Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине

Главни штаб Народноосолободилачких партизанских одреда Босне и Херцеговине је био највиши војни орган који је организовао и командовао јединицама Народноослободилачких партизанских одреда Југославије на подручју Босне и Херцеговине, током Народноосолободилачког рата, од 1941. до 1942. године. Био је потчињен Врховном штабу Народноослободилачких партизанских одреда Југославије.

Црвена звезда петокрака, знак који су носили југословенски партизани

Формиран је 13. јула 1941. године на седници Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину под називом Војно руководство за Босну и Херцеговину. После саветовања у Столицама, преименован је у Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине. Расформиран је средином 1942. године, а његову улогу преузео је Врховни штаб НОВ и ПОЈ, који се у највећем периоду Народноослободилачке борбе, од јануара 1942. до јуна 1944. године налазио на територији Босне и Херцеговине.

Историјат

уреди

Пре формирања Војног руководства, у мају 1941. године чланови Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину су у складу са директивама Мајског савтовања ЦК КПЈ формирали Војни комитет који је имао задатак да организује припреме за устанак (сакупљање оружја, муниције и експолизива; формирање оружаних група и др). Чланови Војног комитета били су Угљеша Даниловић, Махмут Бушатлија и Слободан Принцип Сељо.

Доласком у Босну и Херцеговину 12. јула 1941. године Светозара Вукмановића Темпа, делегата ЦК КПЈ и Главног штаба, формирано је Војно руководство за Босну и Херцеговину. На истом састанку Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину формирана су и четири Обласна штаба, чији су задатак био да одмах формирају партизанске одреде и започну борбу против окупатора:

  • Обласни војни штаб за Босанску крајину,
  • Обласни војни штаб за тузланску област,
  • Обласни војни штаб за Херцеговину и
  • Обласни војни штаб за сарајевску област.

У Штаб за Босанску крајину тада су ушли: Данко Митров, командант; Осман Карабеговић, политички комесар и Миљенко Цвитковић, заменик команданта. У Штаб тузланске области ушли су: Иван Марковић Ирац, командант; Цвијетин Мијатовић Мајо, политички комесар; Пашага Манџић Мурат, заменик команданта; Тодор Вујасиновић и Јосип Јовановић, чланови штаба. У Штабу за Херцеговину био је најпре предвиђен командант др. Сафет Мујић, али је касније за команданта одређен Миро Попара, за политичког комесара одређен је Мустафа Пашић. У Штаб сарајевске области ушли су: Слободан Принцип Сељо, командант и Хасан Бркић, политички комесар.

Ради спровођења одлуке ЦК КПЈ од 4. јула 1941. године „о преласку са саботажа и диверзија на општенародни устанак“, Војно руководство за Босну и Херцеговину упутило је Ђуру Пуцара Старог у Босанску крајину, Угљешу Даниловића у Тузлу, Авду Хума у Херцеговину, док су у Сарајеву остали као Земљаско руководство устанком - Светозар Вукмановић, Иса Јовановић и Бориша Ковачевић.

После војно-политичког саветовања Главног штаба НОП одреда Југославије одржаног 26. септембра 1941. године у Столицама, код Крупња, Војно руководство за Босну и Херцеговину је преименовано у Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине. Тада је за команданта Штаба одређен Светозар Вукмановић Темпо, за политичког комесара Родољуб Чолаковић, а за чланове Штаба Угљеша Даниловић, Осман Карабеговић, Слободан Принцип Сељо и Коста Нађ.

После преласка Врховног штаба НОП одреда Југославије у источну Босну, јануара 1942. године, функција Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине је све мање имала значаја, јер је борбом у Босни и Херцеговини непосредно руководио Врховни штаб. Почетком фебруара 1942. године на подручју БиХ су била формирана три Оперативна штаба, који су били директно потчињени Врховном штабу НОП и ДВЈ:

  • Оперативни штаб за истону Босну,
  • Оперативни штаб за западну Босну и
  • Оперативни штаб за Херцеговину.

Средином 1942. године Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине је и званично расформиран.

Литература

уреди
  • Родољуб Чолаковић Записи из ослободилачког рата (књига друга). „Свјетлост“ Сарајево 1948. година.
  • Војна енциклопедија (књига трећа). Београд 1972. година.
  • др. Гојко Миљанић Кадрови револуције 1941-1945. „Обод“ Цетиње, 1975. година.