Штерна (италијански: Sterna [ˈстерна]), насеље у северозападној Истри у саставу Општине Грожњан, Истарска жупанија у Хрватској..

Штерна - Sterna
Šterna crkva sv. Mihaela (Oprtalj, Istra).jpg
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаИстарска
ОпштинаГрожњан,
Становништво
 — 2011.70
Географске карактеристике
Координате45° 24′ 40″ СГШ; 13° 47′ 35″ ИГД / 45.411° СГШ; 13.793° ИГД / 45.411; 13.793Координате: 45° 24′ 40″ СГШ; 13° 47′ 35″ ИГД / 45.411° СГШ; 13.793° ИГД / 45.411; 13.793
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина304 м
Штерна - Sterna на мапи Хрватске
Штерна - Sterna
Штерна - Sterna
Штерна - Sterna на мапи Хрватске
Остали подаци
Поштански број52429 Опртaљ
Позивни број+385 052
Регистарска ознакаPU

ГеографијаУреди

Штерна се налази на питомој заравни брега (294 м н/в) испресецаној воденим токовима, североисточно од Грожњана и северозападно од Опртља. Област Штерне била је некоћ врло велика; укључивала је Кубертон, Тополовац, Кућибрег, Чепиће и Градињу.

Место се налази на висини од 304 m, а насељени део нешто је уздигнут у односу на цркву смештенy у благој удолини крашкога тла. Неожбукане куће делом су изграђене од сивог пешчаника, а делом од белог кречњака.

До ње се може доћи путом Ливаде-Опртаљ-Света Луција-Штерна или са југозапада путом Завршје-Маковци-Штерна који јасно раздваја северни лапорасто-пешчанички појас (флиш) од јужног кречњачког. До Штерне се може стићић и путом Грожњан-Клија-Бошкари-Поропати-Мужићи-Штерна или из правца запада Марушићи-Базује-Пашудија-Штерна.

Северно од Штерне се налази Кућибрег и граница Истре под Словенијом. Штерни гравитyју заселци Свети Валентин (јужно), Мележи, Ракари и Пришти (источно), Чачки (југозападно), Пашудија и Филарија (западно), Југовци, Штрцај, Денићи и Главица (северозападно) те Бутари (северно).

ИсторијаУреди

Село се први пут спомиње 1067. под именом Штајнa (Steina) који је као феуд немачки цар Хенрик IV доделио бискупији Фрајзинг. Истарски маркиз Улрих II 1102. донира Штерну Аквилејској патријаршији, која ју касније даје новиградском бискупу. Бискупија 1260. додељује феуд Алмериху XXX од Сан Ђорђа у Лајмиси, да би после прешао Горичким грофовима, a средином XIII. в. постао је власништво феудалаца из Момјана[1].

Венецијанска Република 1358. купује Штерну, која 1420. долази под управу Пиетрапелоза, а 1564. постаје феуд породице Грависи из Каштела, а деломично и од породдице Дeл Бelo. За време рата између Венеције и лиге Kамбрe (тзв. Ускочки рат), село је више пута сравњено са земљом од ускочких хорда па се у XVII. в. становништво попуњава Словенима са севера те из Далмације.

У управном смислу Штерна је припадала општини Грожњан све до свршетка Другог светског рата, тако да је кроз наредне векове делила историју Грожњана, осим у раздобљу од 1947.г.. до 1954.г. јер је Штерна Паришким Мировним споразумом из 1947.г. одмах припала ФНР Југославији, а Грожњан је до 1954.г. припадао зони Б Слободне територије Трста[1].

ТопонимУреди

Од првобитног германског назива Стеина (Штајна) село је променило име у за Истране препознатљив појам стерна (истровенетски) или штерна (истарски чакавски и кајкавски) штa значи цистерна. Да ли је назив по изграђеној цистерни за кишницу или по непресушном извору који овде напаја шест јарака у долини северно од цркве - мишљења се разликују.

ЗнаменитостиУреди

  • Парохијална црква св. Михајла арханђела саграђена је 1746. (о чему сведочи натпис на белом архтираву) на месту старије која је била пространо здање и биле су јој подложене цркве на припадајућем јој подручју. Црква је одвојена од звоника, Једнобродна је, са звоником "на једра" испред улаза. На каменој осмеространој крстионици у цркви глагољски је натпис из 1541., који спомиње жупника Јеролима и жупног економа Мохора. Одвојени звоник је подигнут 1791., а на његов осмерокутни тамбур наставља се стожасти врха[1] [2]. .
  • На северу, на висини од 383 m, налази се гробљанска црква св. Канцијана, продужена 1885. У унутрашњости, лишеној украса, налази се једноставан олтар са драгоцјеним дрвеним ретаблеом са краја XVI. века[1]..

СпортУреди

Кроз Штерну пролази бициклистичка стаза Зрењ-Штерна-Опртаљ-Чабарница-Зрењ.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Штерна је имала 70 становника.

Број становника по пописима[3]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
399 423 256 235 237 264 489 478 290 263 118 75 59 52 79 70

Напомена: Од 1857. до 1880. и у 1921. и 1931. садржи дeо података за насеље Кубертон.

Национална припадност по попису 1991.

Попис 1991.
Истријани 30 57,69%
Хрвати 10 19,23%
Италијани 9 17,30%
Словенци 3 5,76%
укупно: 52

У Штepни дeлyje Зajeдницa Итaлијaнa.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г User, Super. „Sterna”. www.groznjan-grisignana.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-04-17. 
  2. ^ „Šterna - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2022-04-17. 
  3. ^ - Republika Hrvatska - Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001