Црква Светог Јована у Црколезу
Црква светог Јована налази се изнад села Црколеза, недалеко од Истока, на Косову и Метохији. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
| Црква Светог Јована у Црколезу | |
|---|---|
 Црква Светог Јована | |
| Опште информације | |
| Место | Црколез |
| Општина | Исток |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | црква |
| Време настанка | средина 14. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе |
Прошлост цркве Уреди
Подигао ју је пре своје смрти 1355. године, челник Радослав (у монаштву Јован), а крајем века је постала део властелинства светогорског манастира светог Пантелејмона. Њему су је приложили војвода Новак Белоцрквић са супругом Видосавом, што је у својој повељи из 1395. године потврдила кнегиња Милица. У цркви се дуго чувала изузетно вредна стара збирка рукописа на пергаменту и папиру од XIII до XVI века, која је 1955. године пребачена у ризницу манастира Дечани, а у цркви се чувају царске двери и осам икона, који су припадали старом иконостасу. У периоду од 1972. до 1974. године изведени су радови на конзервацији и рестаурацији црквеног живописа.
Архитектура и живопис Уреди
Црква има основу једнобродне грађевине са нартексом без куполе. Кров је на две воде, олтарска апсида је споља петострана, а на западном зиду, изнад врата и нише за икону, налази се једноставна камена розета. Према свом стилу, црква спада међу последње примере Вардарске школе и она је типична сеоска једнобродна црква са припратом.
Њен првобитни живопис није сачуван, пошто ју је 1672/1673. године изнова осликао Радул, у доба патријарха Максима. Натписе је писао на народном језику,што није честа појава и представља посебну вредност ове фреско целине, а у јужном прозору је оставио запис о свом осликавању. Према речима историчарке уметности Александре Давидов-Темерински,посебно је занимљив дидактички детаљно приказан Страшни суд са мноштвом грешника који одговарају истом социјалном статусу као и верници/посетиоци који су се могли идентификовати са насликаним грешницима.
После окончања НАТО агресије на СРЈ и доласка снага КФОРа на простор јужне српске покрајине, у цркву је склоњено неколико икона које су спашене из остатака околних цркава, које су уништили албански терористи.
Види још Уреди
Извори Уреди
Спољашње везе Уреди
- „Црква св. Јована — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски).
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Црколез, црква светог Јована”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
