Босна и Херцеговина (1918—1924)

Покрајина Босна и Херцеговина била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.

Покрајина Босна и Херцеговина
1918.—1924.

Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Главни градСарајево
РегијаБалкан
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина51.199 км2
Становништво1.890.440 (1921)
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Историјска ераНови век
• Успостављено
1918.
• Југословенско уједињење
1918.
• Укинуто
1924.
Претходник
Следбеник
Кондоминијум Босна и Херцеговина (Аустроугарска)
Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Бихаћка област (Краљевина СХС)
Врбаска област (Краљевина СХС)
Мостарска област (Краљевина СХС)
Сарајевска област (Краљевина СХС)
Травничка област (Краљевина СХС)
Тузланска област (Краљевина СХС)

Историја

уреди
 
Дочек пред Вишеградом при офанзиви (1918)

Ова територија је од 1878. до 1908. под аустроугарском војном управом имала положај кондоминијума који је званично био под суверенитетом султана, односно Османског царства. Након анексије ових области 1908, територија је добила статус аустроугарске колоније. Почетком новембра 1918. године власт у Босни и Херцеговини је преузео Главни одбор Народног вијећа за БиХ и Народна влада БиХ. Покрајина Босна и Херцеговина је у пленуму Народног вијећа Државе Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу имала 18 представника. Након уједињења у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца умјесто Народне владе, формирана је Земаљска влада (1919), која је имала мањи број ресора. Касније је умјесто Земаљске владе основана Покрајинска управа (1921), а њена ликвидација је извршена у фебруару 1924. године.[1]

Демографија

уреди

По подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:

  • православни (829.360),
  • муслимани (588.173),
  • римокатолици (444.309),
  • израелићани (12.031),
  • гркокатолици (9.308),
  • евангелисти (6.627),
  • други (538),
  • без конфесије и непознато (94).
 
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима
 
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима (и котарским испоставама)

Просечна дужина живота у БиХ 1921. била је најнижа у КСХС, 24,5 године за мушкарце и 24 за жене.[2] Подручје бивше БиХ ће чак и 1940. бити описано као културно најзаосталији крај земље, у коме је неписменост чак расла.[3]

Окрузи

уреди

Окрузи покрајине Босне и Херцеговине били су:

Галерија

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди