Julijan Ljudvigovič Djupon (rus. Юлиан Людвигович Дюпон; Odesa, 24. avgust 1871Niš, 28. februar 1935) bio je arhitekta i umetnik koji je pripadao prvoj generaciji ruskih arhitekata, emigranata koji su se nakon Oktobarske revolucije doselili u Niš i tu nastavili život i karijeru. Dao je veliki doprinos razvoju arhitekture Niša između dva svetska rata. Neki njegovi izvedeni projekti danas su spomenici kulture.

Julijan Djupon
Julijan Djupon, 1894.
Puno imeJulijan Ljudvigovič Djupon
Datum rođenja(1871-08-24)24. avgust 1871.
Mesto rođenjaOdesa
 Ruska Imperija
Datum smrti28. februar 1935.(1935-02-28) (63 god.)
Mesto smrtiNiš
 Kraljevina Jugoslavija

Opšti podaci

уреди

Julijan Ljudvigovič Djupon, umetnik i arhitekta rođen je 24. avgusta, 1871. godine u Odesi u porodici engleskog državljanina Ludvika Ivanova Djupona i njegove ruske žene Agafi Naumovne.[1] Međutim, po usmenim podacima dobijenim od potomaka Djuponov otac bio je francuski diplomata koji se oženio Ruskinjom plemićkog porekla.[2]

Školovanje

уреди

Od avgusta 1888, do maja 1894. obučavao se u Crtačkoj školi Odeskog društva lepih umetnosti u razredu za eksterijer Arhitektonskoh odseka (Рисовальнуя школа Одесского общества изящных искусств). Od 1894. do 1901. studirao je na Imperatorskoj umetničkoj akademiji u Petrogradu na odseku arhitekture.

Izvedeni projekti u Odesi i okolini

уреди

1901. godine Djupon se vratio u Odesu gde je do 1906. godine, godine uspešno radio na dužnosti arhitekte u Institutu Blagorodne Device. U Odesi i u drugim gradovima sadašnje Ukrajine i moldavije, Djupon je projektovao i gradio za privatne investitore, ponekad u koautorstvu sa arhitektom V.M. Kabioljskim.

U tom periodu isprojektovao je i izgradio:

  • Kuću i zgradu na Маnor imanju u Dnјеpropetrovskom reonu u Ukrajini
  • Kuću Rišljakova u Kišnjevu
  • Kuću Brežezovskog u Harkovu
  • Vilu Ščelnukova u Harkovu
  • Kuću Putjati u Harkovu
  • višeporodični stambeni objekat za F. Maha u Odesi
  • tri višespratna stambena objekta za N.C. Belikoviča u Odesi
  • Kuću Ždanova na Ekatarinskom trgu u Odesi koja je na Pariskoj izložbi 1901. godine bila proglašena najlepšom arhitektonskom celinom u Evropi.[1]

Izvedeni projekti u Rjazanju i okolini

уреди
  • 1908. godine Djupon se seli u Rjazanj gde stupa u službu u Vojnoj stambenoj upravi.
  • Tokom nekoliko godina bavio se razradom i izgradnjom kompleksa vojnog naselja za Bolhovski puk u Rjazanju.
  • 1914. godine učestvovao je u završnim radovima na izgradnji hrama u čast Uskrsnuća Hristovog (čija je gradnja započeta 1906).
  • Od 1914-1915. radio je na izgradnji zdanja Društvene banke Sergej Živago u Rjazanju, za koje je 1912. godine dobio nagradu na arhitektonskom konkursu.[3]

Prilike koje su uticale na dolazak u Niš

уреди

Po izbijanju Oktobarske revolucije u Rusiji, Djupon doživljava veliku tragediju i ostaje bez porodice. Nije poznat put kojim je tokom bekstva stigao u Srbiju, pretpostavlja se preko Turske i Grčke, kao što nije poznata ni tačna godina. Aleksandar Kadijević pretpostavlja da je u u pitanju 1918.[4]

Život i rad u Nišu

уреди

Gotovo da se ništa ne zna o Djuponovom životu i radu u Nišu od 1918. do 1922. godine kada se ženi Darinkom Kostaćević sa kojom je 1923. godine dobio ćerku Svetlanu. Navodi se da je Djupon izvesno vreme radio u Tehničkom odeljenju u Opštini. U istorijskom arhivu grada Niša evidentirano je oko 30 njegovih projekata stambenih objekata i nekoliko javnih objekata. U Nišu, Djupon je najpre projektovao u stilu neoklasicizma, ali se u njegovim radovima primećuju i elementi klasicizma, renesanse, kao i stilizovani elementi vizantijskog stila. Nisu mu bili strani ni elementi moderne, kao ni okretanje funkcionalizmu. Sve ovo svedoči o njegovoj potrebi za pronalaženjem novog arhitektonskog jezika i izraza.[5]

Julijan Djupon umro je 28. februara 1935. godine u Nišu. Sahranjen je na Starom groblju.

Izvedeni projekti u Nišu

уреди

Javni objekti

уреди
 
Spomenik na Čegru

Stambeni objekti

уреди
 
Palata trgovca M. Vasića

Reference

уреди
  1. ^ а б С. Ю. Фоменко, Дюпон Юлиан Людвигович (1871, Одесса – 1935, Ниш) // Охрана культурного наследия: проблемы и решения. Материалы ИКОМОС: Научно-информационный сборник. М., 2012. Вып. 1. С. 67–72 http://www.artrz.ru/places/1805007099/1805275392.html
  2. ^ Z. Čemerikić, Arhitekta Julijan, Lj. Djupon – Niški period, Društvo arhitekata Niša, Niš. (2013). стр. 16.
  3. ^ http://mediaryazan.ru/ekskursia/detail/93913.html,korišćen material G. Čikvarkina , Banka Sergeja Živaga; «Банковское дело на Рязанской земле. История и современность»
  4. ^ A. Kadijević, Rad arhitekata Julijana Djupona i Vsevolda Tatarinova u jugoistočnoj Srbiji, Leskovački zbornik 1998, br. 38. стр. 137–142
  5. ^ http://cpit.com.ua/2013/06/russkie-arxitektory-starshego-pokoleniya/[мртва веза]