Списак литванских владара

списак на Викимедији

Ово је списак литванских владара од Ригнолда до Миндаугаса II.

Пре настанка Литванске државе уреди

Династија Владар Раздобље Напомене
Рингаудасова династија Ригнолд
(Ringaudas)
1214. – после 1219.
  • Био је велики војвода литванских племена и сукобљавао се са Галицијом-Волинијом [1][2];
  • Био је потиснут од стране Крсташа и повукао се на теристорије руских земаља [3][4].
Даујотасова династија Даујотас 1214. – после 1219.
  • О њему се зна само да је био велики војвода литванских племена и сукобљавао се са Галицијом-Волинијом [1][2];
  • Био је потиснут од стране Крсташа и повукао се на теристорије руских земаља [3][4].
Даујотасова династија Валикаила после 1219. Брат Даујотаса;
  • О њему се зна само да је био велики војвода литванских племена и сукобљавао се са Галицијом-Волинијом [1][2];
  • Био је потиснут од стране Крсташа и повукао се на теристорије руских земаља [3][4].
Династија Кентаурас Живинбудас после 1219.
  • Био је велики војвода литванских племена, наследио је Рингаудаса и сукобљавао се са Галицијом-Волинијом [1][2];
  • Био је потиснут од стране Крсташа и повукао се на теристорије руских земаља [3][4].
Рингаудасова династија Довспрунк
(Dausprungas)
после 1219. – 1238. Син Рингаудаса;
  • Наследио је Живинбудаса као велики војвода Литваније и сукобљавао се са Галицијом-Волинијом[1][2];
  • Био је потиснут од стране Крсташа и повукао се на територије руских земаља [3][4].

Велика кнежевина Литванија уреди

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Династија Миндаугас Миндаугас I 1236. – 1263. Син Ригнолда;
  • Уједињење Литванских племена из басена Њемена у моћну Литванску државу;
  • Потиснут је из руских земаља;
  • Неуспешни сукоби са Галицијом-Волинијом [3][4][5];
  • 1251. - крстио се да би умањио притиске са крсташа;
  • 1253. - добио је краљевску круну од папе Иноћентија IV;
  • Од 1253. до 1263. - сукоби са Руским државицама и са Монголима;
  • Крајем педесетих година XIII века - крсташи су закорачили у Жемајтију узрокујући локалну побуну: Миндаугас подржава побуну и враћа се паганским обичајима, због чега је и убијен 1263. године [6].
 
Династија Миндаугас Тројнат
(Treniota)
1263. – 1265. Син Миндаугасове сестре непознатог имена;
  • 1263. — искористио је стричеву смрт да би се докопао власти;
  • 1265. — убијен је и велики кнез постаје Ваишвилкас [1].
 
Династија Миндаугас Ваишвилкас 1265. – 1267. Син Миндаугаса;
  • 1265. — Тројнат је убијен и Ваишвилкас постаје велики кнез;
  • Повратак хришћанства у Литванију [1];
  • 1265. — његова војска предвођена кнезом Василикијем и његовим шураком, кнезом Шварном упада у Малопољску: пљачка Скаризева, Тарчкуа, Вислице, Хелма, Бјале, Лублина и Червјења.
  • 1266. — пољска контраофанзива и опсада Белза;
    • 19. јун - Шварно је побећен у бици код Врата;
  • 1266. — мир са Пољском [7];
  • 1267. — замонашио се и престо препустио Шварну [1].
 
Рјуриковичи Шварно Данилович
(Švarnas)
1267. – 1269. Ваишвилкасов шурак;
  • Био је краљ Галиције-Волиније;
  • 1267. — Ваишвилкас се замонашио и Шварно постаје велики кнез;
  • хришћанство у Литванији;
  • 1269. — умро је у тамници у Хелму [1].
Династија Кентаурас Тројден
(Traidens)
1270. – 1282. Син Живинбудаса;
  • 1270. — Изабран је за великог кнеза;
  • Јак владар;
  • Успео је одбити све нападе Тевтонских витезова;
  • Јаке трговачке везе са Русијом и Ливонијом;
  • Повратак паганизма у Литванију [1];
  • Ширење ка југу и југоистоку [8];
  • Инвазије на Пољску (1273—1278);
    • 1273. - обнова сукоба са Пољском;
    • 1278. - инвазија на Лублин: пораз у бици код Лукува;
    • 1278. - конгрес у Ленду: склапање мира са Пољском [7][9].
 
Династија Миндаугас Довмонт
(Daumantas)
1282. – 1285. Миндаугасов далеки рођак;
  • Пре доласка на престо је владао Псковом;
  • 1282. — он из Пскова упада у Литванију и осваја је;
  • Повратак хришћанства у Литванију: походи против паганских Литванаца у Полоцку [1];
  • 1282. — наставак упада у Пољску: литвански пораз код села Ровини [9];
  • Сукоби са Тевтонским витезовима;
  • 1285. — умро је и проглашен је за православног свеца [1].
Династија Гедиминас Бутигеидас 1285. – 1291. Порекло непознато;
  • Један од оснивача династије Гедиминас;
  • Паганизам у Литванији;
  • Од 1290. - Ливонска племена су уништена: рат са Тевтонским витезовима [1].
Династија Гедиминас Пукуверас 1291. – 1295. Бутигеидасов брат;
  • Један од оснивача династије Гедиминас;
  • Паганизам у Литванији;
  • Рат са Тевтонским витезовима;
  • 1292. - пљачкашки походи у Пољску: Пољаци позивају у помоћ Тевтонске витезове [1].
Династија Гедиминас Витенис 1295. – 1315. Пукуверасов син;
  • Један од оснивача династије Гедиминас;
  • Паганизам у Литванији;
  • Пљачкашки походи у Пољску: Пољаци позивају у помоћ Тевтонске витезове;
  • Рат са Тевтонским витезовима;
    • 1296. - Литванци проваљују у Ливонију;
    • 1298. - походи против Риге;
  • 1307. - пао је Полоцк;
  • Освајање Минска, Пинска и Турова;
  • (1311—1315) - походи на Прусе [1].
 
Династија Гедиминас Гедимин 1315. – 1341. Пукуверасов син;
  • (1315—1322) Престолница државе била је у северозападној Литванији у граду Пограудену;
  • 1322. - престолница државе је премештена у Вилњус;
  • Паганизам у Литванији, али и толеранција према свим хришћанима;
  • Освајање великих делова западне Русије;
    • 1318. - његов син је женидбом са владарком Витерпска добио тај град;
    • 1323. - освојио је Кијев и започео освајање Волиније;
    • 1326. - освојио је Минск;
    • Освојен је Туров и Пинск;
    • 1340. - освојена је Волинија;
  • 1322. - папа је послао легате да крсте Гедиминаса, али он је то одбио;
  • Сукоби са Тевтонским витезовима око Жемајтије: окончан Вилњуским миром 1323., који је подржан од папе 1324;
  • Од 1330. - походи на Прусе: успешно ратовање с њима;
  • 1337. - упади у Пољску;
  • 1341. - погинуо је у бици [1].
 
Династија Гедиминас Јанунутис 1341. – 1345. Син Гедиминаса и Јевне Ивановне;
  • 1341. - наследио је оца погинулог у боју;
  • 1345. - брат Алгирдас га је збацио с престола и он бежи у руске земље [1].
Династија Гедиминас Алгирдас 1345. – 1377. Син Гедиминаса и Јевне Ивановне;
  • 1345. - свргнуо је брата с власти;
  • Освајања на истоку: кнежевине Чернигов, Перејаслављ и Кијев га признају за врховног господара уместо кана Златне хорде;
  • Основана прва руска православна митрополија у Литванији [1];
  • 1370. - његов брат војвода Кестутис је заједно са Лубартом Луцким опсео стари дрвени дворац Володимир: дворац се предао и разорен је;
  • 1376. - Кестутис и Лубарт су са Јиржијем Белзким преко реке Сан, код Завихоста, упали у Пољску и освојили и опљачкали многа села на Висли и продрли до града Тарнова и извршили масакр становништва: страдали су: Лублин, Сандомјеж и Галиција, а освојени су Белз и Хелм.
  • 1377. - Пољска експедиција против Литванаца: губитак Хелма и Белза [10].
 
Јагелонци Јогаила Алгирдаитис 1377. – 1381. Син Алгирдаса и Јулијане Александрович;
  • Младост му је била несрећна;
  • Био је мршав, благо сужаване браде. Глава му је била мала, скоро је био протпуно ћелав, имао је црн мале очи, велике уши, дубоки глас, говорио је брзо, имао је и дуг и танак врат [11];
  • 1377. - наследио је оца на престолу;
  • Борио се против Велике Московске кнежевине и Велике кнежевине Владимира: неуспех;
  • 1382. - после дуге борбе стриц га је збацио с власти [1].
 
Династија Гедиминас Војвода Кестутис 1381. – 1382. Син Гедиминаса и Јевне Ивановне;
  • 1381. - после дуге борбе је свргнуо синовца с власти;
  • 1382. - погинуо је у побуни која је избила против његове власти [1].
 
Персонална унија с Пољском
Јагелонци Јогаила Алгирдаитис
друга владавина
1382. – 1398.
  • мај 1385. - венчање са Јадвигом Пољском, његово примање католицизма (при крштењу је његово име промењено у Владислав Јагело) и крунисање за пољског краља;
  • Тада само племство у Литванији прима католицизам, Тевтонски ред више нема право да напада Литванију под изговором крсташког рата;
  • 1385. — Унија из Крева: формирана је персонална унија између Литваније и Пољске;
  • 1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а његов рођак Витаутас Велики је заједно са Тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витаутасу даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније;
  • Био је витез реда Змаја [11].
 
Династија Гедиминас Витаутас Велики 1398. – 1430. Син Кестутиса и Бируте;
  • 1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а његов рођак Витаутас Велики је заједно са Тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витаутасу даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније;
  • 1401. — Унија из Вилњуса и Радома: Литванија добија велику аутономију;
  • Рат против Тевтонске државе;
    • 1409. - успешна тевтонска инвазија против Пољске и Литваније;
    • 1409. - Литванци и Пољаци су их одбили и освојили Бамберг;
    • 1409. - склопљен привремени мир;
  • 15. јул 1410. - Битка код Гринвалда: уклањање тевтонске опасности, чији ред се више никад није усудио окренути се против Пољске;
  • 1413. — Унија из Хродла;
  • Одбио је краљевску круну имајући обзира према Јогаили [11].
 
Династија Гедиминас Швитригаила 1430. – 1432. Син Алгирдаса и Јулијане Тверске;
  • 1430. - на престо га је довео Јогаила без икаквог консултовања с племством;
  • 1431. - конгрес у Сандомјежу: племство га прихвата за великог кнеза, под условом да се крунише за краља, што му Јогаила забрањује;
  • 1431. - у савезу са Тевтонцима се побунио против пољске власти: неуспех;
  • 1432. - пораз под Ашмјанијем и бег у Витепск: нови велики кнез постаје Жигмунд Кестутаитис [11].
 
Династија Гедиминас Жигмунд I Кестутаитис
(Žygimantas Kęstutaitis)
1432. – 1440. Син Кестутиса и Бируте, брат Витаутаса Великог;
  • 1432. - Швитригаила је поражен под Ашмјанијем и побегао је у Витепск: Жигмунд је постао велики кнез Литваније;
  • Од 1432. до 1434. - Унија из Гродна;
    • 1434. - Јогаила га је признао за великог кнеза [11];
  • 1435. - рат против Тевтонских витезова;
    • 1. септембар 1435. - Битка код Швидругела: пораз и губитак Ливоније и Велкомјерша;
    • 31. децембар 1435. - дошло је до тевтонско-литванског уговора у Бжешћу Кујавском;
      • 1437. - испуњени су услови мира: Гродно је предато Тевтонцима, а Тевтонци су признали суверенитет Пољске над Великом кнежевином Литванијом [12].
 

Пољско-литванска унија уреди

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Јагелонци Казимир IV
(Kazimieras IV)
1440. – 1492. Син Јогаиле и Софије Халшанске;
  • Био је висок растом; био је ћелав, као његов отац; био је мршав; од раног детињства до старости, волео је лов [13];
  • 1440 - на позив литванских племића преузео је власт у Литванији;
  • За време његове малолетности, истинску власт су држали племићи;
  • 1445. - изабран је за краља Пољске;
  • 25. јуна 1447. - постао је краљ Пољске;
  • 1454. — Отишао је у рат против Тевтонског реда и победио га је и освојио Пруску;
  • 1457. - претендент за угарско-бохмијски престо.
 
Јагелонци Александар I Пољски
(Aleksandras)
1492. – 1505. Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Био је средњег раста, имао је танко лице и био је проћелав. Био је ћутљив, али је имао смисао за хумор [14];
  • Од 1492. до 1501. - само је владао Литванијом;
  • 1501. - Унија из Мјелника: поново је ујединио Пољску и Литванијом;
  • Литванију су опустошили Татари;
  • Стефан Велики је освојио Покутију;
  • Московски кнез Иван III је освојио Меценск, Серпејск, Бријанск, Дорогобуж и Путивљ;
  • После тога Александар се окренуо ратовању са Молдавијом;
  • 1505. - донети нови закони тј. нови устав: ограничава се краљева моћ у корист властеле;
  • На самрти наредио је напад на Татаре:
 
Јагелонци Жигмунд I Пољски
(Žygimantas Senasis)
1506. – 1548. Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе [15];
  • Ра против Русије (1507—1508)
  • Водио је рат против Пруске:
    • 1521. - Пораз Тевтонских витезова и њихово покоравање;
  • Татари, по наређењу Турака, у неколико наврата проваљују у Пољску;
  • Мир с Турцима 1525., на три године;
  • 1529. - освајање Мазовије;
  • Рефоримисао је правосуђе;
  • Раст економије;
  • Био је мецена уметности;
 
Јагелонци Жигмунд II Пољски
(Žygimantas Augustas)
1548. – 1572. Син Жигмунда Старог и Боне Сфорца;
  • Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе [16];
  • Ливонски рат (1558—1583):
    • 1559. - Ливонија се ставља под Жигмундов конкордат;
    • 2. августа 1560. - Битка код Ермеса: Руси су потукли Ливонце;
    • 1560. - Пад Фелина под Руску власт;
    • 1561. - Ливонија се потчињава Литванији;
    • 1563. - Руси освајају Полоцк, али су поражени на Ули;
    • Жигмунд покушава да увуче Татаре и Турке у рат против Русије, али је ту имао половични успех;
      • Турци нису увучени у рат, али Татари покушавају да освоје Москву и поражени су;
  • 1. јула 1569. - Лублинска унија: остварена реална унија између Пољске и Литваније; Литванија уступила Пољској територије данашње Украјине.
 

Државна заједница Пољске и Литваније уреди

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Реална унија са Пољском
Изборна монархија - Племство бира монархе
Династија Валоа Анри III Валоа
(Henryk Walezy)
1573. – 1574.
  • Био је висок, са племенитим очима, милостив, тако лепих руку, које није имало ни један човек ни жена у Француској који презентују истовремено пуно достојанства у понашању.
  • 11. мај 1573. - племство га је изабрало за краља Литваније и Пољске, али је он тада морао бити толерантан према протестантима;
  • 24. јануар 1574. - завладао је Литваније и Пољске;
  • Ливонски рат: Руси освајају Естонију
  • 30. маја умро му је брат Шарл IX и он се 18. јуна потајно вратио из Пољске и преузео француски престо, а Литванци и Пољаци су прогласили да је абдицирао.
 
Јагелонци Ана Јагелонска
(Anna Jagiellonka)
1575. – 1586. Кћерка Жигманда Старог и Боне Сфорца;
  • Била је ниска, али веома пријатна [17];
  • 1576. - удала се за Стефана Баторија, ердељског кнеза;
  • Ливонски рат:
    • 1575. - Руси освајају Балтичку луку Пернов;
    • 1577. - Руси освајају Естонију;
    • 1577. - Руска царска армија из Пскова напада јужну Ливонију и осваја: Маријенхаузен, Режицу, Даугавпилс...;
  • 1586. - Стефан Батори је умро и она је сишла с власти.
 
Династија Батори Стефан Батори
(Stefan I Batory)
1576. – 1586. Супруг Ане Јагелонске;
  • То је био господин велике лепоте, лица мршавог, природно руменог, имао је црну косу, и чудно бели зуби, имао је орловски нос, са којим је личио на Атилу бича Господњег.[18];
  • 1576. - на власт је дошао женидбом са Аном Јагелонском;
  • Брзо се учврстио на престолу уз подршку шљахте и цркве;
  • Ливонски рат:
    • 1579. - У настојању да спречи руски излазак на Балтичко море, заратио је с њом; организовао војску ослобођених кметова од 20.000 људи, поред козака и најамника; освојио је Полоцк;
    • 1581. - Опсада Псакова: пораз пољских трупа;
    • 15. јануар 1582. - мир у Јам-Запољском: Русија приморана да уступи Ливонију Пољској на 10 година;
  • 1586. - Стефан Батори је умро и Ана Јегелонска је сишла с власти.
 
Династија Васа Сигисмунд III Васа
(Zygmunt III Waza)
1587. – 1632.
  • Био је нежења; Био је стаситог струка, великог чела, великог нос, био је стасит, али је имао дугу браду, велике, нежне очи и био је љубазан.[19];
  • 18. септембра 1587. - изабран за краља Литваније и Пољске;
  • Био ватрен католик и борио се против протестаната;
  • 1592. - наслеђује шведску круну и настоји да Шведској припоји Пољску: отпор пољских магната и цркве;
  • Пољско-шведски рат (1600—1611):
    • 1604. - Сигисмунд је сишао са шведског престола;
    • Битка код поморске базе Пуку: Пољска победа;
    • 1606. - Битка код Хела: Пољска победа;
    • 1609. - Битка у Ришком заливу: Пољаци запалили део шведских продова;
  • Пољско-шведски рат (1617—1629):
    • 1617. - Сигисмунд објављује рат Шведској: покушава да се врати на шведски престо;
    • 27. октобар 1627. - Битка код Оливе: пољска победа;
    • 1628. - Пољска трпи низ пораза: приморана је да се повуче у луку Гдањск;
    • Порази у копненим биткама: мир у Алтмарку, на пољску штету.
 
Династија Васа Владислав IV Васа
(Władysław IV Vasa)
1632. – 1648. Син Сигисмунда Васе;
  • Имао је лепо и пријатно лице, са бледо розом кожом. Био је скроман; имао је светлу косу, очи живе, са веселим, али мирним погледом, све световности, имао је дугачак нос, и даље задржавао дечачки став, згодне удове; грациозан говор.[20];
  • Успешно је спречио да Пољска буде битније укључена у Тридесетогодишњи рат;
  • Честе стране инвазије: све су одбијене;
  • Верска толеранција;
  • Војне реформе;
  • Златно доба Пољске;
  • Напетости у земљи: неслагања племића;
  • Члан реда Златног руна.
 
Династија Васа Јан II Казимир
(Jan II Kazimierz Waza)
1648. – 1668. Син Сигисмунда Васе;
  • Јан Казимир је био високог раста, сасвим лепо обликован, и био би леп, да није имао црно лице. Његове карактеристике на први поглед нису баш пријатне. Осим тога нема грациозне покрете тела, и није никакав говорник говора.[21];
  • 1648. - побуна козака;
  • Козаци проглашавају за свог владара руског цара;
  • Руско-пољски рат (1654—1657);
  • Био је члан језуита;
  • Одметање племића;
  • Рат против Швеђана (1655—1660), тј. Потоп:
    • Швеђани су освојили скоро целу Пољску, али нису могли да задрже св ту територију, па су се повукли;
      • Пољска је срављена са земљом;
    • 1660. - одрекао се права на шведски престо;
      • Швеђанима је предата Ливонија са Ригом;
  • 1668. - Јан Казимир је абдицирао и замонашио се у Француској.
 
Династија Вишњевецки Михаил Корибут Вишњевецки
(Michał Korybut Wiśniowiecki)
1669. – 1673.
  • Михал није био богат и зато није могао бити добар владар. Није био ожењен, а био је и млад (са свега 28 година); Био је католик, али није имао никакво политичко искуство, и веће амбиције, дакле, безопасан за Швеђане;
  • 16. јуна 1669. - Михал је изабран за краља Пољске;
  • 29. септембра 1669. - крунисан је;
  • Феудална анархија у Пољско-Литванској унији
  • 6. октобра 1669. - постаје шпански витез Златног руна;
  • 12. новембар 1669. - негодовање племић, због његовог избора за краља;
  • 1670. - почео је враћати козаке под своју власт;
  • 28. новембра 1670. - побуна у Пруској:
  • 1671. - нове побуне козака;
  • 10. децембра 1671. - Турци му објављују рат: захтевају повлачење пољских трупа из Украјине и Подолије;
    • јун 1572. - Турци упадају у Украјину
    • Губитак Званца (јула) и Камјанетса (26. августа);
    • (20 - 29. септембра) Опсада Лавова: успешна одбрана;
    • Победа над Турцима под градовима: Ухриновом, Њемировом, Калухом, Комарном (септембра) и Петранком (14. октобра);
    • 18. октобра 1672. - мир са Турцима: Турци добијају Подолију и Украјину (од Дњепра до Дњестра); Република дужна да плаћа годишњи данак Турцима у износу од 22 000 златника
  • 1672. - смиривање козака;
  • 27. јуна 1672. државну удар незадовољника;
  • 6. јуна 1672. - Од папе добио титулу Бранилац вере;
  • 11. марта 1673. - Турци поново прете ратом: објављивање рата:
    • Варшава спремљена за одбрану;
    • Главнокомандујући пољско-литванске војске је Јан Собјески;
    • Јан упада у Молдавију
    • 11. октобра Битка код Хотина: победа пољске војске [22].
 
Династија Собјески Јан III Собјески
(Jan III Sobieski)
1673. – 1695.
  • Био је леп, висок, дебео у лицу, орловског носа, с очима пуним ватре,, племенит и отворен [23];
  • Стабилност Пољско-Литванке уније;
  • (1674—1676) - рат с Турцима и Татарима:
    • Битка код Бара (1674): Пољска победа;
    • Битка код Лавова (1675): Пољска победа;
    • Битка код Теребовља (1675);
    • Битка код Војнилова (1675): Пољска победа;
    • Битка код Журавна (1676): Пољска победа;
    • Повратак Жоравна, Бара и Решова;
    • Јан добио надимак Лехистански лав;
  • Учвршћивање централне власти;
  • Војне реформе;
  • (1674—1676) - рат с Турцима и Татарима:
    • 12. септембар 1683. - Опсада Беча (1683): Јан је победио турску царску армију и одбранио хришћанство;
    • 7. октобар 1683. - Прва битка код Штурова: Пољски пораз;
    • 9. октобар 1683. - Друга битка код Штурова: Пољска победа;
    • 1684. - Битка код Јазловице;
    • 1684. - Битка код Жвањеца;
    • 1684. - Битка код Јашија;
    • 13. септембар 1691. - Битка код Суцеаве: Пољска победа;
    • 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа;
    • 1695. - Татарска инвазија на Републику;
      • 11—12. фебруар - Битка код Лавова: Пољска победа;
    • 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа.
 
Династија Ветин Август II Јаки
(August II Mocny)
1697. – 1706.
  • Имао је изузетно јаку физичку снагу, због чега је и добио надимке Јаки и Саксонски Херкулес.
  • Био је мецена уметности и архитектуре, а посебно барока;
  • Био је јако вешт са пиштољем [24];
  • Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
    • Велики северни рат (1700—1721):
    • Није успео повратити Ливонију;
    • Водио је политику неискрених савеза: био је на страни Петра Великог: цара Русије, али је закључивао и тајне споразуме са Швеђанима;
    • август 1706. - Швеђани су га поразили;
    • 24. септембар 1706. - Алтренштетски мир: Август се одрекао престола у корист Станислава Лешћинског и раскинуо савез са Русијом.
 
Династија Лешћински Станислав Лешћински
(Stanisław Leszczyński)
1706. – 1709. Фридрих Август се одрекао престола у његову корист:
  • Био је дебео, средње висине, округлог лица, са великим сивим обрвама, орловским носем, са кварним зубима, поцрнелим од пушења;
  • Био је најмоћнији великопољски племић;
  • Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
  • Био је антикраљ, јер га је на власт довео шведски краљ, а не племство, које је било верно Августу, који се одрекао престола у његову корист;
  • 29. октобра 1706. - Битка код Калиша: побуњено племство га је поразило уз помоћ Русије;
  • 1707. - склопљен тајни пакт о не нападању између козака и Станислава: козаци су враћени под пољску власт, тј. Пољаци су освојили Украјину;
  • 28. новембар 1708. - победило га је побуњено племство;
  • 8. јул 1709. - Битка код Подоле: Станислав је поражен од стране руске војске;
  • 19. августа 1709. - Станислав абдицира у Августову корист [25].
 
Династија Ветин Август II Јаки,
друга владавина
1709. – 1733.
  • 1709. - обнављање руско-пољског савеза: Август се враћа на престо;
  • Политика неискрених савеза;
  • Под утицајем Русије распустио је део војске и ослабио централну власт;
  • 1717. - измирење са властелом: признат краљем од стране целог народа, али ограничена му је власт.
 
Династија Лешћински Станислав Лешћински,
друга владавина
1733. – 1734.
  • 12. септембар 1733. - Станислав је изабран за краља;
  • 1733. - Битка код Вшчна: Пољски пораз;
  • Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
  • 5. октобра 1233. - за краља је изабран Август III Ветин
  • децембар 1233. - Август је освојио Краков;
  • (јануар - 29. мај) 1234. - опсада Гдањска: Руска победа;
  • 16. јануара 1734. - Руси освајају Торун;
  • 12. мај 1734. - Руси спаљују Гдањ и Сопот;
  • 29. мај 1734. - Станислав бежи, прерушен у сељака, у Кенигсберг [25], а племство га проглашава збаченог са престола.
 
Династија Ветин Август III Ветин,
(August III Sas)
1734. – 1763. Син Фридриха Августа и Кристине Еберхардине;
  • Гледао је људе са висине. Имао је велике обрве, широке груди и био је дебео; имао је озбиљан израз лица;
  • Волео је уметност и луксуз.
  • Уз помоћ Руса се домогао власти [26];
  • Због његове не заитересованости његове послове је обављао гроф Хајнрих фон Брухл
  • Није био човек створен за владара;
  • Признат је за краља само од стране малопољских племића;
  • Волео је уметност и луксуз;
  • (1241—1245) - у савезу са Шпанијом, Француском и Баварском, ратовао је Светом римском царству: пораз савезника;
  • 1256. - рат у Пруској; где је поражена пољска војска
 
Династија Поњатовски Станислав II Август Поњатовски,
(Stanisław August Poniatowski)
1764. – 1791.
  • Био је средње висине, добро обликованог тела, био је искрен, пријатних и занимљивих карактеристика оштрих и одлучних. Његова кожа је била бледа, а коса му густа и дуга, а очи црне боје. Станислав није носио перику.[27];
  • Пољска под утицајем Русије и Пруске;
  • Русија контролише племство;
  • Економске реформе: поништено либерум вето;
  • Репнинов устав (1767): поништене све Станиславове реформе и враћене су верске слободе;
  • Католичка црква је устала против устава: Руско-Пољски рат (1768—1772);
    • 1771. - краљ је киднапован: после пуштања он долази на страну Русије;
    • Прва подела Пољске: Руси, Аустријанци и Пруси освајају 30% Пољске: Станиславово протестовање;
    • 1773 скупштина сејм је потврдила поделу
  • 1791. - мајски устав: земља је реформисана: укинут је либерум вето, као и државна заједница Литваније и Пољске.
 

Краљевина Литванија (1918) уреди

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Виртемберска династија Миндаугас II 1918. – 1918.
  • 11. јул 1918. - Савет Литваније Немца Вилхелма фон Ураха позива да завлада овом новооснованом уставном монархијом;
  • Прихватио је понуду и са породицом се преселио у Вилњус;
  • Није знао Литвански језик;
  • 2. новембра 1918. - збачен је због тога што многи нису били задовољни његовом владавином.
 

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р „LITHUANIA”. Fmg.ac. 
  2. ^ а б в г д Baranauskas, Tomas. „Brandieji viduramžiai: II dalis (1183-1283 m.)”. Chronologija (на језику: литвански). Lietuvos.net. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2006. 
  3. ^ а б в г д ђ Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
  4. ^ а б в г д ђ Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура. 
  5. ^ Историја средњег века I. Београд: Викизоврник. 1950. 
  6. ^ Mindaugas. Encyclopaedia Britannica. 
  7. ^ а б „Bolesław V Wstydliwy”. Poczet.com. 
  8. ^ „Traidenis”. Encyclopaedia Britannica. 
  9. ^ а б „Leszek II Czarny”. Poczet.com. 
  10. ^ „Ludwik Andegaweński (Węgierski, Wielki)”. Poczet.com. 
  11. ^ а б в г д „Władysław II Jagiełło”. Poczet.com. Приступљено 09. 8. 2014. 
  12. ^ „Władysław III Warneńczyk (Jagiellończyk)”. Poczet.com. Приступљено 09. 8. 2014. 
  13. ^ „Kazimierz IV Jagiellończyk”. Poczet.com. 
  14. ^ „Aleksander I Jagiellończyk”. Poczet.com. 
  15. ^ „Zygmunt I Stary”. Poczet.com. 
  16. ^ „Zygmunt II August”. Poczet.com. 
  17. ^ „Anna Jagiellonka”. Poczet.com. 
  18. ^ „Stefan I Batory”. Poczet.com. 
  19. ^ „Zygmunt III Waza”. Poczet.com. 
  20. ^ „Władysław IV Waza”. Poczet.com. 
  21. ^ „Jan II Kazimierz Waza”. Poczet.com. 
  22. ^ „Michał Korybut Wiśniowiecki”. Poczet.com. 
  23. ^ „Jan III Sobieski”. Poczet.com. 
  24. ^ „August II Mocny (Wettin)”. Poczet.com. 
  25. ^ а б „Stanisław Leszczyński”. Poczet.com. 
  26. ^ „August III Sas (Wettin)”. Poczet.com. 
  27. ^ „Stanisław August Poniatowski”. Poczet.com.