Црква Светог Георгија у Кремнима

Црква Светог Георгија у селу Кремна, на територији града Ужица, подигнута је у периоду од 1936 до 1939. године и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Црква Светог Георгија
Kremna, crkva 008.jpg
Основни подаци
Статусхришћанска православна богомоља
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија жичка
Оснивање19361939.
ОснивачСрпска православна црква
ПосвећенСветом Георгију
Локација
МестоКремна, Ужице
ДржаваСрбија

Подизање црквеУреди

До изградње цркве посвећене Светом великомученику Георгију, становници Кремана и околних села за потребе молитве окупљали су се у двема дрвенима капелама, у домаћинству свештеника Захарића и на Збориште, а на празничну литургију и причешће одлазили у цркву у Биоску. Из тог разлога су на Савиндан 1932. године одлучили да саграде цркву, чија је градња започета у лето 1936. године, по пројекту архитекте Момира Коруновића и уз залагање епископа, потоњег митрополита, Јосифа Цвијовића и епископа Николаја Велимировића.[1]

У темеље храма стављена је боца, са записом на пергаменту који гласи: Овај темељ осветили су парох кремански Вукоје Цвијовић, свештеник и парох биоштански Маринко Радојевић, свештеник. Храм грађен за време краља Петра II 1936. године. Црква је завршена у јесен 1939. године, а освештана тек из другог пута 1964. године. Први покушај освећења 1942. године прекинуле су окупационе власти, у пола обреда.

Архитектура црквеУреди

Црква је саграђена од камена, на крстастој основи са тространом апсидом на истоку и параклисим и куполом, постављеном на коцкасто постоље помоћу пандантифа. На западној страни, испред главног портала, налази се трем ослоњен на два стуба и полукружно засведен. Црквена звона, рад су Живка Р. Бурића, ливца звона из Јагодине, набављена су 1941. године. Мање звоно цркви је даровала креманска општина, а друго веће трговци из Кремана. Епископ Николај Велимировић је из Охрида довео и дрворезбаре и сликаре који су извели иконостас у храму.[2]

Зидне слике, почевши од 1978. године, урадили су сликари из Београда, Мишо и Даница Младеновић, по узору на српско средњовековни живопис.

ГалеријаУреди

ЛитератураУреди

  • Зорица Златић Ивковић, Манастири и цркве златиборске области, каталог изложбе, Сирогојно, 2013.
  • Петар Оторанов, Знамења Златибора и околине, Ужице, 1996.

ИзвориУреди

  1. ^ „Црква Светог Великомученика Георгија”. Памтим Златибор. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2017. Приступљено 14. фебруар 2017. 
  2. ^ „Црква Светог Георгија”. Ужице нет. Приступљено 14. фебруар 2017. 

Спољашње везеУреди