Хронологија ДФЈ и КПЈ октобар 1945.
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току октобра месеца 1945. године.
| ← септембар | Хронологија ДФЈ и КПЈ током 1945. године | новембар → | ||||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
4. октобар
уреди- У Београду основано Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије „Партизан”, које је након реорганизације 1950. постало спортско друштво, а од 1960. носи назив Југословенско спортско друштво „Партизан”.
5. октобар
уреди- Влада Федералне Дражеве Хрватске донела Указ којим је месту Кореница промењен назив у Титова Кореница. Указ је донет на основу предлога становништва Коренице, а назив Титова Кореница задржан је до 1992, односно 1997. године.
8. октобар
уреди- Др Иван Шубашић и др Јурај Шутеј поднели оставке на место министра иностраних послова, односно место министра без портфеља у Привременој влади ДФЈ.[1]
10. октобар
уреди- У Скопљу, 10. и 11. октобра, боравио маршал Југославије Јосип Броз Тито, где је присуствовао прослави Дана устанка народа Македоније.[2]
16. октобар
уреди- У Приштини одржана Оснивачка обласна конференција Јединствених синдиката радника и намештеника Косова и Метохије, којој је присуствовао 241 делегат. На Конференцији се највише расправљало о положају занатских и пољопривредних радника-надничара. На крају је изабран Обласни и Извршни одбор, за чијег председника је изабран Крсто Филиповић.[3]
20. октобар
уреди- У Београду, поводом годишњице ослобођења, одржана војна парада којом је командовао генерал Павле Јакшић. Увече истог дана, одржана је свечана академија у Народном позоришту.[4]
21. октобар
уреди- Јосип Броз Тито боравио у посети Крагујевцу, где је присуствовао четвртој годишњици крагујевачког масакра из 1941. године. Најпре је обишао споменик палим борцима у борбама за ослобођење Крагујевца, а потом је присуствовао свечаном дефилеу јединица Југословенске армије, након чега се обратио грађанима Крагујевца.[4]
25. октобар
уреди- У листу „Борба“ објављен чланак Јосипа Броза Тита у којем се осуђује тзв. „Пастирско писмо“, које су 20. септембра потписали сви бискупи на челу са надбискупом Алојзијем Степинцем. Тито је у чланку нагласио да „писмо“ својом садржином јасно потврђује да су његови иницијатори непријатељски расположени према Новој Југославији.[3][4]
26. октобар
уреди- Привремена народна скупштина ДФЈ усвојила неколико закона, међу којима су — Закон о допуни Закона о избору народних посланика за Уставотворну скупштину, Закон о изменама и допунама Закона о радничким повереницима, Закон о седмогодишњем основном школовању и др.[3]
Референце
уреди- ^ Hronologija 3 1980, стр. 18.
- ^ Hronologija Tito 1978, стр. 99.
- ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 19.
- ^ а б в Hronologija Tito 1978, стр. 100.
Литература
уреди- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804-2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084
