German Dalmatinski
German Dalmatinski (lat. Hermanus Dalmata) ili German Sloven (Hermannus Sclavus'), poznat i kao Herman Koruški (1110 — 1160) je bio srednjovekovni slovenski filozof, naučnik, astronom, astrolog, prevodilac i važan posrednik između evropske i arapske nauke i filozofije 12. veka.
| Herman Dalmatinski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Herman Dalmatinski |
| Datum rođenja | oko 1110. |
| Mesto rođenja | Istra, Koruška |
| Datum smrti | oko 1160. |
| Filozofski rad | |
| Epoha | Srednji vek |
| Regija | Zapadna filozofija |
| Škola filozofije | platonizam, aristotelizam |
| Interesovanja | filozofija prirode, astronomija, astrologija |
Radio je na prvom evropskom prevodu Kurana na latinski jezik.
Život
urediHerman Dalmatin je rođen početkom 12. veka na Istri, koja se tada nalazila u sastavu Vojvodine Koruške, a danas u sastavu Hrvatske. Školovanje je verovatno započeo u benediktinskom manastiru u Istri, da bi kasnije nastavio u Francuskoj i Španiji, od 1130. do 1135. godine.[1] Nakon studija putuje po Sredozemlju i Bliskom istoku sa svojim školskim kolegom Robertom iz Ketona.[2] U Carigradu i Damasku se upoznaje s arapskom naukom, čijim dometima na polju matematike i astronomije je bio potpuno očaran. Pokazivao je veliki interes i za nauke drugih istočnjačkih naroda, posebno Indije.[1] Oko 1138. godine se vraća u Španiju i Francusku (Langedoku) prevodi na latinski jezik arapske prevode starogrčkih dela, kao i mnoga izvorna dela arapske kulture. Oko 1142. godine Herman i Robert sreću u Španiji Petra Prečasnog (1094—1156), opata iz Klunija, koji im je predložio da prevedu Kuran na latinski jezik.[3] Njihov prevod, završen 1143. godine i izdat od strane Petra Prečasnog pod naslovom Lex Mahumet pseudoprophete (Zakon Muhameda lažnog proroka), predstavlja prvi evropski prevod Kurana.
Pored prevođenja, Herman Koruški piše i svoje izvorne radove. Pretpostavlja se da je umro oko 1160. godine.
Dela
uredi
Njegovi najznačajniji spisi:
- De essentiis (O bitima)
- De usu astrolabii (O upotrebi astrolaba)
- Liber de circulis
- prevod Abu Mašarovog Uvoda u astronomiju[4]
- prevod Ptolemeje Planispherae
Herman Sloven se smatra jednim od najvažnijih posrednika između evropske i arapske nauke i filozofije u srednjem veku.[2] Po uticaju se posebno ističu njegovi prevodi s arapskog na latinski Abu Mašarovog Uvoda u astronomiju (Kitab al-madkhal ila ilm ahkam al nujum),[4] Ptolemejeve Planisfere (Planispherae) i ispravka Adelardovog prevoda Euklidovih Elementa.
Svoje najznačajnije delo „O bitima“ je završio u Bezjeu u Langedoku 1143. godine. U njemu iznosi vlastiti sistem filozofije prirode spajajući zapadnoevropsku tradiciju platonizma i arapsku tradiciju Aristotelove prirodne filozofije.[3] U delu De usu astrolabii (O upotrebi astrolaba) iznosi saznanja o konstrukciji i upotrebi astrolaba koje je stekao prevodeći Ptolemejevo delo Planisfera na latinski jezik.
Smatra se da je svojim delom uticao na radove mnogih evropskih naučnika, među kojima su: Domingo Gonzales (De procesione mundi), Rudolf iz Briža, Bernard Silvestris (Experimentarius; De universitate mundi), Danijel iz Morlija (Liber de naturis inferiorum et superiorum), Hugo od Santale (Liber de pluviis). Херманов превод Абу Ма'шаровог „Увода у астрологију“ познавали су и Тома Аквински и Роџер Бекон.[2]
Референце
uredi- ^ а б „Herman Dalmatinac”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2021. г. Приступљено 23. 12. 2008.
- ^ а б в Herman Dalmatin[мртва веза]
- ^ а б Herman s Koreškega
- ^ а б „Introduction to Astronomy, Containing the Eight Divided Books of Abu Ma'shar Abalachus”. World Digital Library. 1506. Приступљено 15. 7. 2013.
Литература
uredi- Herman Dalmatin, Rasprava o bitima, Čakavski sabor-Pula, Pula, 1990.
Спољашње везе
uredi
- (језик: српски) Herman Dalmatinac Архивирано на сајту Wayback Machine (1. mart 2021)
- (jezik: hrvatski) Herman Dalmatin[mrtva veza]
- (jezik: slovenački) Herman s Koreškega