Списак победника Отвореног првенства Француске у тенису — мушкарци појединачно
Отворено првенство Француске или само Ролан Гарос јесте тениски гренд слем турнир који се одржава сваке године у задњој недељи маја и првој недељи јуна. Установљен је 1891. а од 1928. такмичење се игра на отвореним теренима са шљаком који се налазе у склопу комплекса Стадион Ролан Гарос у Паризу, главном граду Француске. Турнир је назван по славном француском пилоту из Првог светског рата. У почетку се турнир службено водио под називом Првенство Француске да би од 1925. постао међународни турнир.[1]
Почев од 1925. Отворено првенство Француске се води као гренд слем турнир. Један је од четири гренд слема који се играју сваке године поред Отвореног првенства Аустралије, Вимблдона и Отвореног првенства САД. Ролан Гарос је други по реду гренд слем који се игра у календарској години (игра се после Аустралијан опена, а пре Вимблдона). Организује га Тениски савез Француске (ФФТ).[2] Први је гренд слем турнир на коме су 1968. учествовали професионални играчи.
Победник такмичења у мушком синглу добија посебан трофеј — Куп мускетара, назван по четворици мускетара француског тениса: Жан Боротра, Жак Брињон, Анри Коше и Рене Лакост.[3] Турнир се није одржавао од 1915. до 1919. због Првог светског рата а од 1941. до 1944, током нацистичке окупације Француске за време Другог светског рата, незванично се одржавао турнир под именом Првенство Француске.[4] Ролан Гарос је гренд слем који је дуго одолевао променама, па је последњи поставио кров и рефлекторе (2020), увео тај-брејк у петом сету (2022), као и електронску проверу поена (од 2025).[5][6]
Рафаел Надал је турнир освајао четрнаест пута и рекордер је по броју освојених наслова на Отвореном првенству Француске, било у мушкој или женској конкуренцији. Такође је рекордер по броју освојених титула на једном гренд слему и по броју узастопних освојених титула на једном гренд слему у Опен ери (пет пута заредом је освојио такмичење, од 2010. до 2014).[7] Макс Декижис је осам пута био победник такмичења у „затвореној” ери.[8] Мајкл Ченг је освајањем турнира из 1989. постао најмлађи играч у Опен ери који је освојио Ролан Гарос (тада је имао седамнаест година, три месеца и двадесет дана).[9] С друге стране Новак Ђоковић је најстарији освајач турнира у „отвореној” ери будући да је с тридесет шест година и двадесет дана освојио турнир из 2023.[10] Француски тенисери су највише пута освајали такмичење у мушкој појединачној конкуренцији (тридесет осам наслова) а прате их Шпанци (двадесет наслова) и Аустралијанци (једанаест наслова).
Тренутни првак је Новак Ђоковић који је савладао Каспера Руда у финалу из 2023.[11]
Историја уреди
Отворено првенство Француске основано је 1891. Првобитно је било познато под називом Првенство Француске (франц. Championnat de France).[12] На турниру су у прве тридесет четири године постојања могли да учествују искључиво француски играчи или страни играчи који су били чланови неког француског клуба.[13] Први шампион Првенства Француске био је Британац Х. Бригс (могао је учествовати на њему јер је био члан клуба Club Stade Français).[14] У почетку су се мечеви играчи у три сета. Од 1902/03. усвојено је правило по коме се мечеви играју у пет сетова. Осим Бригса, турнир су у почетку освајали само француски тенисери међу којима се истиче Макс Декижис који је осам пута био победник Првенства Француске.[15]
Између 1924. и 1932. неки од чланова групе Четири мускетара освајало је такмичење. Од 1925. на првенству су могли да играју и странци што је привукло најбоље играче. Први победник међународног турнира био је Рене Лакост. Француска репрезентација је била шампион Дејвис купа из 1927. што је додатно привукло пажњу на турнир и било је неопходно изградити нови стадион. Стадион Ролан Гарос изграђен је 1928.[16] На новом стадиону је Анри Коше први освојио титулу.[17]
Вишеструки освајачи турнира уреди
.jpg)
.svg){kind=small}
|
Тенисер | Број титула |
Првенац | Потоња |
|---|---|---|---|---|
| 1. |  Рафаел Надал
|
14 | 2005. | 2022. |
| 2. |  Бјерн Борг
|
6 | 1974. | 1981. |
| 3. |  Анри Коше
|
4 | 1926. | 1932. |
| 4. | Рене Лакост
|
3 | 1925. | 1929. |
 Иван Лендл
|
3 | 1984. | 1987. | |
| Матс Виландер
|
3 | 1982. | 1988. | |
 Густаво Киртен
|
3 | 1997. | 2001. | |
 Новак Ђоковић
|
3 | 2016. | 2023. | |
| 9. |  Готфрид фон Крам
|
2 | 1934. | 1936. |
 Френк Паркер
|
2 | 1948. | 1949. | |
 Јарослав Дробни
|
2 | 1951. | 1952. | |
| Тони Траберт
|
2 | 1954. | 1955. | |
 Никола Пјетранђели
|
2 | 1959. | 1960. | |
 Мануел Сантана
|
2 | 1961. | 1964. | |
 Рој Емерсон
|
2 | 1963. | 1967. | |
| Кен Роузвол
|
2 | 1953. | 1968. | |
| Род Лејвер
|
2 | 1962. | 1969. | |
| Јан Кодеш
|
2 | 1970. | 1971. | |
| Џим Куријер
|
2 | 1991. | 1992. | |
| Сержи Бругера
|
2 | 1993. | 1994. |
Листа финалних мечева уреди
Жак Бруњон (тото)
Анри Коше (мађионичар)
Жан Боротра (баскијски скакач)
Рене Лакост (крокодил)
- француски "мускетари" који су доминирали париском шљаком у међуратном периоду
| Година | Победник | Финалиста | Резултат | Трајање |
| Рене Лакост |
Жан Боротра |
7-5, 6-1, 6-4 | ||
| Анри Коше |
Рене Лакост |
6-2, 6-4, 6-3 | ||
| Рене Лакост |
Бил Тилден |
6-4, 4-6, 5-7, 6-3, 11-9 | ||
| Анри Коше |
Рене Лакост |
5-7, 6-3, 6-1, 6-3 | ||
| Рене Лакост |
Жан Боротра |
6-3, 2-6, 6-0, 2-6, 8-6 | ||
| Анри Коше |
Бил Тилден |
3-6, 8-6, 6-3, 6-1 | ||
| Жан Боротра |
Кристијан Бусис |
2-6, 6-4, 7-5, 6-4 | ||
| Анри Коше |
 Ђорђо де Стефани |
6-0, 6-4, 4-6, 6-3 | ||
| Џек Крофорд |
Анри Коше |
8-6, 6-1, 6-3 | ||
| Готфрид фон Крам |
Џек Крофорд |
6-4, 7-9, 3-6, 7-5, 6-3 | ~ 3:00 | |
 Фред Пери |
Готфрид фон Крам |
6-3, 3-6, 6-1, 6-3 | ~ 2:00 | |
 Готфрид фон Крам |
Фред Пери |
6-0, 2-6, 6-2, 2-6, 6-0 | ||
| Хенер Хенкел |
Бани Остин |
6-1, 6-4, 6-3 | ||
| Доналд Баџ |
Родерик Менцел |
6-3, 6-2, 6-4 | ||
| Вилијам Макнил |
Боби Ригс |
7-5, 6-0, 6-3 | ||
| Отворено првенство Француске у тенису није орджано |
Други светски рат | |||
| Марсел Бернар |
Јарослав Дробни |
3-6, 2-6, 6-1, 6-4, 6-3 | ||
 Јожеф Азбот |
 Ерик Стерџес |
8-6, 7-5, 6-4 | ||
| Френк Паркер |
Јарослав Дробни |
6-4, 7-5, 5-7, 8-6 | ||
| Френк Паркер |
Баџ Пати |
6-3, 1-6, 6-1, 6-4 | ||
| Баџ Пати |
Јарослав Дробни |
6-1, 6-2, 3-6, 5-7, 7-5 | ||
| Јарослав Дробни |
Ерик Стерџес |
6-3, 6-3, 6-3 | ||
| Јарослав Дробни |
Френк Сеџман |
6-2, 6-0, 3-6, 6-4 | ||
| Кен Роузвол |
Вик Сејшас |
6-3, 6-4, 1-6, 6-2 | ||
| Тони Траберт |
Артур Ларсен |
6-4, 7-5, 6-1 | ||
| Тони Траберт |
Свен Давидсон |
2-6, 6-1, 6-4, 6-2 | ||
| Лу Хоуд |
Свен Давидсон |
6-4, 8-6, 6-3 | ||
| Свен Давидсон |
Херберт Флам |
6-3, 6-4, 6-4 | ||
| Мервин Роуз |
 Луис Ајала |
6-3, 6-4, 6-4 | ||
| Никола Пјетранђели |
Јан Фермак |
3-6, 6-3, 6-4, 6-1 | ||
| Никола Пјетранђели |
Луис Ајала |
3-6, 6-3, 6-4, 4-6, 6-3 | ||
| Мануел Сантана |
Никола Пјетранђели |
6-3, 6-1, 4-6, 7-5 | ||
| Род Лејвер |
Рој Емерсон |
3-6, 2-6, 6-3, 9-7, 6-2 | ||
| Рој Емерсон |
Пјер Дармон |
3-6, 6-1, 6-4, 6-4 | ||
| Мануел Сантана |
Никола Пјетранђели |
6-3, 6-1, 4-6, 7-5 | ||
| Фред Стол |
Тони Роуч |
3-6, 6-0, 6-2, 6-3 | ||
| Тони Роуч |
 Иштван Гуљаш |
6-1, 6-4, 7-5 | ||
| Рој Емерсон |
Тони Роуч |
6-1, 6-4, 2-6, 6-2 | ||
| Опен ера | ||||
| Кен Роузвол |
Род Лејвер |
6-3, 6-1, 2-6, 6-2 | ||
| Род Лејвер |
Кен Роузвол |
6-4, 6-3, 6-4 | ||
| Јан Кодеш |
 Жељко Франуловић |
6-2, 6-4, 6-0 | ||
| Јан Кодеш |
 Илије Настасе |
8-6, 6-2, 2-6, 7-5 | ||
| Андрес Химено |
Патрик Проаси |
4-6, 6-3, 6-1, 6-1 | ||
| Илије Настасе |
Никола Пилић |
6-3, 6-3, 6-0 | ||
| Бјерн Борг |
Мануел Орантес |
2-6, 46-7, 6-0, 6-1, 6-1 | ||
| Бјерн Борг |
 Гиљермо Вилас |
6-2, 6-3, 6-4 | ||
| Адријано Паната |
Харолд Соломон |
6-1, 6-4, 4-6, 7-63 | ||
| Гиљермо Вилас |
Брајан Готфрид |
6-0, 6-3, 6-0 | ||
| Бјерн Борг |
Гиљермо Вилас |
6-1, 6-1, 6-3 | ||
| Бјерн Борг |
 Виктор Печи |
6-3, 6-1, 66-7, 6-4 | ||
| Бјерн Борг |
Витас Герулајтис |
6-4, 6-1, 6-2 | ||
| Бјерн Борг |
Иван Лендл |
6-1, 4-6, 6-2, 3-6, 6-1 | ||
| Матс Виландер |
Гиљермо Вилас |
1-6, 7-66, 6-0, 6-4 | ||
| Јаник Ноа |
Матс Виландер |
6-2, 7-5, 7-63 | ||
| Иван Лендл |
Џон Макенро |
3-6, 2-6, 6-4, 7-5, 7-5 | ||
| Матс Виландер |
Иван Лендл |
3-6, 6-4, 6-2, 6-2 | ||
| Иван Лендл |
Микаел Пернфош |
6-3, 6-2, 6-4 | ||
| Иван Лендл |
Матс Виландер |
7-5, 6-2, 3-6, 7-63 | ||
| Матс Виландер |
Анри Леконт |
7-5, 6-2, 6-1 | ||
| Мајкл Ченг |
Стефан Едберг |
6-1, 3-6, 4-6, 6-4, 6-2 | ||
 Андрес Гомез |
Андре Агаси |
6-3, 2-6, 6-4, 6-4 | ||
| Џим Куријер |
Андре Агаси |
3-6, 6-4, 2-6, 6-1, 6-4 | ||
| Џим Куријер |
Петр Корда |
7-5, 6-2, 6-1 | ||
| Сержи Бругера |
Џим Куријер |
6-4, 2-6, 6-2, 3-6, 6-3 | ||
| Сержи Бругера |
Алберто Берасатеги |
6-3, 7-5, 2-6, 6-1 | ||
 Томас Мустер |
Мајкл Ченг |
7-5, 6-2, 6-4 | ||
 Јевгениј Кафељников |
 Михаел Штих |
7-64, 7-5, 7-64 | ||
| Густаво Киртен |
Сержи Бругера |
6-3, 6-4, 6-2 | ||
| Карлос Моја |
Алекс Коређа |
6-3, 7-5, 6-3 | ||
| Андре Агаси |
 Андреј Медведев |
1-6, 2-6, 6-4, 6-3, 6-4 | ||
| Густаво Киртен |
Магнус Норман |
6-2, 6-3, 2-6, 7-66 | ||
| Густаво Киртен |
Алекс Коређа |
36-7, 7-5, 6-2, 6-0 | ||
| Алберт Коста |
Хуан Карлос Фереро |
6-1, 6-0, 4-6, 6-3 | ||
| Хуан Карлос Фереро |
 Мартин Веркерк |
6-1, 6-3, 6-2 | ||
| Гастон Гаудио |
Гиљермо Корија |
0-6, 3-6, 6-4, 6-1, 8-6 | ||
| Рафаел Надал |
Маријано Пуерта |
66-7, 6-3, 6-1, 7-5 | ||
| Рафаел Надал |
 Роџер Федерер |
1-6, 6-1, 6-4, 7-64 | ||
| Рафаел Надал |
Роџер Федерер |
6-3, 4-6, 6-3, 6-4 | ||
| Рафаел Надал |
Роџер Федерер |
6-1, 6-3, 6-0 | ||
| Роџер Федерер |
Робин Седерлинг |
6-1, 7-61, 6-4 | ||
| Рафаел Надал |
Робин Седерлинг |
6-4, 6-2, 6-4 | ||
| Рафаел Надал |
Роџер Федерер |
7-5, 7-63, 5-7, 6-1 | ||
| Рафаел Надал |
Новак Ђоковић |
6-4, 6-3, 2-6, 7-5 | ||
| Рафаел Надал |
Давид Ферер |
6-3, 6-2, 6-3 | ||
| Рафаел Надал |
Новак Ђоковић |
3-6, 7-5, 6-2, 6-4 | ||
| Станислас Вавринка |
Новак Ђоковић |
4-6, 6-4, 6-3, 6-4 | ||
| Новак Ђоковић |
Енди Мари |
3-6, 6-1, 6-2, 6-4 | ||
| Рафаел Надал |
Станислас Вавринка |
6-2, 6-3, 6-1 | ||
| Рафаел Надал |
Доминик Тим |
6-4, 6-3, 6-2 | ||
| Рафаел Надал |
Доминик Тим |
6-3, 5-7, 6-1, 6-1 | ||
| Рафаел Надал |
Новак Ђоковић |
6-0, 6-2, 7-5 | ||
| Новак Ђоковић |
 Стефанос Циципас |
6-76, 2-6, 6-3, 6-2, 6-4 | ||
| Рафаел Надал |
 Каспер Руд |
6-3, 6-3, 6-0 | ||
| Новак Ђоковић |
Каспер Руд |
7-61, 6-3, 7-5 | ||
Статистика уреди
- Рафаел Надал је највише пута освојио турнир (14)
- Новак Ђоковић је комплетирао каријерни гренд слем на овом турниру 2016. године
- Роџер Федерер и Новак Ђоковић су највише пута изгубили у финалу (4)
Референце уреди
- ^ „The Origins of the Tournament”. Roland Garros. Приступљено 25. 7. 2015.
- ^ „Grand Slam Overview”. International Tennis Federation (ITF). Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ Bowers, Chris (27. 2. 2009). „The New Musketeers”. Davis Cup. Приступљено 16. 7. 2015.
- ^ Fetter, Henry D. (6. 6. 2011). „The French Open During World War II: A Hidden History”. The Atlantic. Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ Clarey, Christopher (26. 05. 2006). „In a year of change at Roland Garros, the winners may stay the same”. International Herald Tribune. Архивирано из оригинала 16. октобар 2007. г. Приступљено 8. август 2007.
- ^ „French Open – Countdown: Borg's view on RG”. Eurosport. 22. 05. 2008. Архивирано из оригинала 19. 08. 2011. г. Приступљено 22. мај 2008.
- ^ Newbery, Piers (8. 6. 2014). „Rafael Nadal beats Novak Djokovic to win ninth French Open title”. BBC Sport. Приступљено 15. 7. 2015.
- ^ Clarey, Christopher (22. 5. 2014). „A Century Ago, a French Title Collection to Rival Rafael Nadal”. The New York Times. Приступљено 15. 7. 2015.
- ^ Lynch, Steven (29. 5. 2015). „Rafael Nadal the youngest French Open winner?”. ESPN. Приступљено 15. 7. 2015.
- ^ „Novak Djokovic wins French Open, record 23rd Grand Slam men’s singles title”. OlympicTalk | NBC Sports (на језику: енглески). 2023-06-11. Приступљено 2023-06-11.
- ^ Jurejko, Jonathan (11. 6. 2023). „Novak Djokovic beats Casper Ruud to win Paris title and claim 23rd major”. BBC Sport. Приступљено 13. 6. 2023.
- ^ „Past Winners and Draws”. fft.fr. Fédération Française de Tennis. Архивирано из оригинала 2007-08-08. г. Приступљено 2009-07-02.
- ^ „French Open History”. Tennis. Tennis Media Company. 16. 8. 2012. Приступљено 18. 7. 2015.
- ^ Gillmeister 1998, стр. 225.
- ^ „Roland Garros past single winners”. CNN. 23. 5. 2008. Приступљено 19. 7. 2015.
- ^ Lewis, Gabrielle (23. 5. 2002). „French Open History”. BBC Sport. Приступљено 21. 7. 2015.
- ^ „Henri Cochet is dead; French Tennis Leader”. The New York Times. 3. 4. 1987. Приступљено 26. 7. 2015.
Литература уреди
- Gillmeister, Heiner (1998). Tennis: A Cultural History (Repr. ed.). London: Leicester University Press. ISBN 978-0-7185-0195-2.
- Robertson, Max; Kramer, Jack (1974). The Encyclopedia Of Tennis: 100 Years Of Great Players And Events. Studio. ISBN 978-0-670-29408-4.
