Сидарта Гаутама

За титулу погледајте страницу Буда (титула).

Буда преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Буда (вишезначна одредница).

Сидарта Гаутама (на санскриту) или Сидата Готама (на палију), који се најчешће назива Буда (око 566. п. н. е. до 486. п. н. е.) био је мудрац и путујући учитељ који је живео на подручју данашње северне Индије и Непала. Оснивач је будизма, светске религије која се простире углавном у јужној, источној и југоисточној Азији.

Сидарта Гаутама
Статуа Буде (Гандара, 1–2. век)
Лични подаци
Пуно име	Сидарта Гаутама
Датум рођења	око 566. п. н. е.
Место рођења	Лумбини, Шакја
Датум смрти	око 486. п. н. е.
Место смрти	Кушинагар, Мала
Филозофски рад
Епоха	антика
Регија	северна Индија
Школа филозофије	аналитичка теорија (касније будистичка филозофија)
Интересовања	патња, ум, свест
Идеје	несопство, карма, препорађање, будност
Утицаји од	Dīpankara Buddha
Утицао на	Нагарђуна, Асанга, Кумарађива, Сенг-чао, Тао Шенг, Будагоша, Доген, Шопенхауер, Д. Т. Сузуки

Рођен је у малој републици Шакја, у подножју Хималаја (данашњи Непал и Индија), као припадник владајуће касте. Није био краљевић, како гласи легенда, већ млади племић који је, гоњен мислима о човековој крхкости и патњи, отишао у испоснике. После периода трагања, у 35. години живота, доживео је искуство које га је из корена променило и од тада је познат као Буда („Будни“), или Шакјамуни, мудрац из Шакје.

Према сопственим речима, за живота је постигао потпуну будност, односно ослобођење ума. Проповедајући о свом искуству, привукао је мноштво присталица у североисточној Индији. Основа Будиног учења лежи у вежбању и овладавању умом и претежно се бави описивањем природе ума, истраживањем различитих његових карактеристика, као и разради начина на који се може мењати и ослободити.

Сам Буда не проповеда никакву религију, него се према њој односи критички. У своје време је био познат као „рушилац“ и противник свих верских система, божанских планова света, и гледишта о прошлости и будућности. Школа коју је основао за његова живота се називала „аналитичка теорија“ (vibhađđa-vada). Суштина његовог учења, како је упорно понављао, је искључиво анализа патње.

Када је умро, у 80. години живота, иза себе је оставио добро учвршћену монашку заједницу, која се назива санга.

У теравада будизму се поштује као последњи у низу од 28 Буда. У хиндуизму се поштује као девети и претпоследњи аватар бога Вишнуа.

Биографија

Краљевић Сидарта.

Датирање Будиног рођења варира између 624. и 445. године пре нове ере. Сидарта Гаутама је рођен око 560. п. н. е. у малој републици Сакја, у месту Лумбини на северу Индијског полуострва (садашњи јужни Непал), у време када је то подручје било једно од средишта интелектуалне и духовне делатности. Сидартин отац је био члан савета републике Шакја, а он је себе описивао као кшатрију, члана владајуће касте.

Према каснијој будистичкој легенди, Буда је био краљевски син, а његов отац, Судодана Гаутама, је био раџа (краљ) племена Сакја. Судоданина престоница је био град Капилавасту у подножју Хималаја. Мајка му је била краљица Маја, кћи краљева ујака који је такође био краљ суседног подручја истог Шакја племена.

У будистичким животописима, митологија претеже до тачке где Буду прегвара у прототип "божанског човека" у складу са индуском традицијом, који има бројне заједничке особине са савршеним људима у другим религијским традицијама.

Рођење

Према митској верзији, краљ и краљица дуго година нису имали деце, све док једне ноћи краљица Маја није уснила необичан сан у којем је видела како јој будући Буда као бели слон улази у утробу, након чега је затруднела. До порођаја је дошло у шумарку Лумбини, за време Маха Мајиног путовања између Капилаватхуа и њеног родитељског дома. Дворјани који су се затекли уз њу отпратили су мајку и дете натраг у Капилаватху. Краљево је весеље било изузетно и сина је назвао Сидхарта, што значи „свака жеља испуњена“. Међутим, на краљеву двору, срећу је убрзо затамнила туга, јер је краљица Маја преминула након седам дана. Њена млађа сестра, Махапрађапати, усвојила је дете и неговала га с љубављу.

Млади племић

Према предању, пустињак Ашита, који је живео у оближњим планинама, сишао је до двора да види дете, и тада је изрекао следеће пророчанство: „Овај ће краљевић, ако остане на двору, кад одрасте постати велик краљ и подјармиће читав свет. Али, ако напусти дворски живот и посвети се вери, постат ће Буда, спаситељ света“. Пошто се његовом оцу више свиђало прво пророчанство, млади племић је био обасут најбољим стварима како у свом животу не би познавао незадовољство и непријатне ствари. Његов отац је изградио три палате у којима је Сидарта проводио све своје време окружен раскоши. У шеснаестој години, принц Сидарта оженио је две принцезе и водио је безбрижан живот у родитељској палати. Према другом предању, у шеснаестој (или деветнаестој) години је ожењен за прелепу младу принцезу Јасодару, кћи Супрабуде, владара дворца Девадаха и брата покојне краљице Маје.

Међутим, Сидарта је временом почео све више да размишља и желео да види како изгледа „прави“ живот изван зидова палата. Излазећи из палате, наишао је на три неизбежна зла која људском роду наносе патњу: старост, болест ни смрт. Када је кришом са слугом изашао из дворца, на своје велико изненађење видео је старца, болесника и леш који су носили на спаљивање. Упитао је свог слугу за објашњење. Речено му је да сви људи старе, обољевају и умиру. То је био нормалан ток живота чак и ако је неко богат или сиромашан, леп или ружан, учен или нешколован. Сама помисао да овако страшна судбина погађа сва жива бића потресла је Сидарту дубоко. Суочен са стварношћу живота и патњом људи, почео је да размишља о путу који води изван те свеопште патње. Приликом следећег напуштања замка, Сидарта је у пролазу видео једног спокојног и прибраног аскету. Ганут његовом мирноћом и једноставном одећом дуго време га је пратио погледом. Упитао је слугу ко је то и било му је речено да је то један монах који се добровољно одрекао своје имовине, да би живео скроман живот усмерен духовном буђењу.

Лутање и пробуђење

Главни чланак: Шрамана

Испосник Готама.

У 29. години живота, кад су се родио син првенац, Сидарта је, место очекиваним одушевљењем, одговорио: „Родио ми се оков (рахуло)“. Те ноћи је побегао (пабађа) од своје породице и постао испосник, а сину је остало име Рахула. Након „одметања од света“, придружио се једној од аскетских секти „неспутаних“, како су се тада називали ђаини. Живео је претежно на подручју државе Магаде, чији је владар, Бимбисаро, био заштитник ђаина. Према предању, он је приметио долазак младог аскете Готаме у своју престоницу Рађагаху (данашњи Рађгир), упознао га и постао му одушевљени помагач, веран до смрти.

Готама је годинама као аскета тумарао долином Ганга, сретао чувене верске учитеље, проучавао и следио њихове системе и подвргавао себе најстрожем аскетизму. У Бенаресу је студирао под вођством два веома цењена учитеља, Арада Каламе и Удрака Рамапутре. Након што је неко време вежбао, схватио је да њихово учење не даје решење за проживљавање патње. Након тога, сам је наставио живот пун строгости и одрицања. Крстарио је Индијом, живео далеко од друштва сам у шумама и хранио се веома оскудно поставши тако мршав да је малтене умро. Храбрио је себе мишљу да „ниједан аскета у прошлости није, као ни у садашњости, а ниједан неће у будућности вежбати озбиљније од мене“. А опет, притом није стекао никакву духовну корист.

Након шест година одлучио је да се окани екстремног аскетизма, увидевши да прочишћење духа не може постићи телесним средствима. Отишао се окупати у реци и прихватио је зделу млека из руку Суђате, девојке која је живела у оближњем селу. Пет другова с којима је заједно живео током шест година аскетских вежби ужаснули су се како је могао узети млеко из руку девојке; мислили су да је пропао и оставили га. Тако је остао сам. Напустио је сва традиционална веровања и методе и кренуо сопственим путем. Стигавши у земљу Магадха, одлучио да медитира седећи под једним дрветом (од тада познатим као Боди дрво – „дрво мудрости“) на обали реке Неранђаре у близини данашње Гаје, у индијској држави Бихар), све док не постигне пробуђење или премине. Говорио је себи: „Крв може исцурити, месо се може распасти, кости се могу раставити, али ја нећу напустити ово место док не нађем пут према пробуђењу“. Предање приповеда о напорима које је уложио Мара, или Зли, не би ли га одвратио од његовог циља, али безуспешно. Провео је ту ноћ у дубокој медитацији, да би у освит дана, кад се јутарња звезда појавила на источном небу, краљевићев ум постао јасан и сјајан попут блистајуће зоре. Од тада се назива Буда („Будни“). Тада му је било 35 година.

Проповедање и оснивање санге

Главни чланак: Санга

Будина прва проповед.

Након пробуђења, прво је отишао у Варанаси, да би оној петорици просјака с којима је живео током шест година аскетског живота, у Јелењем парку одржао своју прву беседу о четири племените истине; она је постала позната као Беседа о покретању точка дарме. Саслушавши га и поверовавши му, постали су његови први следбеници. После те прве проповеди у Бенаресу, заједница обраћених спектакуларно је нарасла, привлачећи свештенике, краљеве и аскете.

Од тог дана, наредних 45 година је проповедао по разним местима дуж тока Ганга у североисточној Индији: у Бенаресу, Урувели, Рађагахи, Весали, Саватхију, Косамби и Капилаватхуу. Подучавао је мушкарце и жене свих слојева – краљеве и сељаке, брамане и отпаднике из кастинског система, имућне и просјаке, свеце и разбојнике – не правећи ни најмању разлику међу њима. Није признавао било какве друштвене разлике, а пут о којем је проповедао био је приступачан свим мушкарцима и женама спремним да га следе. Буда и његови просјаци, три месеца монсунских киша сваке године проводили су у својеврсним „склоништима од кише“; остатак године посвећивали су путовањима од села до села, уз краткотрајно задржавање, проповедајући у сваком селу и упуштајући се у расправе са другим проповедницима. Постао је високо цењени духовни вођа и краљеви два највећа града Косала и Магада су постали његови ученици заједно са многим другим људима из свих друштвених слојева. У почетку, Будин отац, краљ Судодана, још увек патећи у себи због синовљеве одлуке да напусти престо, држао се уздржано, али је потом постао његов верни ученик. Махапрађапати, Будина помајка, и принцеза Јашодхара, његова жена, и многи други из племена Сакја постадоше његови верни пратиоци.

Буда није био поштеђен љубоморе ривала, нити апсурдних диспута међу монасима. Према одређеним изворима, његов рођак Девадата покушао је да га убије како би постао наследник на челу монашке заједнице (сангхе). Девадата је изазвао први раскол, одвукавши са собом пар стотина монаха.

Коначна нирвана

Главни чланак: Паринирвана

Будин улазак у паринирвану.

Учитељ Готама је умро у осамдесетој години од лошег варења. Такви детаљи, инсистирају научници, сувише су неугодни да би били измишљени. Сходно томе, могли би бити историјски тачни.

Када је досегао осамдесету годину, у Ваисали, на путу из Рађагрихе у Шравасти, разболео се. И даље је путовао, док није дошао до Паве, где се озбиљно разболео од неке хране коју му је понудио Чунда, ковач. На крају, упркос великој боли и слабости, дошао је до шуме која је граничила с Кусинагаром (у данашњој индијској држави Утар Прадеш). Легавши у „псећи положај“ (на бок) између два велика стабла, обраћајући се последњи пут својим ученицима, Буда је рекао:

Направите светло од себе. Ослоните се на себе: не зависите ни о ком другом. (...) После моје смрти, дарма би требало да буде ваш учитељ. (...) Током последњих четрдесет и пет година свога живота нисам затомио ништа од свога учења. Нема никаква тајног учења, никаква скривена смисла; све је предавано отворено и јасно. Драги моји ученици, ово је крај. За који тренутак прећи ћу у нирвану. Ово су моја упутства.

Под вођством Ананде, Будина омиљеног ученика, његови пријатељи спалили су тело у Кусинагари. Седам оближњих владара, као и краљ Ађатасатру, тражило је да им се подели пепео. Краљ Кусинагаре у почетку је одбијао и расправа је готово завршила ратом; али на савет мудрог човека званог Дрона, криза се смирила и пепео је раздељен међу осам великих земаља. Пепео погребне ломаче, као и земљана посуда у којој су били остаци, даровани су двојици осталих владара. Потом су на разним странама изграђене ступе као светилишта у којима се чувају његови посмртни остаци.

Учење

Главни чланци: Будизам и Будистичка филозофија

Свако је сам себи водич. Зар би ико други могао то бити?

У многим забележеним говорима, Буда се користи не-аристотеловском логиком која не признаје принцип искључења трећег, услед чега надилази и афирмацију и негацију. Ради се о одбацивању просте алтернативе ако не А, онда не-А, што је водило смелим спекулацијама.

Карма

Главни чланак: Карма

Закон карме или узрока и последице делује и у моралним и физичким димензијама људског живота. Човек робује том циклусу последица добрих и злих дела.

Реинкарнација

Главни чланак: Реинкарнација

Кроз реинкарнацију или препорађање сва људска бића сносе последице својих дела. Вредност њиховог дела, њиховог говора и мисли у прошлим животима одређује околности њиховог поновног рођења.

Ослобађање од карме

Разумевањем људског положаја (затвореност у процесу карме) и покоравањем правим условима, могуће је прекорачити људско стање. Тиме се постиже ослобађање од унутрашње моћи карме и поновно усмеравање живота. Тако почиње нов процес којим се може створити такозвана добра карма, а њене се добре последице осећају у себи и у другима.

Четири племените истине

Главни чланак: Четири племените истине

Будино учење укратко је изложено у Четири племените истине:

1. Опште људско искуство је патња, духовна, емоционална и физичка – последица прошле карме.
2. Узрок такве патње је чежња, посезање за погрешним стварима, или за правим стварима на погрешан начин. Основни људски проблем јесте погрешно примењен осећај за вредности, којим се стварима или особама приписује вредност коју они не могу издржати. Ништа у материјалном свету није вредно крајњег поштовања.
3. Могуће је укинути патњу.
4. До престанка патње води Племенити осмороструки пут

Племенити осмороструки пут

Главни чланак: Племенити осмороструки пут

Племенити осмороструки пут чине:

• исправно разумевање
• исправна намера
• исправни говор
• исправно поступање
• исправно живљење
• исправан напор
• исправна свесност
• исправна концентрација

Осам ставки пута могу се сврстати у три групе:

• прве две под мудрост или разумевање
• следеће три под етичко понашање
• последње три под прочишћавање ума.

Нирвана

Главни чланак: Нирвана

Циљ живота је Нирвана. Она није уништавање себе, већ је преображен облик људске свести, независна стварност с властитим динамизмом. Она је радикално друга од материјалног света - она је вечно краљевство, крајње поуздано истинско уточиште.

Види још

• Будизам
• Будистичка филозофија
• Будистичка терминологија
• Будаи

{{Напомене ==

Литература

• Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига. 
• Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. 
• Veljačić, Čedomil (1990). Budizam. Beograd: KTRZ OPUS. 
• Baroni, Helen J. (2002), The Illustrated Encyclopedia of Zen Buddhism, Rosen 
• Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 
• Anderson, Carol (1999), Pain and Its Ending: The Four Noble Truths in the Theravada Buddhist Canon, Routledge 
• Armstrong, Karen (2000). Buddha. Orion. ISBN 978-0-7538-1340-9. 
• ——— (1883), The Fo-sho-hing-tsan-king, a life of Buddha, Beal, Samuel, transl., Oxford: Clarendon 
• Bareau, André (1975), „Les récits canoniques des funérailles du Buddha et leurs anomalies: nouvel essai d'interprétation” [The canonical accounts of the Buddha's funerals and their anomalies: new interpretative essay], Bulletin de l'Ecole française d'Extrême-Orient, Persée, LXII: 151—89, doi:10.3406/befeo.1975.3845 
• ——— (1979), „La composition et les étapes de la formation progressive du Mahaparinirvanasutra ancien” [The composition and the etapes of the progressive formation of the ancient Mahaparinirvanasutra], Bulletin de l'Ecole française d'Extrême-Orient, Persée, LXII: 45—103 
• Beal, Samuel, transl. (1875), The romantic legend of Sâkya Buddha (Abhiniṣkramaṇa Sūtra), London: Trübner 
• Bechert, Heinz, ур. (1991), The dating of the historical Buddha (Symposium), vol. 1-3, Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht 
• Bronkhorst, Johannes (1993), The Two Traditions of Meditation In Ancient India, Motilal Banarsidass 
• Buswell, Robert E, ур. (2003). Encyclopedia of Buddhism. 1. US: Macmillan Reference. ISBN 978-0-02-865910-7. 
• Carrithers, M. (2001). The Buddha: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-02-865910-7. 
• Collins, Randall (2009). The Sociology of Philosophies. Harvard University Press. ISBN 978-0-67402977-4. , 1120 pp.
• Conze, Edward, trans. (1959), Buddhist Scriptures, London: Penguin 
• Cousins, LS (1996), „The dating of the historical Buddha: a review article”, Journal of the Royal Asiatic Society, 3, Indology, 6 (1): 57—63, doi:10.1017/s1356186300014760 
• Cowell, Edward Byles, transl. (1894), „The Buddha-Karita of Ashvaghosa” (PDF), Ур.: Müller, Max, Sacred Books of the East (PDF), XLIX, Oxford: Clarendon 
• Davidson, Ronald M. (2003). Indian Esoteric Buddhism. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12618-2. 
• Dhammika, S. (1993). The Edicts of King Asoka: An English Rendering. The Wheel Publication. Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society. ISBN 978-955-24-0104-6. Архивирано из оригинала 28. 10. 2013. г. 
• Dundas, Paul (2002). The Jains (Google Books) (2nd изд.). Routledge. стр. 24. ISBN 978-0-41526606-2. Приступљено 25. 12. 2012. 
• Eade, JC (1995). The Calendrical Systems of Mainland South-East Asia (illustrated изд.). Brill. ISBN 978-900410437-2. 
• Epstein, Ronald (2003), Buddhist Text Translation Society's Buddhism A to Z (illustrated изд.), Burlingame, CA: Buddhist Text Translation Society 
• Fowler, Mark (2005), Zen Buddhism: beliefs and practices, Sussex Academic Press 
• Gethin, Rupert, ML (1998), Foundations of Buddhism, Oxford University Press 
• Gombrich, Richard F (1988), Theravada Buddhism: A Social History from Ancient Benares to Modern Colombo, Routledge and Kegan Paul 
• ——— (1992), „Dating the Buddha: a red herring revealed”, Ур.: Bechert, Heinz, Die Datierung des historischen Buddha [The Dating of the Historical Buddha], Symposien zur Buddhismusforschung, IV (2), Gottingen: Vandenhoeck and Ruprecht, стр. 237—59 .
• ——— (1997), How Buddhism Began, Munshiram Manoharlal 
• ——— (2000), „Discovering the Buddha's date”, Ур.: Perera, Lakshman S, Buddhism for the New Millennium, London: World Buddhist Foundation, стр. 9—25 .
• Gopal, Madan (1990), K.S. Gautam, ур., India through the ages, Publication Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, стр. 73 
• Grubin, David (Director), Gere, Richard (Narrator) (2010), The Buddha: The Story of Siddhartha (DVD), David Grubin Productions, 27:25 мин, ASIN B0033XUHAO 
• Gyatso, Geshe Kelsang (2007). Introduction to Buddhism An Explanation of the Buddhist Way of Life. Tharpa. ISBN 978-0-9789067-7-1. 
• Hamilton, Sue (2000), Early Buddhism: A New Approach: The I of the Beholder, Routledge 
• Hartmann, Jens Uwe (1991), „Research on the date of the Buddha”, Ур.: Bechert, Heinz, The Dating of the Historical Buddha (PDF), 1, Göttingen: Vandenhoeck and Ruprecht, стр. 38—39, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2014. г. 
• Hiltebeitel, Alf (2002), „Hinduism”, Ур.: Kitagawa, Joseph, The Religious Traditions of Asia: Religion, History, and Culture, Routledge 
• Huntington, John C (1986), „Sowing the Seeds of the Lotus” (PDF), Orientations, September 1986: 46—58, Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2014. г. 
• Jayatilleke, K.N. (1963), Early Buddhist Theory of Knowledge (PDF) (1st изд.), London: George Allen & Unwin Ltd. 
• Jones, JJ (1949), The Mahāvastu, Sacred Books of the Buddhists, 1, London: Luzac & Co. 
• ——— (1952), The Mahāvastu, Sacred Books of the Buddhists, 2, London: Luzac & Co. 
• ——— (1956), The Mahāvastu, Sacred Books of the Buddhists, 3, London: Luzac & Co. 
• Jong, JW de (1993), „The Beginnings of Buddhism”, The Eastern Buddhist, 26 (2) 
• Kala, U (2006) [1724], Maha Yazawin Gyi, 1 (4th изд.), Yangon: Ya-Pyei, стр. 39 
• Karetzky, Patricia (2000), Early Buddhist Narrative Art, Lanham, MD: University Press of America 
• Katz, Nathan (1982), Buddhist Images of Human Perfection: The Arahant of the Sutta Piṭaka, Delhi: Motilal Banarsidass 
• Keown, Damien; Prebish, Charles S (2013), Encyclopedia of Buddhism, Routledge 
• Laumakis, Stephen (2008). An Introduction to Buddhist philosophy. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52185413-9. 
• Lopez, Donald S (1995). Buddhism in Practice (PDF). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04442-2. 
• Malalasekera, G.P. (1960), Dictionary of Pali Proper Names, Vol. 1, London: Pali Text Society/Luzac 
• Macdonnel, Arthur Anthony (1900), „ Sanskrit Literature and the West.”, A History of Sanskrit Literature, New York: D Appleton & Co 
• Mahāpātra, Cakradhara (1977), The real birth place of Buddha, Grantha Mandir 
• Mohāpātra, Gopinath (2000), „Two Birth Plates of Buddha” (PDF), Indologica Taurinensia, 26: 113—19, Архивирано из оригинала (PDF) 04. 10. 2012. г. 
• Mershman, Francis (1913), „Barlaam and Josaphat”, Ур.: Herberman, Charles G; et al., The Catholic Encyclopedia, 2, New York: Robert Appleton 
• Mettanando, Bhikkhu; Hinueber, Oskar von (2000), „The Cause of the Buddha's Death” (PDF), Journal of the Pali Text Society, XXVI: 105—118, Архивирано из оригинала (PDF) 09. 4. 2015. г. 
• Nakamura, Hajime (1980). Indian Buddhism: a survey with bibliographical notes. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0272-8. 
• Narada (1992). A Manual of Buddhism. Buddha Educational Foundation. ISBN 978-967-9920-58-1. 
• Narain, A.K. (1993), „Book Review: Heinz Bechert (ed.), The dating of the Historical Buddha, part I”, Journal of The International Association of Buddhist Studies, 16 (1): 187—201 
• Norman, KR (1997), A Philological Approach to Buddhism (PDF), The Bukkyo Dendo Kyokai Lectures 1994, School of Oriental and African Studies (University of London) 
• Norman, K.R. (2003), „The Four Noble Truths”, K.R. Norman Collected Papers II (PDF) 
• Prebish, Charles S. (2008), „Cooking the Buddhist Books: The Implications of the New Dating of the Buddha for the History of Early Indian Buddhism” (PDF), Journal of Buddhist Ethics, 15: 1—21, Архивирано из оригинала (PDF) 28. 01. 2012. г. 
• Rockhill, William Woodville, transl. (1884), The life of the Buddha and the early history of his order, derived from Tibetan works in the Bkah-Hgyur and Bstan-Hgyur, followed by notices on the early history of Tibet and Khoten, London: Trübner 
• Ruegg, Seyford (1999), „A new publication on the date and historiography of Buddha´s decease (nirvana): a review article”, Bulletin of the School of Oriental and Afrikan Studies, University of London, 62 (1): 82—87, doi:10.1017/s0041977x00017572 
• Samuel, Geoffrey (2010), The Origins of Yoga and Tantra. Indic Religions to the Thirteenth Century, Cambridge University Press 
• Schmithausen, Lambert (1981), „On some Aspects of Descriptions or Theories of 'Liberating Insight' and 'Enlightenment' in Early Buddhism”, Ур.: von Klaus, Bruhn; Wezler, Albrecht, Studien zum Jainismus und Buddhismus (Gedenkschrift für Ludwig Alsdorf) [Studies on Jainism and Buddhism (Schriftfest for Ludwig Alsdorf)], Wiesbaden, стр. 199—250 
• Schober, Juliane (2002), Sacred biography in the Buddhist traditions of South and Southeast Asia, Delhi: Motilal Banarsidass 
• Schumann, Hans Wolfgang (2003). The Historical Buddha: The Times, Life, and Teachings of the Founder of Buddhism. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1817-0. 
• Shimoda, Masahiro (2002), „How has the Lotus Sutra Created Social Movements: The Relationship of the Lotus Sutra to the Mahāparinirvāṇa-sūtra”, Ур.: Reeves, Gene, A Buddhist Kaleidoscope, Kosei 
• Shults, Brett (2014), „On the Buddha's Use of Some Brahmanical Motifs in Pali Texts”, Journal of the Oxford Centre for Buddhist Studies, 6: 106—140 
• Srivastava, K.M. (1980), „Archaeological Excavations at Priprahwa and Ganwaria and the Identification of Kapilavastu”, Journal of the International Association of Buddhist Studies, 3 (1): 103—110 
• Srivastava, K.M. (1979), „Kapilavastu and Its Precise Location”, East and West, 29 (1/4): 61—74 
• Skilton, Andrew (2004), A Concise History of Buddhism 
• Smith, Peter (2000). Manifestations of God. A concise encyclopedia of the Bahá'í Faith. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-184-6. , 231 pp.
• Smith, Vincent (1924), The Early History of India (4th изд.), Oxford: Clarendon 
• Strong, John S (2007), Relics of the Buddha, Motilal Banarsidass 
• Swearer, Donald (2004), Becoming the Buddha, Princeton, NJ: Princeton University Press 
• Thapar, Romila (2002), The Penguin History of Early India: From Origins to AD 1300, Penguin 
• Trainor, Kevin (2010), "Kapilavastu", in: Keown, Damien; Prebish, Charles S. Encyclopedia of Buddhism, London: Routledge 
• Tripathy, Ajit Kumar (2014), „The Real Birth Place of Buddha. Yesterday's Kapilavastu, Today's Kapileswar” (PDF), The Orissa historical research journal, Orissa State museum, 47 (1), Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2012. г. 
• Tuladhar, Swoyambhu D. (2002), „The Ancient City of Kapilvastu - Revisited” (PDF), Ancient Nepal (151): 1—7 
• Turpie, D (2001), Wesak And The Re-Creation of Buddhist Tradition (PDF) (master's thesis), Montreal, QC: McGill University, Архивирано из оригинала (PDF) 15. 04. 2007. г. 
• Twitchett, Denis, ур. (1986). The Cambridge History of China. 1. The Ch'in and Han Empires, 221 BC – AD 220. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24327-8. 
• Upadhyaya, KN (1971). Early Buddhism and the Bhagavadgita. Dehli, IN: Motilal Banarsidass. стр. 95. ISBN 978-812080880-5. 
• Vetter, Tilmann (1988), The Ideas and Meditative Practices of Early Buddhism (PDF), Brill 
• Von Hinüber, Oskar (2009), „Cremated like a King: The funeral of the Buddha within the ancient Indian context”, Journal of the International College of Postgraduate Buddhist Studies, 13: 33—66 
• Waley, Arthur (1932), „Did Buddha die of eating pork?: with a note on Buddha's image”, Melanges Chinois et bouddhiques, NTU, 1931–1932: 343—54, Архивирано из оригинала 03. 6. 2011. г. 
• Walshe, Maurice (1995), The Long Discourses of the Buddha. A Translation of the Digha Nikaya, Boston: Wisdom Publications 
• Warder, Anthony K. (1998). „Lokayata, Ajivaka, and Ajnana Philosophy”. A Course in Indian Philosophy (2nd изд.). Delhi: Motilal Banarsidass Publishers. стр. 45. ISBN 9788120812444. 
• Warder, AK (2000), Indian Buddhism, Delhi: Motilal Banarsidass 
• Wayman, Alex (1997). Untying the Knots in Buddhism: Selected Essays. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1321-2. 
• Weise, Kai; et al. (2013), The Sacred Garden of Lumbini – Perceptions of Buddha's Birthplace (PDF), Paris: UNESCO, Архивирано из оригинала (PDF) 30. 08. 2014. г. 
• Willemen, Charles, transl. (2009). Buddhacarita: In Praise of Buddha's Acts (PDF). Berkeley, CA: Numata Center for Buddhist Translation and Research. ISBN 978-1886439-42-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 08. 2014. г. 
• Wynne, Alexander (2007). The Origin of Buddhist Meditation (PDF). Routledge. ISBN 978-0-203-96300-5. 
• Bechert, Heinz, ур. (1996). When Did the Buddha Live? The Controversy on the Dating of the Historical Buddha. Delhi: Sri Satguru. 
• Ñāṇamoli, Bhikku (1992). The Life of the Buddha According to the Pali Canon (3rd изд.). Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society. 
• Wagle, Narendra K (1995). Society at the Time of the Buddha (2nd изд.). Popular Prakashan. ISBN 978-817154553-7. 
• Weise, Kai (2013). The Sacred Garden of Lumbini: Perceptions of Buddha’s birthplace. UNESCO. ISBN 978-92-3-001208-3. 
• Rahula, Walpola (1974). What the Buddha Taught (2nd изд.). New York: Grove Press. 
• Vetter, Tilmann (1988), The Ideas and Meditative Practices of Early Buddhism, Brill 
• Kalupahana, David J. (1994), A history of Buddhist philosophy, Delhi: Motilal Banarsidass 
• Robinson, Richard H.; Johnson, Willard L; Wawrytko, Sandra A; DeGraff, Geoffrey (1996). The Buddhist Religion: A Historical Introduction. Belmont, CA: Wadsworth. 

Спољашње везе

• (језик: хрватски) Buda (Hrvatska enciklopedija)
• (језик: хрватски) Buda (Proleksis enciklopedija)
• Buddha на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Buddha на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Siddhārtha Gautama на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Shakyamuni на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Сидарта Гаутама на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Buddha on In Our Time at the BBC. (listen now)
• A sketch of the Buddha's Life
• What Was The Buddha Like? by Ven S. Dhammika