Dikalcijum fosfat

Dikalcijum fosfat
Nazivi
	IUPAC naziv Kalcijum hidrogenfosfat
	Drugi nazivi Kalcijum monohidrogen fosfat; Fosforna kiselina, kalcijumova so (1:1)
Identifikacija
CAS broj	7757-93-9 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	10605753 ;
ECHA InfoCard	100.028.933
E-brojevi	E341(ii) (antioksidansi, ...)
PubChem C ID	104805;
UNII	L11K75P92J ;
	SMILES [Ca+2].[Ca+2].[O-]P([O-])([O-])=O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	CaHPO4
Molarna masa	136,06 g/mol
Agregatno stanje	beo prah
Gustina	2,929 g/cm3
Rastvorljivost u vodi	0.02 g/100 mL
Opasnosti
NFPA 704	0 1 0
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Dikalcijum fosfat (kalcijum monohidrogen fosfat) je dibazični kalcijum fosfat.^[3]^[4] On se obično nalazi kao dihidrat, sa hemijskom formulom CaHPO₄ • 2H₂O, ali se može termički konvertovati u anhidratnu formu. On je praktično nerastvoran u vodi, i.e. 0.02 g / 100 mL na 25 °C. On sadrži oko 29.5 procenata kalcijuma u anhidratnoj formi.

Priprema уреди

Dikalcijum fosfat se može formirati reakcijom stehiometrijskih količina kalcijum oksida i fosforne kiselina:

CaCO₃ + H₃PO₄ → CaHPO₄ + H₂O + CO₂

Upotreba уреди

Dikalcijum fosfat se uglavnom koristi kao prehrambeni suplement u pripremi cerealija, hrane za pse, obogaćenog brašna, i testenina. On se takođe koristi u pripremi tableta, kao i nekih proizvoda za eliminisanja telesnog zadaha. On se koristi u hrani za živinu. On se isto tako koristi u nekim pastama za zube kao sredstvo za sprečavanje kamenca.

Reference уреди

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Housecroft3rd-3] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-4] Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[3]

[4]

[1]

[2]