Црква Светог Саве у Косовској Митровици

Црква Светог Саве у Косовској Митровици, насељеном месту и седишту истоимене општине на Косову и Метохији. Припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве[1] и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Црква Светог Саве у Косовској Митровици
Crkva svetog save km.jpg
Црква Светог Саве у Косовској Митровици
Опште информације
МестоКосовска Митровица
ОпштинаКосовска Митровица
Држава Србија
Време настанка1896.-1913.-1921.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуПокрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије
СедиштеПриштина - Лепосавић
АдресаТрепчино насеље бб 38218

Прошлост црквеУреди

Прилике пре градњеУреди

За време турске владавине, Косовска Митровица је било једно од последњих места које је добило православну богомољу. Пре подизања цркве „служба Божија вршила у некој малој кућици адаптираној за те потребе“.[2] После 25 година од добијања хатишерифа (дозволе) из Цариграда, највише због лошег материјалног стања становника, године 1895. почеле су припреме за подизања цркве.[3]

Почетак и ток градњеУреди

Почетак зидања нове цркве која ће носити име Храм Светог Саве отпочело је 6. августа 1896. године. Одбор за изградњу извршио је све припреме, а добротвори су били позвани да дају прилоге. Камен темељац цркве поставио је Дионисије, први Србин митрополит Рашко-призренске митрополије.

Изградња цркве текла је споро и са честим прекидима, највише због беспарице, али и због незадовољства локалног албанског становништа, праћено убиствима, пљачкама и насиљем над Србима у Митровици и околини. Захваљујући помоћи Краљевине Србије, изградња цркве је, иако споро, ипак напредовала. Захваљујући тим средствима и помоћи која је стално пристизала црква је стављена под кров 1909. године.

Након ослобођења Косова и целе Јужне и Старе Србије 1912. године, у незавршеној цркви је обављена служба. Чинодејствовали су свештеник Анђелко Нешић и прота Живко Грујић. Због ратова од 1912—1918. године, црква је завршена тек половином 1921. године, а освећење цркве обављено је 17. јула исте године.

Православно гробљеУреди

У порти цркве, са њене јужне стране, налазило се гробље које се, услед недостатка средстава за градњу цркве користило до 1886. године. Сахрањивање у порти вршено је све до 1913. године, када је гробље пребачено преко реке Ситнице на нову локацију, где се и сада налази, са капелом подигнутом 1936. године. На капели су, у спомен на десетине Срба које су обесили окупатори 1915–1918. године, постављене три мермерне плоче са именима добротвора, обешених и прилагача новца за спомен-капелу, која је била планирана да се подигне.

Архитектура црквеУреди

УнутрашњостУреди

Црква посвећена Светом Сави у Косовској Митровици саграђена је по пројекту Андре Стевановића, професора Универзитета у Београду. Подигнута је у српско-византијском стилу, грађевину чини у основи уписани крст, димензија 15 x 23 метра, висине преко 25 метара, док је дебљина зидова близу једног метра. Храм је зидан од камена којим је и поплочан и црквени под. Унутрашњост храма је украшена и са пуно светла. У пространом олтару смештен је мермерни свети престо величине 1,40 x 1,40 метара. Испред предњег дела олтара је крст са Христовим распећем, архијерејски трон и престо за крунисање владара. Поред јужних и северних врата, смештене су певнице. Пространа галерија за црквени хор овалног облика подигнута је у западном делу храма изнад главног портала.

ИконостасУреди

Импозантни иконостас, на коме централни део заузимају црквене двери са позлатом. Све иконе на њему су изузетне лепоте и вредности, а посебно се истичу Богородица са малим Христом, Исус Христос, Јован Крститељ, свети Архангел Михаил и Свети Сава. На врху иконостаса доминира велики крст са Христовим распећем.

ЗвонараУреди

Првобитно на само неколико метара од главног улаза у цркву подигнута је дрвена звонара. Звоно је поклонио мајор Александар Јовановић из команде војног гарнизона у Митровици, на Видовдан 1921. године. На звону је исписано: „Храм Светог Саве Кос. Митровица. У спомен палих јунака за ослобођење Косова 1912–1918 чију ће славу преносити ово звоно широм Косова.”

На месту дрвене звонаре подигнута је 1938. године нова звонара, која је у архитектонском погледу прилагођена стилу и висини цркве и са њом чини јединствену целину. У доњем делу грађена је од тесаног камена, док се у горњем делу наставља печеном опеком. На све четири стране у горњем делу су уграђени крстови од белог мермера, висине око три метра. На звонари, од 1938. године постоје мало, средње и велико звоно.

Основ за упис у регистарУреди

Одлука о утврђивању цркве Св. Саве за споменик културе, бр. 99 (Сл. гласник РС бр. 5 од 17. 2. 2000) Закон о културним добрима (Сл. гласник РС бр. 71/94).

Мартовски погром 2004.Уреди

Храм Светог Саве налази се у такозваном јужном делу Косовске Митровице, у шиптарском делу града где се налазе и српско гробље са капелом. Уз помоћ, УНМИК-а и КФОР-а, Албанци су опљачкали цркву и запалили 17. марта 2004. године. Запалили су капелу и поломили готово све споменике на православном гробљу. Вредно је помена да споменике римокатолика и Јевреја нису поломили.

У Храм Светог Саве одлази се сваке године, једанпут, 27. јануара, ако то дозволе више управне власти.[4]

У јесен 2015. живот у храму је васкрсао након једанаест година како није имао свештеника, а све до 2010. године није служена литургија. У парохијском дому који се обнавља, по сопственој жељи борави свешеник Саша Митровић са супругом Маријом, дочекују вернике, раде на обнови ове светиње и уређењу црквене порте, а све са жељом да овај храм поново оживи и окупи у своје одаје многе Србе протеране са ових простора.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди