Центар филм

(преусмерено са Центар филм Београд)

Центар филм (првобитно Сервис ФРЗ, па Центар ФРЗ СР Србије) је предузеће за производњу филмова, дистрибуцију филмског и ТВ програма.[1]

Центар филм
д.о.о.
Делатностпроизводња филмова, дистрибуција филмског и ТВ програма
Основаномај 1966.
Београд,  Србија,
 Југославија
ОснивачиДушан Перковић
СедиштеБеоградска 71
Београд,  Србија
Руководиоци
Јадранка Блануша-Вучковић
Производидистрибуција играних и документарних филмова, издавање књига из области кинематографије
Услугеувоз и пласман домаћег и страног филмског ТВ програма, пружање студијских услуга
Веб-сајт[1]

ИсторијаУреди

Центар филм је створен жељом чланова Удружења филмских радника и уметника СР Србије маја 1966. у Београду првобитно као Сервис Филмских радних заједница с намером да окупља ствараоце, подстиче иницијативе и ствара услове за остварење заједничких тежњи креативног духа филмске производње.

Почетком 70-их година променило је назив у Центар Филмских радних заједница СР Србије, да би коначно прерастао у Центар филм 1978. године. Од првобитног сервиса филмских радних заједница израстао је у угледно предузеће које је својом организацијом рада, произведеним филмовима и освојеним наградама стекло озбиљан углед у земљи и иностранству.

Основан на иницијативу познатог филмског радника сценаристе и глумца Душана Перковића, директора производње и дистрибуције филмског стваралаштва, Центар филм у каснијем периоду постаје покретач међународних сарадњи и копродукција.

Центар филм је представљао сусретиште многобројних аутора различитих генерација и различитих стваралачких опредељења, oдакле су покретане многобројне иницијативе са циљем проналаска одређене перпективе за што бржи и целисходнији развој филма. Окупљања нису укључивала генерацијске поделе или заступања појединих идеја око естетике и стила; њих је покретала потреба за слободом филмског стваралаштва.

Са Центар филмом су сарађивали од оснивања значајни и истакнути филмски аутори попут:

Центар филм је пружао свесрдну подршку већем броју младих филмских аутора који су управо крајем 70 - их и почетком 80- десетих година започели свој развој и стекли пуну уметничку афирмацију у продукцији Центар филма.

Дебитантски филм Чувар плаже у зимском периоду режисера Горана Паскаљевића, дела попут Специјално васпитање и Национална класа Горана Марковића, Мирис пољског цвећа и Петријин венац Срђана Карановића, Пад Италије Лордана Зафрановића и За срећу је потребно троје Рајка Грлића представника тзв. Прашке школе чине богатсво и разноврсност продукције и она су дела од трајне и незаобилазне вредности за целокупну екс-југословенску и српску кинематографију.

Деловање Центар филма потврдило се у свим стваралачким срединама југословенске кинематографије подршком самосталном организовању стваралаца у другим филмским центрима копродукцијама са другим продукцијама попут Јадран филм, ТВ Загреб, Загреб филм, Constellacion Film, Dan Tana Production, Авала филм, Зета филм, Босна филм, Сутјеска филм, Кинема Сарајево, Форум Сарајево, Виба филм, Вардар филм....

Под окриљем различитих филмских предузећа настала су остварења попут филма Сутон Горана Паскаљевића, Сезона мира у Паризу Предрага Голубовића, Ритам злочина и Сан о ружи Зорана Тадића, Официр с ружом Дејана Шорка која су кроз колективне тежње учврстила неопходну тачку ослонца, сопствену продукцију.

Стваралачка моћ златног доба југословенске кинематографије и Центар филма 80 - их година лежи у револуционарним филмским насловима Ко то тамо пева и Маратонци трче почасни круг Слободана Шијана, Нешто између Срђана Карановића, Посебан третман и Варљиво лето 68 Горана Паскаљевића, Лепота порока Живка Николића...

Центар филм 90 -их година покреће и издавачку делатност објављивањем дела из области филмске индустрије и својеврсних монографија филмских аутора попут Од камере обскуре до видео филма Стевана Јовичића, Београдски филмски критичарски круг, Адио Југо-филм, Кино клуб Београд, Емир Кустурица, Живојин Павловић аутора Ранка Мунитића итд. која дају печат очувању филмског језика као стваралачке потребе свих фактора кинематографије , уметности и културе уопште од аутора, преко сарадника, до гледаоца и критичара. Дела Васе Казимировића Србија и Југославија 1914 - 1941 и Црна рука објављена у сарадњи са Призма Крагујевац, добила су признање Издавачки подухват године на Међународном сајму књига у Београду.

Остварења документарног филма Последња оаза и Свет који нестаје Петра Лаловића и Амбасадор је убијен у Стокхолму Ратка Илића претходе ауторском серијалу креаираном 90 - их година.

Личности и догађаји је документарни серијал посвећен животу и делу овдашњих и знаменитих личности и догађајима савремене историје у оквиру кога је до данас снимљено преко 60 документарних филмова међу којима документарни филмови о Николи Пашићу, Живојину Мишићу, Петру Бојовићу, Зорану Радмиловићу, Павлу Вуисићу, Милени Дравић, Драгану Николићу и другима. Кроз аутентичан документовани приказ, као сведочанство времена, серијал даје непроцењив допринос очувању уметничких достигнућа и културне баштине која чини национално културно богатство.

Центар филм је иначе основао познати сценариста и глумац Душан Перковић (1927-2000) који је иначе представљао главног организатора производње и дистрибуције филмова које је урадио Центар филм у својој кухињи.

Успео је да ангажује слободне филмске раднике који су руководили реализацијом филмова током 70 и 80 година попут Слободана Рогановића, Радивоја Поповића, Александра Радуловића, Бошка Савића, Николе Поповића, Милана Жмукића (1922-1996) и Ђорђа Милојевића (1939-2001).

Директори предузећа Центар филм су били

  • Душан Перковић
  • Милан Жмукић
  • Ђорђе Милојевић
  • Јадранка Блануша Вучковић

Филмови у продукцији Центар филма су имали велику гледаност у бившој Југославији а и у Европи по чему сведоче бројне награде које су њихови филмови добијали у иностранству.

Центар филм је приватизован током 2000—их година и тад прелази у друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО) и данас се на челу компаније налази Јадранка Блануша-Вучковић.

Toком свих ових година филмског стваралаштва, Центар филм је био сусретиште преко 500 аутора и филмских радника, који су својим радом и стваралаштвом произвели више од 140 дугометражних играних и 120 кратких филмова најразличитијих тема, жанрова и стилова, остварили преко 370 учешћа на домаћим и међународним филмским фестивалима и освојили преко 260 награда посвећених идентичном циљу.

Уз очување непроцењиве културно - уметничке баштине, мисија Центар филма и свих људи који га чине данас идентична је као и пре пола века - сведочење остварења заједничких тежњи да се културној јавности специфичним изразом предоче оригиналне идеје визионарских ствараоца и уметнички оправдају тренуци блеска домаће кинематографије на путу чије ће остварење гледалац доживети као једину могућу стварност.

ПродукцијаУреди

Продуцент (1966 - 1970 Сервис ФРЗ)Уреди

Год. Назив Улога
1967. Буђење пацова
1967. Нож
1967. Немирни
1967. Кораци кроз магле
1967. Дивље семе
1967. Хасанагиница
1967. Кад будем мртав и бео
1968. Пусти снови
1968. У раскораку
1968. Брат доктора Хомера
1968. Операција Београд
1968. Сарајевски атентат
1968. Вук са Проклетија
1969 Кад чујеш звона
1969. Крвава бајка
1969. Силом отац
1969. Време без рата
1969. Заседа
1969. Убиство на подмукао и свиреп начин и из ниских побуда

Кратки филмовиУреди

Год. Назив Улога
1969. Сви дани у једном

Продуцент (1970 - 1978 Центар ФРЗ СР Србије)Уреди

Год. Назив Улога
1970. Сирома сам ал сам бесан
1970. Црвено класје
1970. Оксиген
1970. Са друге стране
1971. Опклада
1971. Последња станица
1971. Жеђ
1972. Киша
1972. Девојка са Космаја
1972. Трагови црне девојке
1972. И бог створи кафанску певачицу
1973. Писмо кратки
1973. Бегунац
1973. Уклети смо Ирина
1973. Жута (филм)
1973. Слуга ТВ драма
1974. Парлог
1974. СБ затвара круг
1974. Кошава
1974. Дервиш и смрт
1974. Црвени удар
1974 Против Кинга
1975 Дечак и виолина
1975 Павле Павловић
1975 Сељачка буна 1573.
1975 Медвед од плиша
1975 Сарајевски атентат
1976 Врхови Зеленгоре
1976 Лептиров облак
1977 Специјално васпитање
1977 Хајка
1977 Пас који је волео возове
1977 Мирис пољског цвећа


Продуцент (1978 - Центар филм)Уреди

Год. Назив Улога
1970.-те
1972. Розамунда
1978. Бошко Буха филм и тв серија
1978. Павиљон 6
1979. Личне ствари
1979. Усијање
1979. Национална класа
1979. Последња трка
1979. Земаљски дани теку
1979. Партизанска ескадрила
1980.-те
1980. Дани од снова
1980. Петријин венац филм и тв серија
1980. Посебан третман
1980. Ко то тамо пева
1981. Ритам злочина
1981. Пад Италије
1981. Ерогена зона
1981. Сезона мира у Паризу
1981. Нека друга жена
1982. Сутон
1982. Прогон
1982. Идемо даље филм и тв серија
1982. Маратонци трче почасни круг
1983. Последња оаза документарни филм
1983. Трећи кључ
1983. Нешто између филм и тв серија
1983. Игмански марш
1984. Рани снијег у Минхену
1984. Чудо невиђено
1984. О покојнику све најлепше
1984. Варљиво лето 68
1984. Давитељ против давитеља
1984. Опасни траг
1985. Тајванска канаста
1985. За срећу је потребно троје
1986. Сан о ружи
1986. Лепота порока
1986. Од злата јабука
1987. Свет који нестаје документарни филм
1987. Краљева завршница
1987. У име народа
1987. Официр с ружом
1987. Лагер Ниш
1988. За сада без доброг наслова
1988. Други човек
1988. Сунцокрети
1989. Бој на Косову
1989. Сабирни центар
1989. Жена с крајоликом ТВ драма
1990.-те
1990. Станица обичних возова ТВ драма
1990. Амбасадор је убијен у Стокхолму документарни филм
1991. Ово мало душе ТВ драма
1991 Вирџина
1992. Јевреји долазе
1992. Дезертер
1993. Три карте за Холивуд
1994. Скерцо
1994. Тањавања кратки филм
1995. Девојка из кабриолета кратки филм
1996. Век филма у Србији документарни филм
1996. Стеван Мокрањац документарни филм
1996. Никола Пашић документарни филм
1996. 160 година театра Јоаким Вујић документарни филм
1997. Војвода Живојин Мишић документарни филм
1997. Мија Алексић 1922-1995 документарни филм
1997. Слава и сенке: Паја Јовановић документарни филм
1997. Павле Вујисић 1922-1988 документарни филм
1998. Зоран Радмиловић 1933-1985 документарни филм
1998. Миливоје Живановић 1900-1976 документарни филм
1998. Данило Бата Стојковић документарни филм
2000.-те
2000. Душица Жегарац документарни филм
2001. Драган Николић документарни филм
2001. Михајло Паскаљевић документарни филм
2002. Александар Берчек документарни филм
2003. Бора Тодоровић документарни филм
2003. Ружица Сокић документарни филм
2004. Милена Дравић документарни филм
2005. Мики Манојловић документарни филм
2005. Љуба Тадић документарни филм
2006. Никола Симић документарни филм
2007. Петар Краљ документарни филм
2007. Ита Рина документарни филм
2008. Мира Ступица документарни филм
2009. Мира Бањац документарни филм
2010. Богдан Диклић документарни филм
2011. Неда Арнерић документарни филм
2012. Петар Божовић - сећам се... документарни филм
2013. Змај и Дунав документарни филм
2015. Михаило Јанкетић - једна прича документарни филм
2016. Јелисавета Сека Сабљић - Данас је лепо бити документарни филм
2017. Лазар Ристовски - како сам постао младић документарни филм
2018. Светлана Бојковић: глума је кад се не види документарни филм
2019. Радош Бајић: Моја искреност у глуми документарни филм
2020. Горица: Горица Поповић документарни филм
2021. Крека: Ловац на снове документарни филм
2021. Војислав Брајовић документарни филм

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди