Слободан Вуксановић

српски политичар

Др Слободан Вуксановић (Београд, 2. мај 1965) је песник, есејистичар и преводилац и бивши министар просвете и спорта у влади Војислава Коштунице.

Слободан Вуксановић
Slobodan Vuksanović.jpg
Биографија
Датум рођења(1965-05-02)2. мај 1965.(56 год.)
Место рођењаБеоград
СФРЈ
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Политичка
партија
Српска напредна странка
Раније:
Демократска странка Србије (2004—2013)
Народна демократска странка (2001—2004)
Покрет за демократску Србију (2000—2001)
Народни покрет Отпор (2000)
Демократска странка (1990—2000)
Министар просвете и спорта
19. октобар 2004 — 15. мај 2007.
ПретходникЉиљана Чолић
НаследникЗоран Лончар
Снежана Самарџић-Марковић

Дипломирао је на одсеку за Општу и југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду, магистрирао је 1993. године, на тему о српском песништву у Румунији, а докторирао 1998. на тему о српском песништву у дијаспори у Новом Саду.

Био је уредник часописа „Видици“ (од 1990. до 1992. године), професор књижевности у Музичкој школи „Мокрањац“ (1991—1992), главни и одговорни уредник листа „Студент (часопис)“ (1992—1993). Аутор је 12 књига и члан Удружења књижевника Србије.

Вуксановић је у младости играо кошарку у првој постави „Радничког“.

Говори енглески језик.

Политичка каријераУреди

Слободан Вуксановић био је члан Демократске странке од 1990. У ДС, и у политику уопште, ушао је јер је његов ујак, Драгољуб Мићуновић, био председник странке.[1] Био је и један од људи који су обновили рад Демократске омладине, и три године портпарол странке. Из Демократске странке је иступио са позиције потпредседника после Шесте конвенције ДС 27. фебруара 2000. године, када његова кандидатура за председника странке није прошла. Победио га је председник странке др Зоран Ђинђић, кога је подржало 605 делегата, према 485 за Вуксановића.

Народном покрету Отпор приступио је 1. јуна 2000, а иступио 23. октобра исте године. Прелази у Покрет за демократску Србију (ПДС) Момчила Перишића, где је 4. новембра 2000. изабран за потпредседника. Из ПДС, са групом истомишљеника, такође иступа у новембру 2002. не успевши да преузме место председника покрета, и они оснивају Народну демократску странку (НДС), са Вуксановићем као председником.

Биран за посланика Скупштине Србије, а више пута за општинског и градског одборника. На локалним изборима у септембру 2004, Слободан Вуксановић се кандидовао за градоначелника Београда са слоганом Баш Наш! (завршио на последњем месту са 6892 гласа док је за кандидатуру било потребно 10.000 потписа).

Његова НДС је потом колективно приступила ДСС-у Војислава Коштунице, а он је изабран на место министра за просвету и спорт у Влади Србије, на којем је наследио Љиљану Чолић, која је поднела оставку под притиском јавности после низа контроверзних потеза.

Након избора 2008. године, радио је на месту Шефа информативне службе Демократске странке Србије. Докторирао на Европском универзитету у Београду у области међународних односа, 2009.год. Био је професор методике наставе и књижевности за децу на Државном универзитету у Новом Пазару од 2009. до 2014. године. Објавио је 25 књига - есеји, приручници, уџбеници, монодраме, романе и песме. Увршћен у књизи изузетних интелектуалаца 2010.г. Биографски институт, Универзитет у Кембриџу.

23. априла 2013. године је напустио Демократску странку Србије. [2]

Гласине о "бескућништву"Уреди

Слободан Вуксановић је привукао пажњу јавности након што је дневни лист Курир у јануару 2017. године објавио чланак под насловом "ШОКАНТНО! БИВШИ МИНИСТАР БЕСКУЋНИК!", у којем се наводило како је Вуксановић "регистрован као бескућник" и да је недавно нађен "сав изнемогао" у парку на клупи "усред ноћи", како "сазнаје Курир".[3] Штампано издање овог чланка је садржало и фотографију Вуксановићевог ујака Мићуновића као и цитат у управном говору који је био приписан Мићуновићу, чиме се стварао утисак да је Мићуновић недавно лично потврдио ове гласине о свом рођаку.

Убрзо након објављивања овог чланка, људи блиски Вуксановићу, а пре свега његов сусед Душан Дуле Недељковић, су отворено негирали ове тврдње, наводећи да је Вуксановић и даље универзитетски професор који живи у стану на Врачару.[4] Слободан Вуксановић је и сам био интервјуисан поводом ових тврдњи од стране разних медија,[5] између осталог и на свом радном месту,[6] при чему је изјавио:

Навикао сам у 28 година политичког ангажмана да се многима сервирају овакви текстови када су кандидати за неке државне функције. Ја сам то неколико пута доживео, али први пут сада кад се не кандидујем ни за једну функцију на било којим од предстојећих избора.

ДелаУреди

  • Халејева комета над Косовом (1990), Песме, Хипнос, Београд
  • Есеј о анђелима (1992), Песме, Рад, Београд
  • Путовање Јелене Ердељан (1993), Песме, Студентски културни центар, Београд
  • Рука огњена (1994), Песме, рад, Београд
  • Сад памет у главу (1995), друго издање (1997), а треће (2000), ова монодрама премијерно је изведена 3. Октобра 1996. У позоришту Радовић, БИГЗ, Београд
  • Прећутане песме (1993), Есеји, Дечије новине, Горњи Милановац
  • Бицикл Милоша Црњанског (1993), Есеји, Културни центар, С. Паланка
  • Песме са границе (1995), Есеји, Просвета, Београд
  • Поетика завичајног (1998), Есеји, Дом културе, Чачак
  • Далеко од сензационалног (2000), Есеји, Блиц, Београд
  • Лисац на асфалту (2000), Роман, Евро, Београд
  • Прећутана књижевност (2003), Есеји, Удружење књижевника Србије
  • Песма о Косову (1991)
  • Политичке комуникације (2009), Есеји, Просвета, Београд
  • Сачувај Боже, далеко било (2009), Монодраме-monodramas, двојезично, српско-енглеско издање, Просвета, Београд
  • Белешке о лектири I (2009), Монографија, Књига Комерц, Београд
  • Белешке о лектири II (2009), Монографија, Књига Комерц, Београд
  • Мали људи (преглед књижевности за децу) (2010), Есеји, Књига Комерц, Београд
  • 56 примера, приручник-методичка обрада наставних јединица, есеји (2011), Књига Комерц, Београд
  • Методички подсетник –приручник за студенте и наставнике (2012), Књига Комерц, Београд
  • Мала писма великој Ањи (2012), Лагуна, Београд
  • Опште особине књижевности за децу (2012), приручник за студенте и наставнике, Шпринт, Београд
  • Методичка пракса (2012), приручник за студенте и наставнике, Шпринт, Београд
  • Мала писма великој Ањи (2013), друго издање, Лагуна, Београд
  • Letters to my daughter Anya (2013), издање на енглеском језику, Лагуна, Београд
  • Тајна једног дворишта (2014) песме за тинејџере,Чигоја, Београд
  • Павловића дућан (2015) приче, Чигоја, Београд

РеференцеУреди

  1. ^ GLAS JAVNOSTI, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Б92, Приступљено 6. 8. 2013.
  3. ^ „ŠOKANTNO! BIVŠI MINISTAR BESKUĆNIK: Lekari ga sklonili s ulice da se ne bi smrzao!”. kurir.rs (на језику: српски). 2017-01-17. Приступљено 2021-04-06. »Слободан Вуксановић, некадашњи министар просвете у влади Војислава Коштунице, живи као бескућник, сазнаје Курир! Овај некада високопозиционирани политичар и доктор наука, како сазнајемо, нашао се на улици после развода и губитка професорског посла. Њега су, смрзнутог и гладног, недавно у парку на клупи, по пријави грађана, пронашли лекари из најближег дома здравља. Покупили га са клупе- Човек је био у једном београдском парку на великом минусу, усред ноћи. Био је сав изнемогао, тресао се од хладноће, на себи је имао само танку јакну, а поред њега је био ранац. Један од пролазника је приметио човека како сатима седи на клупи и решио је да то пријави дежурној служби најближег дома здравља. Екипа је убрзо стигла, уверила се да није пијан, већ врло слаб и изнурен. Није уопште ни крио да је већ регистрован као бескућник, али му је било веома непријатно. Код себе није имао документа, али је рекао и како се зове и да је био министар и универзитетски професор. Испричао је и да је скоро изгубио посао, да се у међувремену развео и да се иселио из заједничког стана - испричао је наш извор.« 
  4. ^ „NIJE TAČNO DA JE SLOBODAN VUKSANOVIĆ BESKUĆNIK: Evo gde je i šta radi bivši ministar prosvete”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06. 
  5. ^ „Vuksanović: Nisam izgladneli beskućnik”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06. 
  6. ^ „VUKSANOVIĆ O PRIČI DA JE BESKUĆNIK: Ovo je istina o bivšem ministru prosvete”. www.srbijadanas.com (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-04-06. 

Спољашње везеУреди