Северина (певачица)
Северина Којић (рођена Вучковић; Сплит, 21. април 1972), позната само као Северина, хрватска је поп и поп-фолк певачица.
| Северина | |
|---|---|
 Северина (2008) | |
| Основне информације | |
| Пуно име | Северина Вучковић |
| Друга имена | Севе |
| Датум рођења | 21. април 1972. |
| Место рођења | Сплит (СР Хрватска) СФР Југославија |
| Активни период | 1989—данас |
| Занимање | |
| Жанрови | |
Биографија
Рођена је 21. априла 1972. године у Сплиту од мајке Хрватице из Дрниша и оца Србина, пореклом из Требиња, Република Српска, БиХ.[тражи се извор] Она има две сестре. Са 10 година је наступала у мјузиклу „Фране Штрапало“. Похађала је средњу музичку школу у Сплиту, и са 17 година почиње професионалну певачку каријеру. Објавила је 12 албума и сарађивала је са многима, као, на пример, Арсеном Дедићем, Џибонијем, Никшом Братошом и Жељком Бебеком. Северина се у јавности појављује и као манекенка, водитељка, и глумица. Године 2003, наступа у ријечком Хрватском народном казалишту у главној улози рок опере „Каролина Ријечка“, а 2004. године с редитељем Пеђом Личином снима филм „Гдје је нестала Словенија?“.[1]
Након вишегодишње паузе, 2004. године објављује албум Severgreen. Године 2006, је учествовала на Дори, такмичењу за представника на Песми Евровизије, и победила са песмом „Моја штикла“, са којом је представљала Хрватску на Песми Евровизије 2006. у Атини, освојивши 13. место. Песму је написао Борис Новковић, текст Северина Вучковић, а аранжман Горан Бреговић.
Дана 20. фебруара 2012. године, Северина је у Сплиту родила своје прво дете, сина Александра, из ванбрачне заједнице са Миланом Поповићем.[2] Исте године, у децембру, објављује нови студијски албум Добродошао у клуб у издању дискографске куће Далас рекордс. Са албума је издато неколико успешних синглова: „Бред Пит“, „Италиана“, „Град без људи“, „Узбуна“ и други. После успешног албума, креће на велику регионалну Турнеју Добродошао у клуб која ће посетити земље западног Балкана. Турнеја је почела концертом у Ријеци 23. марта 2013. године[3][4]
На лето 2014, снимила је песму „Uno momento“ у дуету са Министаркама која је постала други највећи успех у регији по броју прегледа са преко 100 милиона на сајту Јутјуб.[5]
Северина се 25. септембра 2015. године венчала са некадашњим фудбалером Игором Којићем, сином певача Драгана Којића Кебе.
Појављује се и у филму Последњи Србин у Хрватској у улози Франческе Гамбини де ла Норде.[6][7]
Скандал
Хрватски веб сајт „index.hr“ је 2004. године дошао до приватног снимка сексуалног чина између Северине и њеног тадашњег дечка, Милана Лучића. Веб-сајт је јуну 2004. године објавио снимке из филма. Северина је покренула тужбу против сајта због нарушавања приватности и тражила одштету од 75.000 куна. Суд је, међутим, одбацио оптужбе.
Дискографија
- Води ме на плес (1990)
- Твоја прва дјевојка (1992)
- Далматинка (1993)
- Трава зелена (1995)
- Моја ствар (1996)
- Дјевојка са села (1998)
- Ја само пјевам (1999)
- Поглед испод обрва (2001)
- Severgreen (2004)
- Здраво Маријо (2008)
- Добродошао у клуб (2012)
- Хало (2019)
Видеографија
| Видеоспот | Година | Режисер |
|---|---|---|
| Води ме на плес | 1990 | — |
| Кад си сам | 1992 | — |
| Закуни се љубави | 1992 | — |
| Далматинка | 1993 | — |
| Paloma Nera | 1993 | — |
| Моја ствар | 1996 | — |
| Од роћендана до роћендана | 1996 | — |
| Дјевојка са села | 1998 | — |
| Пријатељице | 1998 | — |
| Растајем се од живота | 1998 | — |
| Анте | 1999 | — |
| Ја само пјевам | 1999 | — |
| Додирни ми кољена | 1999 | — |
| Крени | 1999 | — |
| Да си мој | 1999 | — |
| Мала је дала | 2001 | — |
| Поглед испод обрва | 2001 | Предраг Личина |
| Криви спој | 2001 | — |
| Вирујен у те | 2001 | — |
| Адам и Сева | 2004 | — |
| Хрватица | 2004 | Предраг Личина |
| Моја штикла | 2006 | Радислав Јованов Гонзо |
| Гас, гас | 2008 | Радислав Јованов Гонзо |
| Мушкарци само треба курва | 2008 | Дарко Дриновац |
| Гаде | 2008 | Дарко Дриновац |
| Хаљиница боја лиле | 2008 | Дарко Дриновац |
| Тридесете | 2008 | Виктор Драго |
| Лола | 2010 | Вижуал инфинити |
| Brad Pitt | 2011 | Дарко Дриновац |
| Град без људи | 2011 | Дарко Дриновац |
| Italiana | 2012 | Дарко Дриновац |
| Узбуна | 2012 | Дафне Јемершић / Предраг Личина |
| Hurem | 2013 | Доријан Колунџија / Галерија12 |
| Добродошао у клуб | 2013 | Марко Грубишић |
| Алкатраз | 2014 | Дино Сенчар |
| Uno momento | 2014 | Андреј Илић |
| Море туге | 2014 | Милош Надаждин |
| Генерале | 2014 | Ведад Јашаревић |
| Calimero | 2015 | Дафне Јемершић |
| Шта је свит | 2015 | Дарко Дриновац |
| Секунде | 2016 | Петар Пашић |
| Силикони | 2016 | Петар Пашић |
| Као | 2017 | Дарко Дриновац |
| Отрове | 2017 | Петар Пашић |
| Мртав без мене | 2017 | Дарко Дриновац |
| Куда за викенд | 2017 | — |
| Hazard | 2017 | Лазар Богдановић / Љуба |
| Унапријед готово | 2018 | Дарко Дриновац |
| Од лета до лета | 2018 | Милиграм мјузик продакшон |
| Туторијал | 2018 | Петар Пашић |
| Магија | 2018 | Анже Шкрубе |
| Имаш право | 2018 | Дарко Дриновац |
| Хало | 2019 | Петар Пашић / Љуба |
| Кума | 2019 | Mihoci / Дарко Дриновац |
| Мирна | 2019 | Дафне Јемершић |
| Фатаморгана | 2019 | Љуба |
| Далеко ти кућа | 2019 | Љуба |
| Лоша | 2019 | Алексеј Фигуров |
| Рођено моје | 2019 | Nejc Levstik |
Референце
- ^ Autor: Portal Jutarnji.hr (26. 1. 2007). „Чак три премијере Глембајевих у ријечком ХНК”. Jutarnji.hr. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2012. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Severina rodila sina Aleksandra Архивирано на сајту Wayback Machine (март 20, 2012) (језик: енглески), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Severina postavila nove koncertne standarde”. Sevefanclub.com. 26. 3. 2013. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2013. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Seve iz Rijeke krenula na Dobrodošao u klub turneju”. Tracara.com. 24. 3. 2013. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ SEVERINA FEAT. MINISTARKE - UNO MOMENTO (OFFICIAL VIDEO), Приступљено 28. 8. 2017.
- ^ „"Poslednji Srbin u Hrvatskoj": Zašto Srbi, a ne Mađari ili Italijani?”. Blic. 7. 3. 2019. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Posljednji Srbin u Hrvatskoj на сајту IMDb (језик: енглески)
Спољашње везе
Медији везани за чланак Северина на Викимедијиној остави