Средњоевропска низија

Средњоевропска низија, Прибалтичка низија или Немачко-пољска низија, је низија која се простире у дужини од око 600 km (и упола толико по ширини) и налази на северу средње Европе. Она захвата северне делове Немачке и Пољске (одатле јој и назив Немачко-пољска низија)

Средњоевропска низија је обојена зелено.
Топографија Европе.

Састоји се од ниских равница између херцинске Европе[1][2][3] (Средњоевропско горје[4][5][6]) на југу и обала Северног мора и Балтичког мора на северу. Ова два мора раздваја полуострво Јутланд (Данска). Северноевропска равница је повезана са источноевропском равницом, заједно чинећи већину Велике европске равнице (Европска низија).

Географија уреди

Надморска висина варира између 0 и 200 m (0 до око 650 стопа). Иако се углавном користи као пољопривредно земљиште, регион такође садржи мочваре, вресишта и језера. Ваденско море, велико подручје плиме и осеке, налази се на обали Северног мора.

Бројне слатководне лагуне, укључујући Шчећинску лагуну,[7][8] лагуну Висла[9] и Куршску лагуну[10][11] налазе се на обали Балтичког мора.

Одлике и рељеф уреди

Средњоевропска низија је широка од 150 km на западу до више од 400 km на истоку, благо нагнута од средогорја према северу. На крајњем југу низије, на прелазу према средогорју, пространа су подручја прекривена прапором, према северу све је више слабије плодног моренског материјала. Морене су преобликоване у благо валовите платое између којих су влажније прадолине, обликоване токовима који су за леденог доба текли испод и рубом леденог покрова. Најсевернији део низије покривен је наносима, слабије се одводњава па се местимично јављају мочваре, посебно у источном делу.

Локација уреди

Северноевропска равница обухвата Фландрију (северна Белгија и северна Француска), Холандију, северну Немачку, Данску и већи део централно-западне Пољске; додирује и Чешку и југозападни део Шведске.

Делови источне Енглеске се такође могу сматрати делом исте равнице; пошто деле њен низински карактер и били су повезани копном са континентом током последњег леденог доба. Северноевропске равнице се такође налазе испод Балтичког мора.

Реке уреди

Главни сливови река обухватају, од запада ка истоку: Рајну, Емс, Везер, Лаба, Одру и Вислу.

Подножје ових река је тешко са танким земљиштем, што отежава пољопривреду да напредује у близини ових река.

Под-региони уреди

Ниске земље уреди

Историјски, посебно у средњем веку и раном модерном периоду, западни део је био познат као Ниске земље.

Севернонемачка равница уреди

Севернонемачка равница се налази северно од Централног средњегорја Немачке.

Пољска равница уреди

Део у данашњој Пољској назива се „Пољска равница“ (пољ. Niż Polski или Пољска низија) и протеже се од Балтичког мора на северу до Судета и Карпата. енглеске равнице

Енглеске равнице уреди

Проширење равнице у Енглеску састоји се углавном од равница Источне Англије, Фенса и Линколншира, где је пејзаж у деловима упадљиво сличан оном у Холандији.

Референце уреди

  1. ^ Martínez Catalán, José R. (2012-07-01). „The Central Iberian arc, an orocline centered in the Iberian Massif and some implications for the Variscan belt”. International Journal of Earth Sciences (на језику: енглески). 101 (5): 1299—1314. Bibcode:2012IJEaS.101.1299M. ISSN 1437-3262. S2CID 195334509. doi:10.1007/s00531-011-0715-6. 
  2. ^ Crespo-Blanc, Ana; Orozco, Miguel (1991-10-01). „The boundary between the Ossa-Morena and Southportuguese Zones (Southern Iberian Massif): Major suture in the European Hercynian Chain”. Geologische Rundschau (на језику: енглески). 80 (3): 691—702. Bibcode:1991GeoRu..80..691C. ISSN 1432-1149. S2CID 128688878. doi:10.1007/BF01803695. 
  3. ^ Lee, K. Y. (1989). „Geology of petroleum and coal deposits in the North China Basin, Eastern China”. USGS Bulletin 1871. Архивирано из оригинала 2019-09-13. г. Приступљено 2017-09-17. Table 1, p. 3. 
  4. ^ Pusch, Martin; Behrendt, Horst; Gancarczyk, Aleksandra; Kronvang, Brian; Sandin, Leonard; Stendera, Sonja; Wolter, Christian; Andersen, Hans E.; Fischer, Helmut (2009-01-01), Tockner, Klement; Uehlinger, Urs; Robinson, Christopher T., ур., „Chapter 14 - Rivers of the Central European Highlands and Plains”, Rivers of Europe (на језику: енглески), London: Academic Press, стр. 525—576, ISBN 978-0-12-369449-2, S2CID 128731308, doi:10.1016/b978-0-12-369449-2.00014-x, Приступљено 2021-09-29 
  5. ^ Pusch, Martin; Behrendt, Horst; Gancarczyk, Aleksandra; Kronvang, Brian; Sandin, Leonard; Stendera, Sonja; Wolter, Christian; Andersen, Hans E.; Fischer, Helmut; Hoffmann, Carl. C.; Nowacki, Franciszek; Schöll, Franz; Svendsen, Lars M.; Bäthe, Jürgen; Friberg, Nikolai; Hachoł, Justyna; Pedersen, Morten L.; Scholten, Matthias; Wnuk-Gławdel, Ewa (2009). „Rivers of the Central European Highlands and Plains”. Rivers of Europe. стр. 525—576. ISBN 9780123694492. S2CID 128731308. doi:10.1016/B978-0-12-369449-2.00014-X — преко ResearchGate. 
  6. ^ „Central European highlands and their hydrological role, with special”. studylib.net (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-29. 
  7. ^ Gerald Schernewski, Baltic coastal ecosystems: structure, function, and coastal zone management, Springer, 2002, p.79, ISBN 3-540-42937-9
  8. ^ Ulrich Schiewer, Ecology of Baltic coastal waters, Springer, 2008, ISBN 3-540-73523-2
  9. ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. 51, 56. 
  10. ^ „Curonian Lagoon”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2009-10-17. 
  11. ^ I. Ethem Gönenç, Angheluta Vadineanu (2008). Sustainable Use and Development of Watersheds. Springer. ISBN 978-1-4020-8557-4. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди