Црква Светог Николе у Рамаћи

Црква Светог Николе
Црква Светог Николе
	Црква Светог Николе у Рамаћи
Опште информације
Место	Рамаћа
Општина	Општина Страгари
Држава	Србија
Врста споменика	црква
Време настанка	14. век
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

Црква Светог Николе Мирликијског у Рамаћи, налази се на падинама Рудника, 25 km западно од Крагујевца и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.^[1] Подигли су је крајем 14. века (између 1389. и 1395) непознати ктитори (свештеник са сином и братом), а кнегиња Милица га је 1395. године приложила светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

Радови на откривању и заштити живописа у унутрашњости цркве су изведени у периоду од 1956. до 1958. године, а црква у Рамаћи се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја^[2].

Архитектура уреди

Манастирска црква је релативно мала грађевина једнобродне основе са, споља, осмостраном куполом и дрвеним нартексом који је дозидан у 19. веку. Њена спољашњост је омалтерисана, без, за тада доминантни Моравски стил очекиваних, украса, осим пиластара који одговарају онима у њеној унутрашњости.

Живопис уреди

Живопис у цркви је настао 1392. или почетком 1393. године^[3] и веома оштећен^[2], али се и поред тога види да је веома занимљивог иконографског програма^[2]. Ктиторска композиција се налази на јужном зиду и сачињавају је свештеник у белом, његов брат и син који приносе цркву (њен модел држе свештеник и брат) светом Николи. Поред њих, на западном зиду су били насликани тадашњи владар Србије, кнез Стефан Лазаревић (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) и један патријарх^[3] (можда Спиридон (1379—1389)^[3]), док се фигуре мушкарца и жене двојако тумаче, или као непосредни суверен ктитора, господар Рудничког краја војвода Никола Зојић са супругом Видославом^[2] или као кнез Лазар и кнегиња Милица^[3].

У средишњем делу цркве, насликани су Страдања Христова, сцене из живота Богородице и светог Николе, Велики празници, као и каменовање светог првомученика Стефана, док су у другој зони (изнад стојећих фигура у првој) приказани попрсја светаца у медаљонима. Причешће апостола, Богородица са анђелима, Поворка анђела и Поклоњење архијереја Христу насликано је у олтарском делу цркве, док су у куполи представљени библијски пророци и Небеска литургија.