Старосједиоци у Превалису

Од Словена затечени становници у Превалису (лат. Praevaliana, Prevalis) су били:

  • потпуно романизовани и христијанизирани Илири;
  • ислужени легионари насељени у провинцији;
  • припадници чиновничког управног апарата (међу њима су и Ромеји, али и угледни Романи са византијским титулама, које су често претварали у презимена) и
  • робови на латифундијама.

Романи, Латини и Ромеји уреди

Романи уреди

Романи су остаци старосједилаца латинског језика (по Константину Порфирогениту) и представљају „Грке” и „Римљане” из народне традиције. Романима се називају и у латинским изворима са почетка IX вијека. По Константину Порфирогениту, Авари су „уништили” Романе (староједиоце) који су живјели у равницама, тако да су потражили спас у утврђеним приморским градовима (Улцињу, Будви, посебно у Котору). Претпоставља се да је овако насељено становништво из основа подигло и град Бар. Из тог разлога, када су Јужни Словени насељавали Балканско полуострво, затекли су старосједилачко становништво у градовима, али и планинским предјелима. Највише података има о Романима у приморским градовима. Мада Константин Порфирогенит сматра да су сва већа романска мјеста и утврде у планинским предјелима били уништени, по Барском родослову Романи у равницама нијесу потражили спас само у градовима приморја: избјегли су и у планинске предјеле (super cucumina montium). Тамо су имали зграде и према могућностима, утврђења (примјер романског утврђења је мартинићка градина, код села Мартинићи, близу Спужа и недалеко од разореног романског града Дукље). У сваком случају, зна се да је највећи прилив у приморске градове дошао из уништених римских градова у унутрашњости.

Латини уреди

Од краја XI вијека, у домаћим латинским списима Романи се називају Латинима. Таквим их именом назива и писац Барског родослова, а њихов језик „lingua latina”. Виљем од Тира (XII вијек) истиче море Словена око градова (наводи између осталих и Бар), али да се градски становници разликују од њих по обичајима и језику („qui ab alliis et moribus et lingua dissimiles latina habent idioma”). Паралелно са употребом словенског језика, живјеће и латински језик, кроз цио средњи вијек. Из тог разлога, поједини романски топоними су могли бити формирани и послије доласка Словена.

Ромеји уреди

Ромејима су себе називали Византинци. Тако се, по Константину Порфирогениту, називају, јер их је цар Диоклецијан преселио на ове просторе, из Рима.

Стари становници (народна традиција) уреди

У црногорско-херцеговачкој традицији постоје и три етапе насељавања подручја данашње Црне Горе.

Најстарији насељеници уреди

Становници затечени на Балкану, добијали су од придошлица разна имена. Најстарији насељеници у народној традицији су:

  • Грци (ријетко Римљани) „Грчким” се најчешће називају стара гробља, градине, селишта, нечитки натписи на стијенама и пронађени новац, мада је све то најмање грчко, римско, па ни византијско.
  • Јаудије
  • Кричи
  • Шпањи (нпр. велика градина изнад Спужа, некада се сматрала њиховом. По локално сачуваној традицији, у Лушкој жупи су прије доласка Словена, живјели несловенски Шпањи).
  • Букумири

Средњи насељеници уреди

Најмлађи уреди

Најмлађи (данашњи) насељеници: поријеклом су везани за родоначелника братства и племена (често са краја XV вијека или из XVI вијека).

Литература уреди