Прокл Цариградски

Свети Прокл (грч. Προκλος) је био архиепископ цариградски у периоду од 434. до 447. године. Познат је као ученик Светог Јована Златоустог, који га је рукоположио најпре у чин ђакона, а затим и свештеника. Свети Прокл је био сведок јављања Светог Павла Светом Јовану Златоустом. Од свог учитеља, Прокл је примио велико знање о Светом писму.

После протеривања и смрти Светог Јована Златоустог Свети Прокл, рукоположен је за епископа кизичког 426. године, а 435. године изабран је за патријарха цариградског. Управљао је црквом Божјом као мудри архијереј. Радио је предано и снажно се борио против несторијанске јереси која је била доста проширена у његово време.

За његово време догодила су се два знаменита догађаја. Прво, пренете су мошти Светог Јована Златоуста из Комана у Цариград, по жељи цара и патријарха. А у то време царовао је цар Теодосије Млађи са сестром Пулхеријом. Друго, био је велики земљотрес у Цариграду и по околини. Многа од најлепших и највећих здања срушена су том приликом. Тада патријарх Прокл с царем и мноштвом свештенства, великаша и народа, поведе литију кроз Цариград. Док су се на литији молили Богу, по предању се десило, да неко дете чудесно буде узнето високо у ваздух тако да се најзад није могло ни видети. Потом се врати и спусти лагано на земљу. Упитано где је било дете одговори, да је било однесено на небо међу анђеле и да је чуло како анђели певају песму: „Свјати Боже, свјати крјепки, свјати безсмертни, помилуј нас!“ Чувши ту песму почеше је сви људи у литији певати, и земљотрес одмах престаде. Од тада се одомаћила у цркви та дивна песма и постала саставни део Свете литургије. Дете је ускоро умрло, и сахрањено је у Цркви Свете Ирине.

Свети Прокл је служио као архијереј још 20 година након тог догађаја. Умро је 446. године.

Православна црква прославља светог Прокла 20. новембра по јулијанском календару.

Извори уреди

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.