Википедија

Хакија Куленовић

српски сликар

Хакија Куленовић (Босански Петровац, 1905 — Сарајево, 1987) био је југословенски, српски и босанскохерцеговачки ликовни стваралац, истакнути југословенски ликовни педагог, комуниста и револуционар.

Хакија Куленовић
Лични подаци
Датум рођења(1905{{month}}{{{day}}})1905.
Место рођењаБосански Петровац, Аустроугарска
Датум смрти1987.
Место смртиСарајево, СФРЈ
Породица
ДецаТвртко Куленовић, Зоран Куленовић
Уметнички рад
РегијаЈугословенско сликарство

Животопис уреди

Хакија Куленовић је рођен 1905. године у Босанском Петровцу. Основну школу завршио је у Петровцу, а прва три разреде гимназије похађао је у Бихаћу, гдје је његов таленат за сликање примијетио наставник цртања Јован Бијелић.[1] Четврти разред гимназије уписује 1922. и завршава 1923. године у Првој гимназији у Сарајеву, гдје му је наставник био Тодор Швракић. Сликарство учи 1923. и 1924. године код земљака Јована Бијелића, у његовом атељеу, на тавану Друге мушке гимназије у Београду. Бијелић га је примио као рођеног сина. Код Бијелића је провео осам мјесеци, али је и касније сваку прилику користио да се нађе са њим.[2] Након обуке код Јована Бијелића, уписује Умјетничку школу у Београду, коју похађа од 1924. до 1928. године. Године 1927. добио је стипендију од стране краљевске владе,[3] па, након умјетничке школе, студије наставља на Скандинавској академији (Académie scandinave) у Паризу и тамо остаје до новембра 1929.[4] Студијски борави у Француској, Италији и Њемачкој.[1] Краће вријеме био је професор у Шеријатској гимназији у Сарајеву, након чега прелази да ради као професор у гимназији у Шапцу.[5] У Шапцу дочекује почетак Другог свјетског рата.

Ратни период и револуционарна дјелатност уреди

Хакија је био учесник демонстрација 27. марта 1941.[3] Током рата, већи дио времена провео је по логорима. Када је успостављена нова власт, неко је Хакијиној супрузи дојавио да ће Хакија, због своје љевичарске прошлости, бити ухапшен и стрељан, па му је препоручено да се пријави за добровољан рад у Њемачку. Отишао је у радни логор у Бечу и био је тамо до 1943. године, када је, због доброг владања и залагања, добио дозволу да посјети породицу. Вратио се у Шабац, али је, као припадник комунистичког покрета, убрзо ухапшен, пребијен и пребачен у логор Бањица. Био је смјештен у „собу смрти”, али је ослобођен у октобру 1944. када је Црвена армија са партизанима ослободила Београд. Након ослобађања, добио је позив да иде у 22. дивизију за дивизијског сликара, али Хакији се није ишло. Није отишао, јер је позив испарао секретар комунистичке партије у Шапцу.[3]

Поратни период уреди

Након Другог свјетског рата, са породицом се из Шапца преселио у Сарајево, гдје је наставио са својим културно-педагошким радом.

Био је ожењен, а супруга му је била наставница географије,[3] родом из Београда,[6] из породице потомака славног војводе Арсенија Ломе. Имао је два сина. Његов син био је књижевник и академик Твртко Куленовић. Други син звао се Зоран, а звали су га Зеко.[7]

Хакија Куленовић је умро у Сарајеву 1987. године.

Један улица у сарајевској општини Центар, у насељу Циглане, носи име Хакије Куленовића,[8] као и једна улица у Зеници.[9]

Културна дјелатност уреди

Хакија Куленовић се подједнако добро бавио умјетничким и педагошким радом.

Умјетничка дјелатност уреди

Главна тематика његовог ликовног рада били су пејзажи, које је сликао реалистичким стилом. Такође, сликао је и фигуре у којима се осјећа експресионистичка нота. У Сарајеву му је 1965. године приређена ретроспективна изложба.[4]

Једна од познатијих слика Хакије Куленовића јесте портрет музичара Васе Станковића Андолије, виолинисте и пјевача из Шапца, који је током 1907. године у Сарајеву снимио чак шест плоча.[4] Након рата, сликао је мотиве обнове и изградње земље, омладинске радне акције, изградњу великих електроенергетских и саобраћајних објеката, па је био проглашен класиком социјалистичког реализма.[10] Сликао је углавном техникама уља на платну и акварела.

Оснивач је Удружења ликовних умјетника БиХ. Скупа са њим, оснивачи су били и Исмет Мујезиновић, Војо Димитријевић, Мица Тодоровић, Војислав Хаџидамјановић, Роман Петровић, Бехаудин Селмановић, Сиго Сумерекер, Петар Шаин.[11]

Педагошки рад уреди

Хакија Куленовић је био познати ликовни педагог. Прије Другог свјетског рата био је професор у Шеријатској гимназији у Сарајеву, а потом професор у гимназији у Шапцу.[5] Након рата прешао је у Сарајево, гдје је радио као професор у Средњој школи примијењених умјетности,[12] те на Вишој педагошкој школи. Заслужан је за увођење у основне и средње школе слободног дјечијег ликовног израза, који је прилагођен дјечијем психофизичком узрасту. Хакија је био шеф Одсјека за ликовно образовање и васпитање, а нове методе наставе у ликовном васпитању увео је по узору на француску школу у Севру.[13]

Био је потпредсједник Савеза ликовних педагога Југославије. Аутор је више књига и уџбеника из области ликовне културе.

Награде и признања уреди

Библиографија уреди

  • Ликовно васпитање, Веселин Маслеша, Сарајево, 1961.[16]
  • Умјетност и васпитање, Завод за издавање уџбеника, Сарајево, 1974.
  • Ресидуум: Аутобиографска сјећања једног сликара, Веселин Маслеша, Сарајево, 1976.[17]
  • Ликовно-поетска монографија Почитељ, 1979.[18]

Референце уреди

  1. ^ а б 100 година Гимназије Бихаћ (PDF). Бихаћ: Градска галерија Бихаћ. 2011. стр. 2—3, 6. 
  2. ^ Куленовић, Хакија (јуни 1985). „Слобода срваралаштва”. Петровачки лист: 5. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 14. 02. 2022. 
  3. ^ а б в г „JA SAM VEZILJA, TKALJA | Sarajevske Sveske”. sveske.ba. Приступљено 2022-02-14. 
  4. ^ а б в „Хакија Куленовић”. Умјетничка галерија БиХ. Приступљено 14. фебруар 2022. 
  5. ^ а б „AGIART”. agiart.tripod.com. Приступљено 2022-02-14. 
  6. ^ „Na današnji dan na bolji svijet preselio Tvrtko Kulenović”. Index.ba (на језику: бошњачки). 2020-04-13. Приступљено 2022-02-14. 
  7. ^ „Tvrtko Kulenović: Njegoš i joga”. www.jergovic.com. Приступљено 2022-02-14. 
  8. ^ „Općina Centar Sarajevo”. centar.ba. Архивирано из оригинала 14. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-14. 
  9. ^ „Hakije Kulenovića, Grad Zenica”. Mapio.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-14. 
  10. ^ „IN MEMORIAM: Tvrtko Kulenović (1935—2019)”. ARHIV STAV (на језику: бошњачки). 2020-04-13. Приступљено 2022-02-14. 
  11. ^ „Collegium artisticum: Revijalna izložba Udruženja likovnih umjetnika Bosne i Hercegovine – EFM.BA” (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-14. 
  12. ^ Radiosarajevo.ba. „Sarajevo: Obilježavanje 70. godina rada Srednje škole primijenjenih umjetnosti (FOTO)”. Radio Sarajevo (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-14. 
  13. ^ „Na današnji dan rođen je akvarelist Ismet Rizvić”. Biserje (на језику: бошњачки). 2022-02-06. Приступљено 2022-02-14. 
  14. ^ „Dobitnici Šestoaprilske nagrade od 1956. godine do danas”. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 05. 05. 2018. 
  15. ^ „JUBILEJI – Slikar Hakija Kulenovic, 100 godina od rodjenja – JP BH Pošta” (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-14. 
  16. ^ „LIKOVNO VASPITANJE – Hakija Kulenović – Veselin Masleša, Sarajevo”. superknjizara.hr (на језику: хрватски). 1961. Приступљено 2022-02-14. 
  17. ^ Kulenović, Hakija (1976). Residuum: autobiografska sjećanja jednog slikara (на језику: хрватски). Veselin Masleša. 
  18. ^ „LIKOVNO POETSKA MONOGRAFIJA POČITELJ – Mala akademija”. knjizara-antikvarijat.com. Архивирано из оригинала 14. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-14. 

Литература уреди

  • Хакија Куленовић: Ретроспектива, Умјетничка галерија БиХ, Сарајево — Народни музеј, Шабац — Дом културе, Јајце (1985)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хакија_Куленовић&oldid=26689104”