Герман Далматински
Герман Далматински (лат. Hermanus Dalmata) или Герман Словен (Hermannus Sclavus'), познат и као Херман Корушки (1110 — 1160) је био средњовековни словенски филозоф, научник, астроном, астролог, преводилац и важан посредник између европске и арапске науке и филозофије 12. века.
| Херман Далматински | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Херман Далматински |
| Датум рођења | око 1110. |
| Место рођења | Истра, Корушка |
| Датум смрти | око 1160. |
| Филозофски рад | |
| Епоха | Средњи век |
| Регија | Западна филозофија |
| Школа филозофије | платонизам, аристотелизам |
| Интересовања | филозофија природе, астрономија, астрологија |
Радио је на првом европском преводу Курана на латински језик.
Живот
уредиХерман Далматин је рођен почетком 12. века на Истри, која се тада налазила у саставу Војводине Корушке, а данас у саставу Хрватске. Школовање је вероватно започео у бенедиктинском манастиру у Истри, да би касније наставио у Француској и Шпанији, од 1130. до 1135. године.[1] Након студија путује по Средоземљу и Блиском истоку са својим школским колегом Робертом из Кетона.[2] У Цариграду и Дамаску се упознаје с арапском науком, чијим дометима на пољу математике и астрономије је био потпуно очаран. Показивао је велики интерес и за науке других источњачких народа, посебно Индије.[1] Око 1138. године се враћа у Шпанију и Француску (Лангедоку) преводи на латински језик арапске преводе старогрчких дела, као и многа изворна дела арапске културе. Око 1142. године Херман и Роберт срећу у Шпанији Петра Пречасног (1094—1156), опата из Клунија, који им је предложио да преведу Куран на латински језик.[3] Њихов превод, завршен 1143. године и издат од стране Петра Пречасног под насловом Lex Mahumet pseudoprophete (Закон Мухамеда лажног пророка), представља први европски превод Курана.
Поред превођења, Херман Корушки пише и своје изворне радове. Претпоставља се да је умро око 1160. године.
Дела
уреди
Његови најзначајнији списи:
- De essentiis (О битима)
- De usu astrolabii (О употреби астролаба)
- Liber de circulis
- превод Абу Машаровог Увода у астрономију[4]
- превод Птолемеје Planispherae
Херман Словен се сматра једним од најважнијих посредника између европске и арапске науке и филозофије у средњем веку.[2] По утицају се посебно истичу његови преводи с арапског на латински Абу Машаровог Увода у астрономију (Kitab al-madkhal ila ilm ahkam al nujum),[4] Птолемејеве Планисфере (Planispherae) и исправка Аделардовог превода Еуклидових Елемента.
Своје најзначајније дело „О битима“ је завршио у Безјеу у Лангедоку 1143. године. У њему износи властити систем филозофије природе спајајући западноевропску традицију платонизма и арапску традицију Аристотелове природне филозофије.[3] У делу De usu astrolabii (О употреби астролаба) износи сазнања о конструкцији и употреби астролаба које је стекао преводећи Птолемејево дело Планисфера на латински језик.
Сматра се да је својим делом утицао на радове многих европских научника, међу којима су: Доминго Гонзалес (De procesione mundi), Рудолф из Брижа, Бернард Силвестрис (Experimentarius; De universitate mundi), Данијел из Морлија (Liber de naturis inferiorum et superiorum), Хуго од Сантале (Liber de pluviis). Херманов превод Абу Ма'шаровог „Увода у астрологију“ познавали су и Тома Аквински и Роџер Бекон.[2]
Референце
уреди- ^ а б „Herman Dalmatinac”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2021. г. Приступљено 23. 12. 2008.
- ^ а б в Herman Dalmatin[мртва веза]
- ^ а б Herman s Koreškega
- ^ а б „Introduction to Astronomy, Containing the Eight Divided Books of Abu Ma'shar Abalachus”. World Digital Library. 1506. Приступљено 15. 7. 2013.
Литература
уреди- Herman Dalmatin, Rasprava o bitima, Čakavski sabor-Pula, Pula, 1990.
Спољашње везе
уреди
- (језик: српски) Herman Dalmatinac Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2021)
- (језик: хрватски) Herman Dalmatin[мртва веза]
- (језик: словеначки) Herman s Koreškega