Српска православна црква Светог Духа у Купинову

Српска православна црква Светог Духа у Купинову, подигнута 1814. а паљена у Другом светском рату, црква је сачувана као рушевина без звоника и западног дела наоса. године. Представља споменик културе од великог значаја.

Српска православна црква Светог Духа у Купинову
Рушевине цркве Светог Духа
Опште информације
МестоКупиново
ОпштинаПећинци
Време настанка1814.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе

Историја уреди

О Купинову, као и о његовој цркви сачувано је доста историјских извора. Смештено на левој обали реке Саве код Обедска баре, југозападно од Београда, Купиново је у средњем веку било у поседу угарских краљева који су га доделили деспоту Стефану Лазаревићу, а потом је било у рукама деспота Бранковића. Турци су га освојили и запалили 1521. године. Обновљено Купиново развијало се и у новијој историји. Почетком 19. века мештани су отпочели са припремама око изградње новог храма. Уговор о изградњи цркве, склопљен 1802. године, није реализован. Сачињен је 1810. године нови уговор са земунским градитељима Михаилом Сајдлером, Андреасом Хинтермајером и цимермајстором Јоханом Мајером, који су 1814. године завршили храм посвећен Светом Духу. За обнову цркве 1835. године ангажован је новосадски цимермајстор Стефан Ланг.

Изглед уреди

Црква је обликована као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником на западној страни. Фасаде су украшене профилисаним кордонским венцима и рашчлањене удвојеним пиластрима једноставно профилисаних капитела. Полукалота олтарске апсиде рашчлањена је на сферне троуглове са ојачавајућим луцима. Брод цркве пресведен је сводом који носе луци ослоњени на скраћене удвојене пиластре постављене у вишим зонама подужних зидова наоса. У храм се улазило са северне, јужне и западне стране. Резбарију за иконостас завршио је до 1844. године дрворезбар Георгије Девић.[1]

Црква је обновљена 2022. године.[2]

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.