Скопска област (Краљевина СХС)
Скопска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
| Скопска област | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||
 Скопска област | |||||||||
| Главни град | Скопље | ||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
| Површина | 8.849 км2 | ||||||||
| Становништво | 336.243 | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
| |||||||||
Географија уреди
Средишња и главна обласна самоуправа у Јужној Србији, углавном у области горњег Повардарја, залазећи и у поречје Радике, притока Црног Дрима више Дебра.
Скопска област се налазиизмеђу врањске и косовске области на сјеверу, и брегалничке и битољске области на југу, допире на истоку у Осоговији скоро до бугарске границе, док се на западу на планини Корабу граничи с Албанијом.
Главно је средиште Скопске области Скопље, по коме се ова област, скоро итог распрострањења и у средњем вијеку звала скопска област или скопска страна. То је у главном Скопска Стара Србија, чије је средиште Скопље још послије под Турцима називало метрополом Србије.
Становништво уреди
Скопска област највећим је дијелом српско (193.926), затим арнаутско и арнауташко (90.276), а остатак чине Турци, с нешто Јевреја и Цинцара.
По вјери је било: 180.738 православних, 1.162 католика, 86 евангелика, 152.435 муслимана, 1.907 мојсијевца и 35 других вјероисповести.
Задужбине уреди
Скопска област врло је богата српским средњовековним задужбинама, којих највише има у Скопској Црној Гори, у старој жупи Матки, западно од Скопља, и по осталој ближњој околини Скопља (види Скопско поље), у старим жупама Жеглигову и Злетову, и у предјелу Ријека, где се међу Мијацима и до данас сачувала стара дрворезбарска и сликарска школа.
Главна насеља уреди
Главне вароши су:
а варошице:
Скопска област је настала спајањем ранијих округа Тетовског и Скопског, као и срезова жеглиговског (Куманово) и кратовског из Кумановског округа.
Област је садржавала срезове:[1]
- Велески
- Галички (Ростуша)
- Горњополошки (Тетово)
- Доњополошки (Гостивар)
- Жеглиговски (Куманово)
- Качанички
- Кратовски
- Поречки (Брод)
- Скопски
Након увођења бановина, простор целе области је у Вардарској бановини, чије је средиште такође било Скопље.
Велики жупани уреди
- Јован Наумовић 1928-1929.
Литература уреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Народна енциклопедија, 1925 г.- књига 4. — странице 135-137.
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924