08. 2022. 
  24. ^ Malsin, Jared. „Turkish-Owned Ship Hit by Bomb Off Coast of Odessa”. WSJ (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  25. ^ Sheftalovich, Zoya (24. 2. 2022). „Battles flare across Ukraine after Putin declares war”. Politico. Приступљено 12. 6. 2022. 
  26. ^ „Державний кордон України піддався атаці російських військ з боку РФ та РБ”. dpsu.gov.ua (на језику: руски). 24. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  27. ^ „Ukraine conflict update 9”. Институт за проучавање рата. Приступљено 12. 6. 2022. 
  28. ^ „Russia invades Ukraine”. Reuters. Приступљено 12. 6. 2022. 
  29. ^ „Ukrajina u trećoj godini rata: Njihov umor od naše patnje” (на језику: српски). 11. 3. 2024. Приступљено 19. 3. 2024. 
  30. ^ „О внесении изменений в Федеральный закон «О ветеранах»”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2021. г.  // Федеральный портал проектов нормативных правовых актов, 28 февраля 2022 года
  31. ^ „Руска инвазија у речима и бројевима”. Politika Online. Приступљено 3. 6. 2022. 
  32. ^ „Putin’s Memory Laws Set the Stage for His War in Ukraine”. Lawfare (на језику: енглески). 28. 02. 2022. Приступљено 25. 3. 2022. 
  33. ^ „Can Russia Be Held Accountable for War Crimes in Ukraine?”. Council on Foreign Relations (на језику: енглески). Приступљено 25. 3. 2022. 
  34. ^ Коваль, И. (24. 2. 2022). „Путин врал, что войны с Украиной не будет. Хронология обмана президента РФ”. Deutsche Welle (на језику: руски). Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  35. ^ а б Kirby, Paul (24. 2. 2022). „Why is Russia invading Ukraine and what does Putin want?”. BBC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 12. 2021. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  36. ^ Perrigo, Billy (22. 2. 2022). „How Putin's Denial of Ukraine's Statehood Rewrites History”. Time. Приступљено 28. 2. 2022. 
  37. ^ „Putin Says He Does Not Plan to 'Restore Empire'”. The Moscow Times. 22. 2. 2022. Приступљено 2. 3. 2022. 
  38. ^ „Ukraine crisis: Vladimir Putin address fact-checked”. BBC News. 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  39. ^ Hinton, Alexander (24. 2. 2022). „Putin's claims that Ukraine is committing genocide are baseless, but not unprecedented”. The Conversation. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  40. ^ Hutchinson, B.; Reevell, P. (4. 3. 2022). „What are the Ukraine 'separatist' regions at the crux of the Russian invasion”. ABC News. Приступљено 12. 6. 2022. 
  41. ^ Spatafora, Giuseppe; Rauta, Vladimir. „Ukraine: how Putin used a long proxy conflict to justify invasion”. The Conversation. Приступљено 12. 6. 2022. 
  42. ^ „«Мы будем стремиться к демилитаризации и денацификации»: Путин объявил о начале спецоперации в Украине” (на језику: руски). Новая газета. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  43. ^ „Russia attacks Ukraine”. CNN. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  44. ^ „Украинские пограничники сообщили об атаке границы со стороны России и Белоруссии”. Interfax. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  45. ^ „Россия начала "военную операцию" на Украине”. bbc.com (на језику: руски). 24. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  46. ^ Morin, Rebecca (24. 2. 2022). „World leaders condemn Russian invasion of Ukraine; EU promises 'harshest' sanctions – live updates”. USA Today. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  47. ^ Stewart, Briar; Seminoff, Corinne; Kozlov, Dmitry (24. 2. 2022). „More than 1,700 people detained in widespread Russian protests against Ukraine invasion”. CBC News. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  48. ^ „Refugees fleeing Ukraine (since 24 February 2022)”. Управление Верховного комиссара ООН по делам беженцев. Приступљено 12. 6. 2022. 
  49. ^ „Ukraine”. internal-displacement.org. Приступљено 12. 6. 2022. 
  50. ^ Kirby, Jen (23. 2. 2022). „Putin’s invasion of Ukraine, explained”. Vox. Приступљено 12. 6. 2022. 
  51. ^ „US orders 7,000 more troops to Europe following Russia's invasion of Ukraine”. CNN. 24. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  52. ^ „Russia presses invasion to outskirts of Ukrainian capital”. ABC News. 25. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  53. ^ Tsvetkova, Maria (27. 2. 2022). „Putin puts nuclear 'deterrence' forces on alert”. Reuters. Приступљено 12. 6. 2022. 
  54. ^ „Istanbul Document 1999”. Organization for Security and Co-operation in Europe. 19. 11. 1999. Архивирано из оригинала 1. 6. 2014. г. Приступљено 21. 7. 2015. 
  55. ^ Антиракетни штит у Пољској (Би-Би-Си на српском, 2008.)
  56. ^ „Bush-Putin row grows as pact pushes east”. The Guardian. Moscow; Bucharest; Paris. 2. 4. 2008. Архивирано из оригинала 8. 2. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2022. 
  57. ^ „Putin warns Nato over expansion”. The Guardian. 4. 4. 2008. Архивирано из оригинала 13. 2. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2022. „The Russian president, Vladimir Putin, today repeated his warning that Moscow would view any attempt to expand NATO to its borders as a 'direct threat'.” 
  58. ^ Chifu, Iulian; Nantoi, Oazu; Sushko, Oleksandr (2009). „Russia–Georgia War of August 2008: Ukrainian Approach” (PDF). The Russian Georgian War: A trilateral cognitive institutional approach of the crisis decision-making process. Bucharest: Editura Curtea Veche. стр. 181. ISBN 978-973-1983-19-6. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 9. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2016. „Conceptually, Russia sees Ukraine within the sphere of own 'privileged interests'; in fact, it means a modernized version of Brezhnev's doctrine of 'limited sovereignty', realized after the occupation of Czechoslovakia in 1968.” 
  59. ^ Ковић, Милош (8. 3. 2022). „Порекло рата у Украјини”. Политика. Приступљено 17. 3. 2022. 
  60. ^ „Rada removes Yanukovych from office, schedules new elections for May 25”. Interfax-Ukraine. 24. 2. 2014. Архивирано из оригинала 10. 2. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2015. 
  61. ^ „Was Yanukovych's Ouster Constitutional?”. Radiofreeeurope/Radioliberty. Radio Free Europe/Radio Liberty. 23. 2. 2014. Архивирано из оригинала 29. 7. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  62. ^ „Who Are These 'People,' Anyway?”. HuffPost. Buzzfeed. 14. 3. 2014. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 17. 3. 2014. „At that point, his own party abandoned him and called for a vote to take place. Parliament then voted to remove Yanukovych from office by a margin of 328 to 0.” 
  63. ^ Roche, Andrew, ур. (22. 2. 2014). „Ukraine parliament removes Yanukovich, who flees Kiev in "coup"”. Reuters. Kyiv: Thomson Corporation. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2020. „Underscoring Ukraine's regional divisions, leaders of Russian-speaking eastern provinces loyal to Yanukovich voted to challenge anti-Yanukovich steps by the central parliament.” 
  64. ^ Fisher, Max (3. 9. 2014). „Everything you need to know about the Ukraine crisis”. Vox (на језику: енглески). Vox Media. Архивирано из оригинала 22. 1. 2022. г. Приступљено 24. 1. 2022. 
  65. ^ „Незаконна анексія Росією Криму та Севастополя в 2014 році”. www.dniprotoday.com (на језику: украјински). Приступљено 2022-04-24. 
  66. ^ „Armed pro-Russian insurgents in Luhansk say they are ready for police raid”. Kyiv Post. Luhansk: Businessgroup LLC. 12. 4. 2014. Архивирано из оригинала 12. 4. 2014. г. Приступљено 1. 2. 2022. „... their top aim is federalization of the country through all-Ukrainian referendum, one step from secession from the nation. 'It should be a federation in the borders of Ukraine, but with the right to separate if people demand this,' Kariakin said, confident that 85 percent of people in Luhansk Oblast, Ukraine's seventh most populous with 2.2 million people, support him.” 
  67. ^ Ragozin, Leonid (16. 3. 2019). „Annexation of Crimea: A masterclass in political manipulation”. aljazeera.com (на језику: енглески). Riga: Al Jazeera. Архивирано из оригинала 8. 5. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2022. „Putin framed the invasion and eventual annexation of Crimea as an act of salvation rather than a clear violation of international law and turned a revolution which could have marked the end of his rule into a much-needed popularity booster ...” 
  68. ^ „Infographic: Military capabilities of Russia and Ukraine”. aljazeera.com. Al Jazeera. 25. 1. 2022. Архивирано из оригинала 15. 2. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2022. 
  69. ^ „Relations with Ukraine”. NATO. NATO. 11. 1. 2020. Архивирано из оригинала 15. 2. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2022. „In September 2020, President Volodymyr Zelenskyy approved Ukraine's new National Security Strategy, which provides for the development of the distinctive partnership with NATO with the aim of membership in NATO.” 
  70. ^ „Russia as aggressor, NATO as objective: Ukraine's new National Security Strategy”. atlanticcouncil.org. Atlantic Council. 30. 09. 2020. Архивирано из оригинала 16. 2. 2022. г. Приступљено 15. 02. 2022. 
  71. ^ „Zelensky enacts strategy for de-occupation and reintegration of Crimea”. Ukrinform. Government of Ukraine. 24. 03. 2021. Архивирано из оригинала 12. 12. 2021. г. Приступљено 15. 02. 2022. „'Decree No. 117/2021 of March 24 on enactment of the relevant decision of the National Security and Defense Council was published on the website of the Head of State.” 
  72. ^ а б Welle (www.dw.com), Deutsche. „Ukraine's Volodymyr Zelenskyy: From comedian to national hero | DW | 26.02.2022”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-01. 
  73. ^ Putin, Vladimir (12. 7. 2021). „Article by Vladimir Putin 'On the Historical Unity of Russians and Ukrainians'”. The Kremlin. Government of Russia. Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 1. 2. 2022. „During the recent Direct Line, when I was asked about Russian-Ukrainian relations, I said that Russians and Ukrainians were one people – a single whole.” 
  74. ^ Lucas, Edward (15. 9. 2020). „Why Putin's history essay requires a rewrite” . The Times. Times Newspapers. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. 
  75. ^ Roth, Andrew (7. 12. 2021). „Putin's Ukraine rhetoric driven by distorted view of neighbour”. The Guardian. Moscow. Архивирано из оригинала 7. 12. 2021. г. Приступљено 25. 1. 2021. „But that fear has gone hand-in-hand with chauvinistic bluster that indicates Moscow has a distorted view of modern Ukraine and the goals it wants to achieve there.” 
  76. ^ Dickinson, Peter (15. 7. 2021). „Putin's new Ukraine essay reveals imperial ambitions”. Atlantic Council. Архивирано из оригинала 15. 7. 2021. г. Приступљено 25. 1. 2021. „Vladimir Putin's inaccurate and distorted claims are neither new nor surprising. They are just the latest example of gaslighting by the Kremlin leader.” 
  77. ^ Wilson, Andrew (23. 12. 2021). „Russia and Ukraine: 'One People' as Putin Claims?”. Royal United Services Institute. Архивирано из оригинала 24. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. „Putin's key trope is that Ukrainians and Russians are 'one people', and he calls them both 'Russian'. He starts with a myth of common origin: 'Russians, Ukrainians and Belarusians are all descendants of Ancient Rus', which was the largest state in Europe' from the 9th–13th centuries AD.” 
  78. ^ Snyder, Timothy D. (18. 1. 2022). „How to think about war in Ukraine”. Thinking about... (newsletter). Substack. Архивирано из оригинала 19. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2021. „Historically speaking, the idea that a dictator in another country decides who is a nation and who is not is known as imperialism.” 
  79. ^ „Ukraine: NATO's original sin”. Politico. Axel Springer SE. 23. 11. 2021. Архивирано из оригинала 29. 1. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2022. „The result heightened Kremlin's fears of encirclement and of losing the strategic depth that enabled Russia to prevail over Western invaders twice ... no amount of assurances that NATO is not a threat to Russia, that its purpose is purely defensive or that none of its weapons would ever be used except in response to an attack could assuage Moscow.” 
  80. ^ „How America's NATO expansion obsession plays into the Ukraine crisis”. Vox. Vox Media. 27. 1. 2022. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 20. 2. 2022. „To the West, it's a statement of autonomy; to Russia, it's a threat.” 
  81. ^ „US, NATO rule out halt to expansion, reject Russian demands”. AP News (на језику: енглески). Associated Press. 7. 1. 2022. Архивирано из оригинала 24. 1. 2022. г. Приступљено 24. 1. 2022. 
  82. ^ Agencies (13. 9. 2014). „Putin wants to destroy Ukraine and restore Soviet Union, says Yatseniuk”. The Guardian. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. 
  83. '^ Bullough, Oliver (28. 3. 2014). „Vladimir Putin: The rebuilding of 'Soviet' Russia”. BBC. Архивирано из оригинала 24. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. „He does not understand that the collapse of the Soviet system was predetermined, therefore he believes his mission is to restore the Soviet system as soon as possible,' he (Vladimir Bukovsky) says.” 
  84. ^ Rubin, Trudy (11. 1. 2022). „Putin wants to reestablish the Russian empire. Can NATO stop him without war?”. The Philadelphia Inquirer. Interstate General Media. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. „He wants to rebuild the former Soviet sphere of influence that extended from Central Europe through Central Asia, and views this effort as a restoration of Russian greatness.” 
  85. ^ „Lithuanian president: Russia's attempts to create 'zones of influence' will not be tolerated”. LRT English. Photograph by Office of the Lithuanian President. Lithuanian National Radio and Television. Baltic News Service. 20. 12. 2021. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. 
  86. ^ Wiktor, Szary (20. 6. 2016). Boulton, Ralph, ур. „In push for equal NATO status, Poland asks for flashpoint troops” . Reuters. Brussels, Prague, Vilnius, Trondheim: Thomson Corporation. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022. 
  87. ^ „Russia demands NATO roll back from East Europe and stay out of Ukraine”. Reuters (на језику: енглески). 17. 12. 2021. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 24. 02. 2022. 
  88. ^ „Putin warns of unspecified military response if U.S. and NATO continue 'aggressive line'”. The Globe and Mail (на језику: енглески). 21. 12. 2021. Архивирано из оригинала 15. 1. 2022. г. Приступљено 24. 02. 2022. 
  89. ^ „Putin Says Conflict in Eastern Ukraine 'Looks Like Genocide'”. AFP. The Moscow Times. 10. 12. 2021. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  90. ^ „Путин заявил о геноциде на Донбассе”. Rossiyskaya Gazeta (на језику: руски). 9. 12. 2021. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  91. ^ „New law stokes Ukraine language tensions”. France 24. 1. 4. 2021. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  92. ^ „The Ukrainian language is having a moment. To Putin's ears, it's a shot against Russian speakers”. The Washington Post. 8. 2. 2022. Архивирано из оригинала 8. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  93. ^ „Ukraine's star author Kurkov says his native Russian should be curbed”. France 24. 13. 2. 2022. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 23. 02. 2022. 
  94. ^ „US accuses Moscow of creating Ukraine invasion pretext with 'genocide' claims”. AFP. France 24. 15. 2. 2021. Архивирано из оригинала 24. 02. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  95. ^ „Russians accuse Ukrainians of genocide as they pave way for potential invasion”. The Telegraph. 19. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  96. ^ „Ukraine crisis: Vladimir Putin address fact-checked”. BBC News. 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  97. ^ „Report on the human rights situation in Ukraine” (PDF). OHCHR. 15. 6. 2014. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  98. ^ „Civic Space and Fundamental Freedoms in Ukraine” (PDF). OHCHR. 2021. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 12. 2021. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  99. ^ „Daily and spot reports from the Special Monitoring Mission to Ukraine”. OSCE. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  100. ^ „Ad hoc Report on the situation of national minorities in Ukraine adopted on 1 April 2014”. Council of Europe. 2. 4. 2014. Архивирано из оригинала 4. 2. 2022. г. 
  101. ^ „Disinformation About the Current Russia-Ukraine Conflict – Seven Myths Debunked” (Саопштење) (на језику: енглески). 24. 1. 2022. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. „Myth 2: "The situation in Ukraine triggered this conflict. There is proof that Ukraine is committing atrocities against its Russian-speaking population in the country's east. Russia has to intervene, not least because Ukraine and Russia are 'one nation.' Ukraine simply belongs to Russia's "privileged sphere of influence". False. Allegations that Ukraine is attacking its own territory and persecuting its own citizens are absurd. To galvanize domestic support for Russia's military aggression, Russian state-controlled media have tirelessly sought to vilify Ukraine, accusing it of alleged genocide in eastern Ukraine, drawing groundless parallels with Nazism and World War Two, and fabricating stories aimed at striking a negative emotional chord with audiences.” 
  102. ^ „United States: Russia's claim of 'genocide in Ukraine' is reprehensible falsehood”. Ukrinform. 17. 2. 2022. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. „The Embassy of the United States of America in Ukraine called Russia's claim of "genocide in Ukraine" reprehensible falsehood.” 
  103. ^ „US accuses Moscow of creating Ukraine invasion pretext with 'genocide' claims”. AFP. France 24. 15. 2. 2021. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  104. ^ „US condones forceful assimilation of Russians in Ukraine – Russian ambassador to US”. TASS. 18. 2. 2021. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. 
  105. ^ „Word by Word and Between the Lines: A Close Look at Putin’s Speech”. The New York Times. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 02. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  106. ^ а б „Putin says he is fighting a resurgence of Nazism. That's not true.”. NBC News. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  107. ^ Lawler, Dave (24. 2. 2022). „Ukrainian President Zelensky says Putin has ordered invasion as country prepares for war”. Axios (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  108. ^ а б „Putin orders snap nuclear drill”. The Globe and Mail. стр. A3. 
  109. ^ „Ukraine: How big is Russia's military build-up?”. BBC News. 17. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  110. ^ „Ukraine, West accuse Russia of trying to create pretext for invasion after shelling in east”. MSN. 17. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  111. ^ Light, Felix (20. 2. 2022). „In the Closest Russian City to Ukraine's Separatist Region, There Are Few Signs of Refugees”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 20. 2. 2022. г. Приступљено 20. 2. 2022. 
  112. ^ „Russian-backed separatists announce civilian evacuation from eastern Ukraine as escalation stokes Russian invasion fears”. NBC News. 18. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  113. ^ Smith, Alexander (18. 2. 2022). „Warning siren sounds in rebel-held capital in east Ukraine -Reuters witness”. MSN News. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  114. ^ „Ukraine conflict: Rebels declare general mobilisation as fighting grows”. BBC News (на језику: енглески). 19. 2. 2022. Архивирано из оригинала 19. 2. 2022. г. Приступљено 19. 2. 2022. 
  115. ^ „47 shelling incidents leave 5 injured in Donbas”. Kyiv Independent. 18. 2. 2022. Архивирано из оригинала 17. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022. 
  116. ^ „How Russian proxy forces are attempting to provoke the Ukrainian army and are lying about a new Ukrainian offensive”. NV.UA. 18. 2. 2022. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022. 
  117. ^ ФСБ сообщила о попадании снаряда в погранпункт на границе с ДНР [The FSB reported that a shell hit the border checkpoint on the border with the DPR]. RBK Daily (на језику: руски). RBK Group. 21. 2. 2022. ISSN 1991-0703. OCLC 849495462. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  118. ^ „Российские военнослужащие уничтожили пять диверсантов с Украины при нарушении границы” (на језику: руски). TASS. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  119. ^ „Russia Says Border Facility Near Ukraine Destroyed in Shell Attack”. The Moscow Times. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022. 
  120. ^ „Russia says it prevented border breach from Ukraine, Kyiv calls it fake news”. Reuters. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022. 
  121. ^ „Two Ukraine soldiers, civilian killed in shelling”. Al-Arabiyah (на језику: енглески). 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  122. ^ „Documenting and Debunking Dubious Footage from Ukraine's Frontlines”. Bellingcat. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  123. ^ „'Dumb and lazy': the flawed films of Ukrainian 'attacks' made by Russia's 'fake factory'”. The Guardian. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  124. ^ „Four Russian false flags that are comically easy to debunk”. The Telegraph. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  125. ^ „Russia's 'Idiotic' Disinformation Campaign Could Still Lead to War in Ukraine”. Vice Media. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  126. ^ Mazneva, Elena (22. 2. 2022). „Ukraine Power Plant Damaged During Two Days of Shelling”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  127. ^ Gerasimova, Tanya (21. 2. 2022). „Luhansk TPP Suspends Work Due To Militants Shelling”. ukranews_com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  128. ^ „Putin orders troops into separatist-held parts of Ukraine”. CNN. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  129. ^ „Putin sends Russian tanks into Ukraine”. The Times (на језику: енглески). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  130. ^ „Russia claims to kill 5 Ukrainian 'saboteurs' who crossed border”. The Times of Israel. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  131. ^ „Putin orders troops into eastern Ukraine on 'peacekeeping duties'”. The Guardian. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  132. ^ „Ucraina, i primi soldati russi nel Donbass”. la Repubblica (на језику: италијански). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022. 
  133. ^ „Putin's Ukraine peacekeepers "aren't fooling anyone," US warns”. Newsweek (на језику: енглески). 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. 
  134. ^ „Chilling social media footage emerges of convoys of Russian military equipment entering Donbas in Ukraine”. Sky News (на језику: енглески). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. 
  135. ^ „Putin gets no support from UN Security Council over Ukraine”. ABC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  136. ^ Woodyatt, Amy (23. 2. 2022). „Kenya's UN ambassador slams Russia and compares Ukraine crisis to Africa's colonial past”. CNN. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  137. ^ „Russian troops in east Ukraine an 'invasion,' White House declares – National”. Global News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2022. 
  138. ^ „Ukrainian president drafts reservists but rules out general mobilisation for now”. Reuters (на језику: енглески). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  139. ^ „Ukraine to introduce a state of emergency and tells its citizens to leave Russia immediately”. The Independent. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  140. ^ „Ukraine's Parliament approves state of emergency”. reuters.com. Reuters. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. „"The state of emergency comes into force at midnight local time (1000 GMT). It will last 30 days and can be extended for another 30 days."” 
  141. ^ „Ukraine calls up reservists, declares national emergency as U.S. and allies hit Russia with new sanctions”. CBS News (на језику: енглески). Приступљено 24. 2. 2022. 
  142. ^ „Russia evacuates embassy in Ukraine as crisis escalates”. Associated Press. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 23. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2022. 
  143. ^ „Ukraine hit by more cyberattacks, destructive malware”. Associated Press (на језику: енглески). 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  144. ^ „'It's too late': Russian move roils UN meeting on Ukraine”. AP NEWS (на језику: енглески). 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  145. ^ „U.S. Says Russia Will Face U.N. Security Council Resolution”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  146. ^ „Ukraine's Zelensky to Russians: 'What are you fighting for and with whom?'”. The Washington Post. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  147. ^ „Ukraine Live Updates: Russia Begins Invasion From Land and Sea”. The New York Times (на језику: енглески). 23. 2. 2022. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 24. 02. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  148. ^ „'We will hold the Kremlin accountable': International anger as Russia attacks Ukraine”. TheJournal.ie (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  149. ^ „U.S. Says Russia Will Face U.N. Security Council Resolution”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  150. ^ „Boris Johnson Condemns Russia's 'Unprovoked Attack' On Ukraine”. HuffPost UK (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  151. ^ Parti, Tarini (24. 2. 2022). „Biden Calls Putin's Ukraine Actions an 'Unprovoked and Unjustified' Attack”. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  152. ^ „Trudeau condemns Russia's attack on Ukraine, says Russia will suffer consequences”. CP24. The Canadian Press. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  153. ^ „Ukraine crisis latest news: Russia invading on multiple fronts, former Ukrainian defence minister says”. The Guardian (на језику: енглески). 24. 2. 2022. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  154. ^ „France's Macron demands 'targeted European sanctions' against Russia”. Al Arabiya English (на језику: енглески). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  155. ^ „France condemns 'paranoid' Putin address as Macron demands sanctions against Russia”. The Local France (на језику: енглески). 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  156. ^ „Norway condemns Russia's military attack on Ukraine”. Government.no. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  157. ^ „The Latest: EU plans 'harshest' sanctions against Russia”. ConchoValleyHomepage.com (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  158. ^ „Georgian nation shocked by Russian aggression in Ukraine, President declares”. First Channel (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  159. ^ „Poland and Baltic countries trigger consultations under NATO article 4”. CNN (на језику: енглески). 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  160. ^ „Czech president: Russia should be cut off from SWIFT”. Yahoo Finance (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  161. ^ „Live Updates: Ukraine Says Russia Has Begun Its Invasion – The New York Times”. The New York Times (на језику: енглески). 24. 2. 2022. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  162. ^ „'Massive' EU sanctions to target Putin's war chest”. EUobserver (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  163. ^ „PM Plenkovic: We strongly condemn Russia's invasion of Ukraine”. N1 (на језику: енглески). N1. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  164. ^ „Plenković: Croatia Will Support Sanctions Against Russia, Help Ukraine”. Total Croatia News (на језику: енглески). Total Croatia News. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  165. ^ Agencies. „Moldova condemns Russia, calls for state of emergency and shuts its airspace”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-24. 
  166. ^ Elvin, Sian. „Russia-Ukraine conflict: Thousands of refugees pour over borders”. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-24. 
  167. ^ „Israel condemns Russian attack on Ukraine”. Reuters. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  168. ^ „Israel condemns attack in Ukraine”. Ministry of Foreign Affairs of Israel. 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  169. ^ „"Deeply Dissatisfied" With India Position: Ukraine Envoy As Russia Attacks”. NDTV.com. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  170. ^ „Indonesia Desak Rusia Hormati Kedaulatan Ukraina” (на језику: индонежански). CNN Indonesia. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  171. ^ „Indonesia calls for negotiation and diplomacy after Russia attacks Ukraine, will not impose sanctions”. Channel News Asia. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  172. ^ „Comunicado de la Secretaría General de la OEA sobre ataque ruso a Ucrania” (на језику: шпански). 
  173. ^ а б „Ex-Kanzler Schröder fordert Putin zum Beenden der Invasion auf” [Ex-Chancellor Schröder calls on Putin to end the invasion]. Der Spiegel (на језику: немачки). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  174. ^ а б Ott, Clara (24. 2. 2022). „Ukraine: Gerhard Schröder äußert sich zur Invasion” [Ukraine: Gerhard Schröder comments on the invasion]. Die Welt (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  175. ^ „Schalke 04 nimmt Gazprom-Schriftzug vom Trikot” [Schalke 04 removes Gazprom lettering from uniform]. Süddeutsche Zeitung (на језику: немачки). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  176. ^ „Schalke remove Russian sponsor from team shirts”. The Independent (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  177. ^ „Russia sanctions regime”. Australian Government Department of Foreign Affairs and Trade (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  178. ^ „Use Only Official Sources About Ukraine War, Russian Media Watchdog Tells Journalists”. The Moscow Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  179. ^ „Dozens of Russian Anti-War Picketers Detained – Reports”. The Moscow Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  180. ^ „China refuses to accept Russia has ‘invaded’ Ukraine, blames US for war”. The Independent (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  181. ^ „China calls for talks on Ukraine, OKs Russian wheat imports”. Associated Press (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  182. ^ „Патријарх: Решили смо да упутимо материјалну помоћ Украјини”. Politika Online. Приступљено 2022-02-27. 
  183. ^ „Moscow Exchange has suspended trading on all of its markets until further notice”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  184. ^ „Moscow Exchange suspends trading on all markets”. Reuters. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  185. ^ „Moscow Exchange resumes trading on its markets at 10:00am”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  186. ^ „Russian stocks nosedive 20% as trading resumes on Moscow Exchange”. The Economic Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  187. ^ „Moscow, Saint Petersburg Exchanges Say Trading Suspended”. Agence France-Presse. Barron's. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  188. ^ Fabrichnaya, Elena (24. 2. 2022). „Russian cenbank to start FX intervention as rouble skids to record low”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  189. ^ Ostroff, Caitlin (24. 2. 2022). „Ukraine Central Bank Halts Currency Market, Limits Cash Withdrawals”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  190. ^ Lockett, Hudson (24. 2. 2022). „Oil rises above $100 a barrel for the first time since 2014”. The Financial Times. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  191. ^ Galbraith, Andrew (24. 2. 2022). „Stocks dive, oil surges as Russia attacks Ukraine”. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  192. ^ „Stocks dive, oil surges as Putin issues warning on Ukraine”. Nikkei Asia. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  193. ^ „ASX plunges by 3 per cent after Russia launches Ukraine invasion; Qantas COVID woes continue”. Australian Broadcasting Corporation. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  194. ^ „Shares dive, oil soars after Russian action in Ukraine”. ABC News. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  195. ^ „Sensex Today | Stock Market Crash: CLOSING BELL: Sensex logs 4th worst fall ever, dives 2,702 PTS; Nifty plunges 5%, takes losing run to 7th day”. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  196. ^ „Dozens of Russian Anti-War Picketers Detained – Reports”. The Moscow Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  197. ^ „Russian embassy target of Ukrainian anger”. VRT (broadcaster). Brussels. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  198. ^ Másson, Snorri (24. 2. 2022). „Mótmæli við sendiráðið: „Erfitt að lýsa þessu með orðum“”. Vísir.is (на језику: исландски). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  199. ^ „Tientallen demonstranten voor Russische ambassade en op Plein”. NU.nl (на језику: холандски). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  200. ^ Barradale, Greg (24. 2. 2022). „Hundreds protest outside Downing Street to demand tougher sanctions on Russia after invasion of Ukraine”. The Big Issue. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  201. ^ „Demonstrators protest outside Russian Embassy in Washington after Russia invades Ukraine”. CBS News. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  202. ^ LaPorte, Stephen (02. 03. 2022). „[Wikimedia-l] Re: Sanctions against the Russian Federation; support for Ukrainian Wikimedians”. Приступљено 02. 03. 2022. 
  203. ^ „Moscow threatens to block Russian-language Wikipedia over invasion article”. National Post. 01. 03. 2022. Архивирано из оригинала 01. 03. 2022. г. Приступљено 02. 03. 2022. 
  204. ^ „Nemačka: vlasti upozoravaju na širenje rusofobije”. 05. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  205. ^ „Sankcije ruskim sportistima, klubovima i selekcijama bez međunarodnopravnog osnova”. 02. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  206. ^ „Russian cats are now banned from international competition”. 7. 3. 2022. Приступљено 24. 6. 2023. 
  207. ^ „Zapadnjački kultur-fašizam: Zabranili Dostojevskog jer je ruski pisac”. 05. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  208. ^ „Zapadnjački kultur-fašizam: Zabranili Dostojevskog jer je ruski pisac”. 22. 03. 2022. Приступљено 24. 6. 2023. 
  209. ^ „Kardifska filharmonija uklonila dela Čajkovskog sa repertoara”. 09. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  210. ^ „Dirigent Valerij Gergijev prva kulturna žrtva Putinove invazije”. 25. 02. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  211. ^ „Valery Gergiev, a Putin Ally, Fired as Chief Conductor in Munich”. 1. 3. 2022. Приступљено 24. 6. 2023. 
  212. ^ „Ruska zajednica u Nemačkoj na udaru”. 10. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  213. ^ „Ruski mediji - RT i Sputnjik zabranjeni u EU, Tass suspendovan iz EANA”. 27. 02. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  214. ^ „YouTube blokira kanale povezane sa RT i Sputnik u Evropi”. 01. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инвазија_Русије_на_Украјину&oldid=28834836”