Месина

Месина
Messina
Месина; Messina
	Панорама Месине
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Италија
Регија	Сицилија
Становништво
Становништво	‍
—	234.570
— густина	1.100,08 ст./km2
Агломерација	647.477
Географске карактеристике
Координате	38° 11′ 18″ С; 15° 33′ 04″ И / 38.18825° С; 15.55111° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	3 m
Површина	213,23 km2
	Месина Месина на карти Италије
Остали подаци
Градоначелник	Катено де Лука
Поштански број	98100
Позивни број	090
Регистарска ознака	ME
Веб-сајт
	www.comune.messina.it

Месина (итал. Messina, на месном говору, Missina) је познати град у јужној Италији. Месина је трећи по величини град на Сицилији и највећи град и управно средиште истоименог Округа Месина.

Месина је позната по изузетно разорном земљотресу који је разорио град 1908. године. Он се сматра најразорнијим земљотресом у Европи у 20. веку.

Порекло назива уреди

Месински мореуз - поглед са брда изнад Месине

Месина је добила назив по грчком граду Месини на Пелопонезу у 5. веку п. н. е. Првобитни облик је био Месене, који се временом променио до данашњег облика.

Географија уреди

Месина се налази у јужној Италији. Од престонице Рима град је удаљен око 700 км јужно, а од Палерма 230 км источно. Најближи већи град је Катанија, смештена 90 км јужније.

Рељеф уреди

Месина се развила у близини истоименог Месинског мореуза, који Сицилију одваја од остатка Италије. Стога град лежи у крајње западном делу Јонског мора. Изнад града стрмо се дижу планине Пелоритани. Вулкан Етна удаљен је око 70ак км југозападно од града. Треба истаћи и велику сеизмичност подручја, па је град током историје задесило више јаких земљотреса.

Клима уреди

Клима у Месини је средоземна.

Клима (Месина)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	24,6 (76,3)	25,8 (78,4)	32,0 (89,6)	29,6 (85,3)	33,6 (92,5)	43,4 (110,1)	43,6 (110,5)	41,8 (107,2)	40,5 (104,9)	36,4 (97,5)	29,2 (84,6)	26,6 (79,9)	43,6 (110,5)
Средњи максимум, °C (°F)	14,4 (57,9)	14,7 (58,5)	16,1 (61)	18,3 (64,9)	22,5 (72,5)	26,8 (80,2)	30,0 (86)	30,5 (86,9)	27,5 (81,5)	23,2 (73,8)	18,8 (65,8)	15,8 (60,4)	30,5 (86,9)
Средњи минимум, °C (°F)	10,1 (50,2)	9,8 (49,6)	10,9 (51,6)	12,5 (54,5)	16,4 (61,5)	20,4 (68,7)	23,4 (74,1)	24,2 (75,6)	21,5 (70,7)	17,8 (64)	14,1 (57,4)	11,6 (52,9)	9,8 (49,6)
Апсолутни минимум, °C (°F)	0,2 (32,4)	−0,1 (31,8)	−0,2 (31,6)	4,3 (39,7)	7,5 (45,5)	12,4 (54,3)	15,3 (59,5)	14,4 (57,9)	12,5 (54,5)	7,5 (45,5)	5,1 (41,2)	0,8 (33,4)	−0,2 (31,6)
Количина падавина, mm (in)	102,9 (40,51)	100,2 (39,45)	83,4 (32,83)	68,3 (26,89)	33,8 (13,31)	12,7 (5)	20,0 (7,87)	25,6 (10,08)	63,9 (25,16)	113,7 (44,76)	119,5 (47,05)	102,9 (40,51)	846,9 (333,42)
^{[тражи се извор]}

Воде уреди

Месина је смештена у крајње западном делу Јонског мора. Неколико километара северније од града налази се истоимени Месински мореуз, од којег ка северу почиње Тиренско море.

Историја уреди

Месина пре земљотреса

Стари век уреди

Месину су основали стари Грци у 8. веку п. н. е. под првобитним називом Занкле, у значењу „коса, косина“, јер је облик луке био овакав. у 5. веку п. н. е. град мења име у данашње. 264. п. н. е град је пао у римске руке. Током старимског раздобља град је био познат по важном светионику.

Средњи век уреди

После пропасти старог Рима град мења више господара у следећим вековима. Прво град заузимају Готи, а 535. Византинци. Град касније преузимају Арабљани-Сарацени и у њиховом поседу Месина остаје до 1061. године Нови господари били су Нормани, који основају државу на југу данашње Италије, која је трајала неколико следећих векова - Краљевство Сицилија. У ово време град поново постаје хришћанско средиште. Гради се много цркава и градских палата.

Нови век уреди

Током неколико векова постојања Краљевство Сицилија имало је неколико владарских кућа на челу - Нормани, Анжујци, Арагонци, Савоја, Хабзбурговци, Бурбони. Град је 1783. године погодио тежак земљотрес, али се град релативно брзо опоравио. Становници Месине су били веома бунтовни током 19. века, а посебно 1848. године када су избили нереди у циљу уједињења Италијана у једну државу. То се десило 12 година касније. Месина 1860. године улази у састав Краљевине Италије. После уједињења државе Месина постаје важна лука и трговиште, посебно познато по великим сајмовима. Међутим, 1909. године град је поново погођен земљотресом, у коме је живот изгубило око 60.000 грађана. Овај земљотрес е смазтра најразорнији у европској историји 20. века. Пар деценија је требало да се град поново дигне на ноге, али је Месина, као и цела јужна половина земље, неразвијенија од италијанског севера. Вишевековни јаз Југа и Севера ни данас није превазиђен, па су становници Месине и даље осетно сиромашнији од становника већих градова на северу Италије.

Становништво уреди

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 243.262 становника.^[1]

Демографија
1931.	1936.	1951.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011.
179.914	191.966	220.668	254.603	250.546	260.233	231.693	252.026	243.262

2008. године. Месина је имала преко 240.000 становника, 2 пута више у односу на почетак 20. века. Последњих година број становника у граду расте.

Град данас има приметан удео имигрантског становништва, највише из северне Африке, Латинске Америке и источне Европе.

Градске знаменитости уреди

Поглед на средиште града и његову луку

Како је Месина имала велике земљотресе у својој историји град нема много историјског наслеђа. Већина градских амбијената и грађевина је везана за 20. век. Само неколико кључних здања је обновљено у матичном руху после земљотреса 1909. и тако сачувано. Најпознатије грађевине у граду су:

Градска катедрала из 12. века,
Црква Анунцијата деји Каталани, из 13. века,
Црква Санта Марија дељи Алемани, из 13. века,
Палата Калапађ, из 18. века,
Порта Грација, градска капија из 16. века,
више лепих фонтана из 16. и 17. века,

Привреда уреди

Градском привредом доминира индустрија, а становници Месине раде у луци, бродоградилиштима, прехрамебној индустрији, индустрији прераде метала, као и хемијској индустрији. Околина је позната по гајењу јужног воћа.